Višak para je iz kredita, a odakle dolazi nespokoj ministra Malog?

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

20.12.2021.

09:30 > 09:50

Pre neki dan ministar za finansije Siniša Mali se pohvalio sa 280,6 milijardi dinara na računima države.

Višak para je iz kredita, a odakle dolazi nespokoj ministra Malog?

Foto: 021.rs (ilustracija)

Međutim, zaboravio je da kaže, slučajno ili namerno svejedno, da nije u pitanju budžetski suficit, već kontigent iz 2,6 milijardi evra kredita države Srbije uzetih tokom godine na izmaku.

Valja razumeti bliskog saradnika predsednika Vučića, hteo je da se pohvali solidnim stanjem u državnim finansijama. Takvi momenti u istoriji Srbije su retkost, pa je čovek poželeo sebi da da malo oduška. Međutim, Mali, nesporno odlično upućen u svoj posao, izbegao je detaljnije da objasni šta znači "imati na računima 280,6 milijardi dinara".

Narod je pomislio da u državnoj kasi preliva... A nije baš tako, šta više Srbija ostaje siromašak čija se stabilnost može očas naopačke izvrnuti, čim svetskim finansijskim tržištem zaduvaju drugačiji trendovi. Što je i gore, iz američkih Federalnih rezervi i Prve engleske banke upravo pristižu signali da se prilike, sa njima i pravila igre, menjaju.

Otkud novac

Zanimljivo je otkud državi tolika svota neupotrebljenog novca. Svakako da tu ima preliva iz brojnih državnih institucija, fakulteta, bolnica, instituta, sudova, iz dela u kome samostalno prihoduju. Ipak, to je manji deo iznosa, neuporedivo veći deo je iz budžeta.

U prvi mah može se pomisliti da je u pitanju suficit. Sasvim neobično, tim pre što borba sa pandemijom iznuđuje ne male troškove na koje do pre dvadeset meseci niko nije ni pomišljao. Jeste da poreski obveznici pune kasu i više nego što je planirano, ipak, bilo bi pravo čudo da Srbija na dve nedelje do nove godine ima 2,3 milijarde evra viška prihoda.

Po poslednjem rebalansu, plan je da država na kraju godine ima deficit u iznosu 4,9 odsto BDP, oko 2,65 milijardi evra, a sada na pola meseca do isteka poslednjeg dana kalendarske sezone ima višak u gotovo istom iznosu.

Šest milijardi u minusu

Naravno da nije došlo do senzacionalnog preokreta u ekonomskoj i finansijskoj poziciji Srbije. Višak je nastao pozajmljivanjem novca. Istina, gotovo je izvesno da će budžetski deficit biti manji od planiranog bar za procenat BDP, možda i nešto više. Kretaće se oko 3,8 odsto BDP, toliko su ovdašnji poreski obveznici uplatili u budžet manje nego što je država potrošila.

Iz tog razloga je Srbija pozajmljivala novac tokom cele godine, što na domaćem, što na inostranom tržištu kapitala u zbirnom iznosu od 2,65 milijarde evra. Otuda i slobodan novac na državnim računima. Upotrebiće se u prvom kvartalu naredne godine, pa Srbija bar prva dva meseca neće morati da izlazi na tržište kapitala radi novih pozajmica.

Uzgred, i sa državnim proračunom stvari su uočljivo povoljnije nego što se predviđalo; tokom prvih deset meseci minus je samo 98 milijardi dinara, 184 milijarde manje od ranije kalkulacije.

Ipak, ministar Mali ne može da bude sasvim zadovoljan. Razlog za nespokoj je u spoljnoj trgovini. U prethodne dve godine u razmeni sa svetom beležili smo minus od po šest milijardi evra. Izvozimo u vrednosti od 17, a uvozimo za 23 milijarde evra.

Poljoprivreda i digitalizacija

Poboljšanje izvoza je ostvareno pre svega zahvaljujući poljoprivredi i digitalnom segmentu srpske ekonomije. Međutim, minus ni ove godine neće biti ozbiljnije umanjen. Deficit pokrivamo sa 3,2 milijarde evra deviznih doznaka naših gastarbajtera i inostranim investicijama koje su 2019. dostigle čak 4,6 milijarde evra, dok se sada, u pandemijskim uslovima, kreću oko 3,2 milijarde evra po sezoni.

Tokom perioda istorijski najnižih kamata na finansijkim tržištima, logično je zaduživati se - Srbija je siromašna i kapitala nema dovoljno. Naravno, uvek je dobro da imamo u vidu kapacitet ove sredine. Na kamate trenutno izdvajamo oko 870 miliona evra, više od polovine je u dinarskim obveznicama. To je tek 1,7 odsto nacionalnog bruto dohotka, dok su do pre šest-sedam godina kamate činile između 3,2 i 3,7 odsto BDP.

Uvećan nespokoj ministra

Nespokoj ministra Malog je početkom poslednjih meseci uvećan naznakom promena trendova na inostranim finansijskm tržištima, čiji će epilog biti kraj istorijski nezabeleženog perioda ekstremno niskih, pa i negativnih kamata. Američke Federalne rezerve su u novembru za 15 milijardi evra umanjile kupovinu obveznica privatnih kompanija započetih početkom pandemije, a kao pomoć opstanku potražnje. Za decembar je predviđen otkup umanjen za 30 milijardi, koji će se dodatno smanjivati kako bi se, najkasnije u drugom kvartalu, potpuno okončao.

Potom bi se, radi smanjivanja inflacije, koja se poslednjih meseci vrti oko 6,2 odsto na američkom, a 5,2 odsto na evropskom tržištu, započelo sa povećanjem referentne kamatne stope. Procurile su vesti da bi već prve godine kamate u SAD mogle da budu i tri puta uvećavane. Emisionu ustanovu najmoćnije države slediće i ostale najveće centralne banke. Tačnije, u Londonu je Prva banka početkom decembra svoju kamatu već uvećala za 0,1 odsto.

Izvoz stagnira, manjak deviza

Rast kamatnih stopa centralnih banaka dovodi do gotovo momentalnog rasta kamata na celom finansijskom tržištu. Tada će biti znatno skuplje zaduživanje, a sećamo se prelaza iz osme u devetu deceniju prošlog veka, kada je cena kreditima dostizala sedamnaest pa i više procenata. U takvim prilikama na kamate odlazi i višestruko veći postotak domaćeg BDP.

Ministar Mali strepi upravo od ovakvog toka događaja, pa ima logike u zaduživanju ove godine, kada su kamate takoreći simbolične. Lako može da se dogodi da već sledeće jeseni, a pogotovo kroz tri-četiri godine, pozajmiljivanje bude mnogostruko skuplje.

I upravo tada, kada kamate dostignu uobičajeni nivo od pet do sedam odsto, pokazaće se koliko je važno postojanje snažnog izvoza. Visoke kamate će saseći obim zaduživanja pogotovo siromašnijih država, a profit ranijih ulaganja investitori neće reinvestirati, već će uloženi novac izvlačiti putem naplate dividendi.

U takvim situacijama pojaviće se i manjak deviza. A nema pokazatelja da Srbija ozbiljnije uvećava inoplasman roba i usluga, što je u razvijenijim državama neuporedivo najveći izvor najjačih deviza.

Teme

Komentari 21

Hronološki Najpopularniji

Pićuka

25.12.2021 • 18:32

@drago

Tu je početak priče. Veoma je bitna struktura BDP-a. Pisano je i o tome ali to nije populistički i treba se malo razumeti.

1 2 -1
drago

21.12.2021 • 07:42

bdp

zaduzenje u odnosu na bdp 57% KRAJ PRICE....mozes da se zaduzujes i za 200 milijardi ako je u okviru 60 % bdpa ..opet kraj price...

6 6 0
Z13

20.12.2021 • 21:01

Viśe opsenari nego ministri

Mali je prodavac magle kao i ostali ministri. Svi oni imaju isti zadatak: da zalude i opsene lakoverne i sve nazadnjačke idiotarije predstave kao uspehe.

15 18 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.