Zbog čega je domaće vino skuplje od uvoznog?
Zbog pravnih normi koje ne vode računa o ekonomskim posledicama, domaći proizvođač vina ima trošak od 3,10 evra po flaši i pre nego što ubere grožđe.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Pre ulaska u maloprodaju taj trošak dostigne 5,8 evra po flaši i to bez izdataka za marketing, upozorio je u analizi za mesečnik "Biznis&Finansije" ekonomista Branislav Anđelić.
Anđelić, koji je i osnivač prve sertifikovane organske vinarije u Srbiji, ocenjuje da se domaći potrošači s pravom žale na cenu kvalitetnih srpskih vina, koja se kreće od osam do 15 evra za flašu od 0,75 litara, dok se vina istog kvaliteta uvezena iz Španije, Portugala, Italije i Francuske mogu pronaći i za polovinu te cene.
Kao jedan od razloga naveo je obavezu koja je, kako ističe, jedinstvena za Srbiju i koju ne poznaje nijedna zemlja poznata po proizvodnji vina.
"Za razliku od drugih zemalja, gde su skoro sve vinarije koje proizvode manje od 100.000 litara registrovane kao poljoprivredna gazdinstva, da biste osnovali vinariju u Srbiji morate registrovati preduzetničku radnju ili preduzeće", naveo je Anđelić.
U Srbiji je, dodaje, registrovano 433 vinarija, od kojih 211 ili gotovo svaka druga ima proizvodne kapacitete ispod 20.000 litara godišnje.
Naglasio je da registracija radnje ili preduzeća podrazumeva da sebi morate isplaćivati barem minimalac, kao i da naš zakon, opet za razliku od drugih zemalja, propisuje da mora biti zaposlen i enolog.
"Ove dve plate, s dodatnim parafiskalnim nametima, koštaju vas 15.000 evra godišnje ili jedan evro po flaši. Posle četiri godine poslovanja, kada možete da očekujete da prodate prvo vino iz svojih vinograda, vinarija je u gubitku od 60.000 evra i ima dug od 60.000 evra, odnosno ona je nesolventna", upozorio je Anđelić.
Dodao je i da je u Srbiji za izgradnju vinarije kapaciteta 20.000 litara potrebno uložiti oko 300.000 evra, pošto zakon i malima propisuje da se moraju držati HACCP standarda, dok oprema košta oko 80.000 evra, a marža trgovaca je najčešće 15 odsto.
Izračunao je na kraju da je, uz sirovinu i potrošni materijal poput flaša i etiketa, najmanja moguća maloprodajna cena vina 5,8 evra plus 20 odsto PDV, odnosno – osam evra po flaši.
"Najveći uticaj na snižavanje proizvođačke cene vina bi imala promena zakonodavnog okvira i njegovo prilagođavanje konkurentskim zemljama. Na žalost, u Ministarstvu poljoprivrede u oblasti vinarstva su zaposlene samo tri osobe", upozorava Anđelić i naglašava da je analiza ekonomskih posledica ono što nedostaje u pisanju svih naših zakonskih akata.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tango Six: Zbog sankcija NIS-u "Viz er" više ne toči gorivo na beogradskom aerodromu
22.01.2025.•
4
Mađarska niskotarifna avio-kompanija "Viz er" (Wizz Air) odlučila je da se uskladi sa američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Tramp saglasan da Mask kupi i TikTok u Americi
22.01.2025.•
4
Američki predsednik Donald Tramp saglasan je s idejom da popularnu kinesku aplikaciju TikTok, koja je u SAD privremeno zabranjena, preuzme vlasnik platforme X Ilon Mask.
Poljoprivrednici: Nisu isplaćene subvencije za 2024, povraćaj akcize kasni...
21.01.2025.•
5
Poljoprivrednicima u Srbiji još nisu isplaćene sve subvencije iz prošle godine, rekao je predsednik Skupštine Uduženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković.
Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?
21.01.2025.•
18
U poslednje tri nedelje cene i dizela i benzina u Srbiji porasle su za po sedam dinara.
Električne "fiat pande" još ni od korova, a Srbiju čeka "strahoviti rast automobilske industrije"
21.01.2025.•
20
Ima li šanse za "strahoviti rast automobilske industrije" ove godine dok proizvodnja električne "grande pande" u Kragujevcu kasni mesecima?
Više od 10.000 milionera za godinu dana napustilo Veliku Britaniju
21.01.2025.•
4
Više od 10.000 milionera napustilo je Veliku Britaniju u protekloj godini, navode analitičari firme "New World Wealth", pripisujući to višestrukim razlozima.
Skoro pola čovečanstva u siromaštvu a najbogatiji još bogatiji: I to za 2.000 milijardi dolara više
20.01.2025.•
2
Bogatstvo svetskih milijardera poraslo je za dve hiljade milijardi dolara u 2024. godini dok se, prema istraživanjima, polovina čovečanstva nalazi u siromaštvu a među njima su najčešće žene.
Prošle godine krivotvoreno 3.840 novčanica: Vrednost lažnih dinara i deviza 26 miliona dinara
20.01.2025.•
0
U Srbiji je prošle godine falsifikovano ukupno 3.840 komada novčanica, od čega je 1.697 novčanica u dinarima i 2.143 novčanica efektivnog stranog novca, objavila je Narodna banka Srbije.
Presek spoljne trgovine u 2024. godini: Šta se 100 puta više uvozilo iz Konga?
20.01.2025.•
2
Presek spoljne trgovine Srbije u prvih 10 meseci prošle godine skrenuo je pažnju na jednu afričku zemlju a ispostavilo se da nam je uvoz iz Konga - neverovatno porastao.
Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama
20.01.2025.•
10
Naftna industrija Srbje (NIS) obustavila je na pojedinim pumpama u Subotici prodaju dizela na agrokartice po povlašćenim cenama od 179 dinara za litar.
Subvencije prošle godine dobile 54 kompanije: Dominira autoindustrija
19.01.2025.•
3
Srbija već godinama isplaćuje milione evra stranim i domaćim kompanijama, kao podsticaj za ulaganja.
Kako banke sve zarađuju na klijentima, a ne bi smele: Pet najčešćih načina
19.01.2025.•
8
Banke, po prirodi svog posla, pokušavaju da zarade na korisnicima finansijskih usluga, ali to često rade na nepošten način, što je u svom izveštaju potvrdila i Narodna banka Srbije (NBS).
Planira se privatizacija šest državnih preduzeća u ovoj godini: Ovo je spisak
19.01.2025.•
15
U 2025. godini očekuje se novi talas privatizacije u Srbiji, sa mogućnošću objave javnih poziva za kompanije iz različitih sektora, vidi se u planu Ministarstva privrede.
Banke šalju nove obračune stambenih kredita: Veće rate za većinu dužnika
19.01.2025.•
12
Građani koji otplaćuju stambene kredite proteklih dana od svojih banaka dobijaju nove obračune za rate koje plaćaju od januara ove godine.
Broker Jorgić: Umesto da potroše na skupo putovanje, građani bi mogli da ulože u NIS
19.01.2025.•
30
Ukoliko ishod američkih sankcija bude taj da NIS ponovo bude u većinskom vlasništvu države preuzimanjem oko 56 odsto akcija, to bi moglo da se, smatra stručna javnost, negativno odrazi na poslovanje.
Cene stanova u EU značajno rasle u 2024: Ovo je situacija u Srbiji
19.01.2025.•
2
U trećem kvartalu 2024. godine cene stanova u EU porasle su 3,8 odsto, dok su cene iznajmljivanja porasle 3,2 odsto u odnosu na treći kvartal 2023. godine.
Mađarski trgovinski lanac dolazi u Srbiju, prvo otvara prodavnice u Vojvodini
19.01.2025.•
4
Mađarska Family Market grupa ulazi na srpsko maloprodajno tržište.
Tramp ima svoju kriptovalutu $TRUMP inspirisanu pokušajem atentata na njega
19.01.2025.•
0
Novoizabrani predsednik SAD-a Donald Tramp je tokom predizborne kampanje dosta govorio o značaju kriptoindustrije pri čemu se i sam upustio u nju formiranjem $TRUMP kriptovalute.
Nigerija postala "zemlja-partner" BRIKS-a
19.01.2025.•
1
Nigerija je kao "zemlja-partner" primljena u grupu ekonomija u razvoju BRIKS, objavio je Brazil, predsedavajući te grupe.
Više od 130 osuđujućih presuda za pranje novca: Odakle stižu pare?
19.01.2025.•
0
Srbija je prema nedavno završenoj proceni, u srednjem riziku od pranja novca.
Politiko: Evropa troši milijarde na ruski gas
18.01.2025.•
4
Evropa kupuje ruski gas po stopi bez presedana u 2025. godina, čime troši milijarde dolara koje Kremlj može da koristi za finansiranje svog rata u Ukrajini, prenosi Politiko.
Komentari 27
Laki
A zašto vinarije uspevaju da se obogate iako su uslovi u Srbiji loši za bavljenje vinarstvom? Da vam otkrijem kako...
-Prvo kao iznad već spomenuto, uvoze se basnoslovne količine makedonskog grožđa i šire u rifuzi cisternama koje se 100% ili 50% meša sa domaćim grožđem i plasira na tržište pod skupim etiketama, i tako imate vino koje treba da košta 1eur po cenama od 5-10eur.
-Drugo, pranje novca. Ovo je već dovoljno objašnjeno, dodao bih samo da kriminala i politike ima skoro jednako kao i u poslu sa opijatima.
-Treće, druge delatnosti. Skoro pa i ne postoji porodica ili individua koja je krenula od kredita ili sopstvenog ulaganja za sadnju vinograda i podizanje vinarije a zatim postala samoodrživa od prodaje vina, mahom su to velika ulaganja od strane partnera, ili nekog vrlo uspešnog biznisa koji gura vinariju.
Vinarija i vinske etikete su prestiž, a puno već veoma bogatih ljudi bira ovo kao hobi, a ne kao izvor prihoda. ( velik deo ni nema vinograde, već kupuju i koriste tuđe ili uvozno grožđe)
-Četvrto, neretko se dešava da veće vinarije kupuju gotovo vino od manjih kada im ponestanu zalihe i samo nalepe svoje etikete, a neupućene mušterije misle da piju vino od nekih prestižnih sorti i teroara, kad ono piju nešto od brata milojka koji šprica svake nedelje, krsti vino sa vodom i šećerom, a posle toga u vinariji enolozi parfemima i epruvetama rade svoju magiju.
A stručnjaka, na svakom drugom koraku.
procesni tehnolog
Kao prvo, mnoga nasa vina se prodaju po 3 evra, vlasnike da kosta 6,5, ne bi ga prodavali po 3.
Sledece, doprinosi za 2 radnika su 300 evra mesecno, ekonomista racuna i platu koju sam sebi uplati i stavi u svoj dzep a ne u drzavnu kasu i pritom ne plati porez na dobit( tako izvlaci deo kesa iz firme).
Pritom ne kaze da za te doprinose ima zdravstveno i socijalno i da covek ako se bavi nekim bilo kakvim poslom privatno mora sebi da uplacuje doprinose.
Naredna stvar, kuka kako mora da ima enologa, naravno da mora kao apoteka farmaceuta, ako mu se ne svidja neka upise i zavrsi poljoprivredni fakultet pa nek o 1 dorinose bude i direktor i enolog.
Enologa mora da ima svaka vinarija, da ne bi vlasnik potrovao narod.
Sledece, cena kostanja staklene boce 40 din. plastike 12, etiketa 3 din, litar vina 70 din pa vi sami preracunajte koliko se vinarije marziraju, 15 posto je prica za malu decu, u realnosti, u zavisnosti od kvaliteta finalnog proizvoda tj tehnoloskog procesa marze u srbiji idu od 150 posto pa navise i marza je glavni razlog zasto su nasa vina skuplja od inostranih, zbog nase alavosti.
U inostranstvu, cena radne snage je veca, boce i etikete su skuplje, transport takodje jer mora da se doveze u srbiju, pa troskovi speditera... i opet nam prodaju jeftinije nego nasi proizvodjaci jer se mnogo manje marziraju.
kultura
Ništa mi nije jasno?
Ja i dalje mislim da kod nas ako zarada nije 300-1000% da se i dalje smatra neisplativo i spremno za bankrot, bar ovaj tekst tako objašnjava.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar