Litijum - u iščekivanju nemačkog čuda
Ukoliko se nova nemačka tehnologija izdvajanja i koncetrovanja litijuma pokaže ekološki prihvatljivom, gro danas aktuelnih proizvođača "nafte 21. veka" propašće na tržištu.
Foto: Pixabay
To znači i da će se mnoge investicije u otkrivanju i eksploataciji "belog metala" pokazati promašenim i pre nego što se izvadi prvi grumen rude.
Elektromobili su hit današnjice, a biće i narednih godina. Funkcionišu na osnovu litijum-jonske baterije, na koju odlazi skoro 45 odsto troškova izrade vozila. Ključna komponenta je litijum, laki metal bele boje iz grupe takozvanih retkih. Nije baš da ga na globusu ima malo, ali se donedavno nije samostalno proizvodio, već samo u sklopu vađenja ruda i proizvodnje drugih metala.
Grube posledice
Sa električnim vozilima i baterijama došlo je do temeljitog zaokreta i počela je prava potraga za laganim elementom. Oko 75 odsto ukupne količine ovog metala upotrebljava se za baterije, 15 odsto pri proizvodnji stakla i keramike, 4,5 odsto za pojedina maziva i cena mu je pre dve godine dostigla pik, 95.000 dolara za tonu koncetrovanog litijuma. Od tada je pala na 71.000, ali i na ovom nivou prodavcu je obezbeđena izuzetna zarada.
Problem je u ekološki neprihvatljivim posledicama eksploatacije elementa, pri vađenju, još više pri koncetraciji kada se upotrebljava i sumporna kiselina. Za proizvodnju kilograma litijuma zagadi se i do 500 litara vode, a zagađuju se i vazduh i zemljište ne samo u blizini mesta eksploatacije.
Kako bi se produkcija elektromobila intenzivirala, moćni su zažmurili i proizvodnju neophodne sirovine skoncetrisali u Kini, nekoliko siromašnih država sa Andskog područja Južne Amerike i u Australiji, kontinentu daleko najređe naseljenim na kome se ekologiji ne poklanja dovoljna pažnja.
Veliki resursi
Trenutno najveća nalazišta su ili na slanim ležištima Čilea, Argentine, Bolivije ili u čvrstom stanju u Australiji. Tehnike pridobijanja čistog litijuma iz dve forme ležišta su dijametralno različite, ali u oba slučaja sa krupnim posledicama.
Koncetracija litijuma se retko kada radi u zemlji u kojoj se vadi, bezmalo svi litijum šalju u Kinu, gde se, na veliko nezadovoljstvo pojedinih regiona, obavlja obogaćivanje, najprljaviji segment dobijanja laganog belog metala. Evropa nema ni proizvodnju litijuma, a sasvim je skromna i proizvodnja litijum-jonskih baterija. I pre pandemijskih nevolja sa transportom komponenti, u Briselu su se pripremali da smanje zavisnost od dalekih dobavljača, što bi značilo da se na Starom kontinentu obezbedi ceo lanac elekroautombilske proizvodnje.
Pokazalo se da rezervi, mada manje nego u Južnoj Americi, ima u Španiji, Češkoj, Portugaliji, Srbiji, a najviše u Nemačkoj, gde osim rudnih nalazišta na severu i uz granicu sa Češkom, resursa ima i u pojedinim zonama termalnih voda. Tako na dubini od tri do pet kilometara vode u basenu Gornje Rajne, dužine 300, a širine 30-40 kilometara, sadrže od 200 do 400 miligrama litijuma na litar vode.
Kako je temperatura ovih voda između 120 i 200 stepeni Celzijusa, na području su odavno podignute brojne termoenergane. Nakon što se na pogon tople vode okrenu turbine i proizvede struja, voda ohlađena na 60-80 stepeni se vraća u zemlju.
Savršena tehnologija
Tehnološka novina najavljena iz Karlsruea, nemačkog sedišta za istraživanja belog metala, gotovo je neverovatna - filtriranjem otpadne vode dobija se početna količina litijumske soli. Razvijena je i nova tehnologija koncetracije metala do 99,9 odsto čistote. Nema rudarenja, niti zagađenja vode, vazduha ili zemljišta, pri radu se ne koriste ni sumporna kiselina, ni fosilna goriva... Nakon filtriranja, voda se vraća u zemlju.
Praktično, litijum se dobija kao nusproizvod u već ekološki prihvatljivoj proizvodnji struje. Uza sve, prve procene govore da bi proizvodnja bila uočljivo jeftinija nego što je u Čileu ili Argentini, gde se prva faza izdvajanja litijuma takođe radi iz podzemnih voda. Posebna vrednost novog tehnološkog postupka je odsustvo emisije ugljendioksida, čega, inače, ima u danas primenjivanim tehnologijama.
Izlazak na berzu
Kompanija "Vulkan", u okviru koje se razvija nov izum, komercijalnu proizvodnju najavljuje već za početak 2024. godine i do tada će imati pet fabrika, svaka pri drugoj termoenergani, koje bi zbirno godišnje proizvodile oko 40.000 tona litijuma, što je dovoljno za otprilike 1,2 miliona elektroautomobila. Već su potpisali ugovore sa najvećim svetskim trgovcem baterija, kao i sa francuskim "Renoom". Razgovori se vode i sa "Stelantisom", matičnom kompanijom "Opela", kao i sa "Drajmerom".
Za izdvajanje jona metala koristi se posebno jonsko sito, sve dok se litijum ne dobije u obliku soli. Za kasniju koncentraciju je osmišljena posebna tehnologija za koju u Nemačkoj tvrde da je "zlatni biser" domaće nauke i tehnologije.
Da bi se sve realizovalo potrebno je da kompanija "Vulkan" uloži ne mali novac, oko 1,7 milijardi evra, a iz firme su već obavestili javnost da će inicijalnom prodajom akcija na Frankfurtskoj berzi prikupiti dve trećine potrebnog novca, dok će ostatak biti iz kredita jedne od najstarijih banaka na Starom kontinentu.
Poslovni izazov
Reč je o još jednom snažnom tehnološkom iskoraku kojim se postiže jeftinija i, što je naročito značajno, ekološki prihvatljiva, gotovo savršena, proizvodnja litijuma, a potom i baterije elektroautomobila. Inovator je iz zemlje u kojoj je autoindustrija kamen temeljac privrednog razvoja, pa će u narednom periodu svi današnji i budući proizvođači litijuma, baterija i automobila morati itekako da povećaju efikasnost, ali i da eliminišu ekološke manjkavosti kako bi uopšte opstali na tržištu.
.jpg "Udruženja traže smenu Zorane Mihajlović: Firma njenog ujaka istražuje nalazište litijuma")
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Prava radnika u Srbiji: U procepu između nesavesnih poslodavaca i države koja od toga okreće glavu
04.01.2025.•
1
Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo ocenjuje da izazovi za radnike ostaju isti i u 2025. godini a to su borba sa nesavesnim poslodavcima i države koja od toga okreće glavu.
Prosečna plata programera u oktobru 282.200 dinara
04.01.2025.•
3
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija saopštilo je da je prema podacima RZS, prosečna plate zaposlenih u IKT sektoru (programera) tokom oktobra 2024. godine iznosila 282.200 dinara.
Vlada o sankcijama NIS-u i danas i sutra: Igrokaz, zastrašivanje ili trenutak da se NIS vrati Srbiji
04.01.2025.•
18
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević zakazao je za sutra u 10 časova sednicu Vlade, nakon što je jedna sednica već održana danas.
.jpg "Bajatović: Imamo dovoljno gasa, cenu za domaćinstva nećemo menjati")
Bajatović: Imamo dovoljno gasa, cenu za domaćinstva nećemo menjati
04.01.2025.•
5
Zbog obustave tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu rastu tenzije, pre svega Evropi.
Bajden odbio da proda "US Steel" Japanu: U ime američkih nacionalnih interesa
04.01.2025.•
4
Odlazeći predsednik SAD Džozef Bajden odbacio je ugovor vredan skoro 15 milijardi dolara kojim se predlaže da japanska kompanija za proizvodnju čelika Nipon Stil kupi američku firmu "US Steel".
Udruženja proizvođača malina: Rok za isplatu voća prošao, čekamo novi sastanak sa otkupljivačima
03.01.2025.•
2
Predsednik udruženja malinara "Vilamet" Mileta Pilčević je izjavio da proizvođači malina čekaju novi sastanak sa otkupljivačima tog voća u Ministarstvu poljoprivrede Srbije.
Kupovina stana u 2025. za prosečnog građanina: (Ne)moguća misija ili realnost?
03.01.2025.•
6
Evidentno je da postoji rezervoar tražnje za nekretninama i izvesno je da su one sigurna investicija. Međutim, postavlja se pitanje da li će prosečan građanin u 2025. moći lakše da dođe do stana.
Ministarstvo poljoprivrede apeluje na otkupljivače mleka u Srbiji da ne smanjuju cene
03.01.2025.•
1
Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Srbije je apelovalo na otkupljivače mleka da ne smanjuju otkupne cene.
Politika među najvećim dužnicima EPS-a, dug će biti konvertovan u kapital
03.01.2025.•
4
Elektroprivreda Srbije (EPS) je na dan 25. decembar prošle godine od Politike AD Beograd ukupno potraživala 1,384 milijardi dinara.
Belgija pronašla teške metale u smrznutim malinama iz Srbije
03.01.2025.•
13
Belgija je izdala upozorenje da je pronašla kadmijum u smrznutim malinama poreklom iz Srbije.
.jpg "Šoškić: Moguće da se realizacija kredita za mlade svede na favorizovanje politički podobnih")
Šoškić: Moguće da se realizacija kredita za mlade svede na favorizovanje politički podobnih
03.01.2025.•
1
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dejan Šoškić rekao je da su krediti Srpske napredne stranke (SNS) za mlade isto što i "mercedes" iz fabrike u Priboju.
NBS: Više od tri miliona korisnika mobilnog bankarstva koristi opiciju za prenos novca
03.01.2025.•
0
Više od tri miliona korisnika aplikacija mobilnog bankarstva u Srbiji koristi uslugu "prenesi", objavila je Narodna banka Srbije.
.jpg "Gorivo u Srbiji ponovo skuplje: Pogledajte nove cene")
Gorivo u Srbiji ponovo skuplje: Pogledajte nove cene
03.01.2025.•
13
U narednih sedam dana benzin i evrodizel biće skuplji za po dva dinara u odnosu na prethodni period.
EU računica: Koja zemlja daje najviše novca u zajednički budžet, a koja najviše dobija?
03.01.2025.•
8
Evropska unija omogućava zemljama članicama da u okviru unije postignu i dobiju više nego što bi mogle samostalno.
Tresla se gora, a nema ni miša: Javnost i dalje ne zna dokle se stiglo u istrazi o dogovaranju cena
03.01.2025.•
18
Ni posle dva meseca otkako je Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv četiri velika trgovinska lanca u Srbiji zbog sumnje na i dogovaranje cena, nema rezultata.
Cena gasa na najvišem nivou u poslednjih 14 meseci nakon prekida tranzita kroz Ukrajinu
02.01.2025.•
6
Veleprodajna cena gasa porasla je na najviši nivo u poslednjih 14 meseci pošto je Ukrajina onemogućila dalji protok ovog energenta od Rusije do Evrope, piše britanski Gardijan.
Vučić nakon razgovora sa SAD o sankcijama NIS-u: Nemam previše lepih vesti za građane
02.01.2025.•
34
Predsednik Aleksandar Vučić oglasio se nakon telefonskog razgovora sa podsekretarom SAD za ekonomski rast, energetiku i životnu sredinu Hozeom Fernandezom.
Za "Expo 2027" samo preko tendera prošle godine dato oko 250 miliona evra
02.01.2025.•
6
U aprilu 2024. godine počeo je sa radom segment Expo 2027 na Portalu javnih nabavki.
Devet od deset novih automobila prodatih u Norveškoj bilo električno
02.01.2025.•
4
Devet od deset novih automobila prodatih u Norveškoj prošle godine bilo je potpuno električno, pokazali su podaci o registraciji.
Evropska komisija: Nema problema s gasom nakon prekida tranzita preko Ukrajine
02.01.2025.•
1
Evropska komisija saopštila je da po isteku sporazuma o tranzitu ruskog gasa preko Ukrajine 31. decembra 2024. godine nema problema sa snabevanjem gasom i da su obezbeđene alternativne rute.
Evro pao na najniži nivo u odnosu na dolar u više od dve godine
02.01.2025.•
0
Evro je pao danas na najniži nivo u više od dve godine u odnosu na dolar, podstaknut predstojećim povratkom Donalda Trampa na svetsku scenu koji predviđa politiku koja može da suzbije inflaciju u SAD.
Komentari 16
Ringišpil apsurda
Svi oni koji podržavaju života i prirode cele Zapadne i Istočne Srbije pa vi lepo kofere, porodice u kola, fruštuk pa na put i preselite se tamo gde se planiraju rudnici.
Hipokrizija i samoživost!
Marcco
Dimitrije
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar