Manje državnog populizma, više struje iz elektrana

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

29.12.2021.

15:30 > 17:57

Nedavna havarija u Termoelektranama "Nikola Tesla" pokazala je koliko je rad najvećih energana u regionu limitiran usled višedecenijskog manjka investicija.

Nije prošlo ni deset dana od ozbiljne havarije na termalkama u Obrenovcu, a neplanirani prekid proizvodnje struje se ponovio. Ovog puta iz funkcionisanja su ispala oba bloka, B1 i B2, u energani TENT B, upravo dva najveća u regionu, svaki snage 650 megavata.

Upućeni inženjeri nisu previše iznenađeni, bez obzira što je B1 od maja do kraja decembra bio na temeljnom remontu. Jednostavno, decenijama su ulaganja u održavanje i obnovu, a pogotovo investicije, rađene u najminimalnijem obimu, daleko ispod potreba, pa je ceo sistem izgubio dosta na efikasnosti, dok su kvarovi i ispadi iz proizvodnje sve češći.

Sa opadanjem tehnološke efikasnosti i bezbednosti ruku pod ruku odvijalo se i prilagođavanje poslovne politike željama države i zaposlenih. Zaboravilo se da je najvažnije da potrošači budu uredno i kvalitetno snabdevani.

Havarija se dogodila u srcu elektroprivrede, inače decenijama najvažnije industrijske grane, kojom se Srbija ponosila. Svojevremeno je, na osnovu termolektrana i HE "Đerdap" godišnje bilo u proseku 30 odsto viška struje. Prodavala se drugim republikama u bivšoj Jugoslaviji, ređe izvozila.

Mada je potrošnja struje u Srbiji ostala na približno istom nivou, tri decenije kasnije viška nema. Proizvodnja je na nivou potrošnje, s tim da se povremeno uvozi, pre svega oko Nove godine, dok se izvozi krajem proleća. Uzrok manje efikasnosti je tehnološka zaostalost sistema. Suština je upravo u gorivu koje se upotrebljava za potpaljivanje peći čija para pokreće turbine na svakom od šest blokova TENT A i dva bloka TENT B. Kada su početkom devete decenije prošlog veka, u razmaku od dve godine, puštene u rad, obe termalke su bile na evropskom nivou, tehnološki ispred svih energana na jugoistoku Evrope.

Međutim, od samog starta se znalo da je najslabija tačka sistema ugalj, koji se vadi na otvorenim kopovima od Obrenovca do Lazarevca, nalazišta udaljenog dvadeset do trideset kilometara. Prvo se prenosi trakama, potom šinama na posebno napravljenim uporednim prugama kojima neprekidno ide 12 železničkih kompozicija, svaka sa po 27 vagona.

Skroman kvalitet uglja

Problem je skroman kvalitet uglja. Dok je prvih decenija i bilo kopova odakle se crpeo ugalj toplotnog potencijala preko 8.300, sasvim blizu poželjnih 8.500 džula, već godinama rudari otkopavaju ugalj znatno slabijeg efekta. Kritična granica za rad TENT A i B je ugalj kvaliteta 6.500 džula. Slojevita nalazišta, pak, sadrže i pojedine segmente uglja čija toplotna vrednost jedva dostiže i 5.000 džula, pa se meša sa kvalitetnijim da bi se dobilo upotrebivo gorivo. Koriste se i dopune mazutom kao jačim gorivom.

Za slabu tačku se znalo i ranije. Stoga je i izgrađena sušara uglja u Vreocima nakon čijeg tretmana ugalj dostiže i 13.000 džula, pa se usmerava u široku prodaju. Sistem rada je od starta postavljen tako da se poboljšava kvalitet uglja. Ipak, povremeno se morao iz drugih rudnika dovoziti kvalitetniji čijim se namešavanjem dostizao potreban kvalitet.

S druge strane, u vreme raspada bivše države intezivirana je upotreba TENT-a od strane vlasti. Kako od velikog sistema zavise porodice ne samo zaposlenih, već i neobično velikog broja poslovnih partnera, ali i žitelji okolnih sela i varošica, politički upotrebna vrednost obrenovačkih energana je ogromna. Činjeni su brojni sitniji, potom i nešto veći ustupci. Najgore je što pojedini, posebno tokom poslednje decenije, nisu bili usklađeni sa prioritetima termalki.

Zloupotreba TENT-a

Tako su otkrivke, rudarski posao koji prethodi vađenju uglja, često rađene u smeru sa slabijim kvalitetom uglja. Interes kompanije je podređen interesima vlasnika zemljišta od kojih su otkupljivane parcele za širenje kopova. Istovremeno, u pravilniku za određivanje zarade bodovala se količina otkopanog (nekvalitetnog) uglja, umesto da se boduje toplotna snaga. Oba novopoštovana principa su tipičan izraz populističke poslovne politike.

Ako su rudari motivisani da vade ispodprosečan ugalj, a stanovništvo okoline da prodaje parcele na kojima su ležišta uglja izrazito skromnog kvaliteta, ne čudi da je poslednjih godina rudarski segment TENT postao izrazito slaba tačka. Bilo je potrebno da samo dosta težak sneg koji je krajem jeseni napadao desetak santimetara dodatno ovlaži iskopinu pa da postane neupotrebljiva za loženje u termalkama.

Desilo se da je istovremeno zafalio i mazut za popravljanje toplotne snage smese, pa se ovlaženo blato razmazalo toliko da je onemogućavao istovar iz vagona. Praktično, energana je ostala bez goriva, a ubačena smeša se usled prevelike količine i klizavog blata slepljivala i time dodatno pogoršala situaciju.

Pet slabosti

Bilo je potrebno nedelju dana da se kvar nekako sanira, ali, posle samo nekoliko dana, desio se novi. Nije iznenađenje. Da je TENT tehnološki na niskom nivou unazad šest sedam godina više puta je konstatovao i Fiskalni savet, o čemu je i detaljno obavestio Vladu Srbije i javnost.

U prvom izveštaju, 2017. godine, Fiskalni savet precizira pet slaboti sistema: prevelik broj preplaćenih radnika, ali i ukupno zaposlenih, nenaplativa potraživanja, visoki gubici na transportu i u distribuciji struje, niska cena struje i nedovoljne investicije. Kako niko nije ništa preduzeo povodom izveštaja, Fiskalni savet je, takođe podstaknut jednim od prekida rada TENT-a, ponovo sagledao situaciju u najvećem preduzeću u Srbiji i ponovo ponudio izveštaj vladi i javnosti.

Ovoga puta, a reč je o 2019. godini, Savet je posebno isticao manjak investicija. Navodi se da je u periodu 2013. - 2015. godine u remont uloženo 67 milijardi dinara, a samo su potrebe amortizacije, dakle bez novih investicija, iznosile 123 milijarde.

Ulaganje 5,6 milijardi evra

Kako se u međuvremenu usvojeni i strožiji ekološki standardi, Fiskalni savet je zapazio da nove obaveze znače da će EPS do 2024. godine morati zatvoriti nekoliko starijih pogona, ukupne snage 1.750 megavata, dok bi u međuvremenu u rad mogla biti puštena samo termalka Kostolac 3 jačine 350 megavata.

Time bi snaga srpske elektroprivrede bila umanjena za 1.400 megavata, što bi značio i manjak struje u Srbiji od pet milijardi kilovata godišnje. Ako se računa i procenjeni rast potreba stalno rastuće privrede, manjak već za tri, četiri godine može dostići i sedam milijardi kilovata, čak 20 odsto sadašnje produkcije.

Državi koja se decenijama busala u prsa viškovima struje, a bogme je i lepo zarađivala od prodaje, preti da se suoči sa ozbiljnim nestašicama. Razlog je kontinuiran manjak investicija unazad tri decenije. Savet i predlaže da se sadašnji nivo ulaganja, oko 300 miliona evra godišnje. duplira na 600 miliona, tim pre što je potrebno ulagati u sve segmente elektroprivrede.

Prema proceni Saveta neophodno je u narednih šest, sedam godina ukupno 5,6 milijardi evra, po 1,2 milijarde u nove hidroelektrane, rudarski segment TENT-a i distributivnu mrežu. U remont svih energena u Srbiji treba uložiti 1,1 milijardu, a potrebno je uložiti i oko 0,9 milijardi u nove obnovljive izvore energije.

Višom cenom do novca

Pitanje je, naravno, kako naći novac za velik investicioni ciklus. Može se uzeti kredit, može i država iz budžeta izdvojiti ne mali novac, ipak, teško da će novca biti dovoljno ako struja ne poskupi i time se uveća osnovni prihod Elektroprivrede Srbije. Tim pre što je cena struje u svim evropskim državama, izuzev Ukrajine i Gruzije, znatno veća nego što je u Srbiji.

Makedonija potrošačima prodaje za petnaest, BiH za dvadeset, Bugarska trideset odsto skuplje nego što je cena u Srbiji. Većina zemalja sa zapada Evrope kilovat struje prodaje potrošačima za oko 20, Nemačka, Belgija i Danska čak za više od 32 evrocenta.

U Srbiji je oko 7,8 i čini se da rast cene od 20 odsto ne bi previše pogodio kupce, a mnogo bi pomogao elektroprivredi, time i svim potrošačima.

Teme

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

Nebojša

29.12.2021 • 22:13

Da se zna

TENT sasvim je normalno dozivljava udare, havarije i zna se od koga i zna se zbog cega a BIA se pravi ili mutava ili su NESPOSOBNI.
Ubijanje cene EPS, zatvaranje termocentrala sto je Zorana Mihajlovic potlisala do 2030, ZABARANA skidanja otkrivke, namerno muljanje blata zarad ostecenja kotlova izazovanja pozara i eksplozija, unistavanja i onesposobljavanja. I zna se odlicno ko je odgovoran i ko je sve to dopustio i ko je imenovao i doveo mediokritete ali i spijune umesto strucnjaka i rodoljuba.
Da li ima iko u drzavi i BIA da ne zna za plan USA i GBR pre svega da nam se napravi haos u drzavi, zar ima neko u BIA i VBA da ne zna koji su ministri ispostave stranih sluzbi, da ne znaju koji je ministar podrzao Britansku rezoluciju o Srbiji i Srbima koju su blokirali Rusi i Kinezi. I sta jos treba da se desi da se bezbednosne sluzbe probude i pocnu da rade svoj posao? Da ki ima iko da ne zna za KPMG i za plan da se EPS proceni na 3 do 4 mlrd EUR, da li ima iko da ne zna da je POVECANA TAKSA ZA ZELENU energiju i da mi PLACAMO NENORMALNO MNOGO razne namete na racunu a da nam se prodaje prica o jeftinoj struji koja nije tacna NI PRIBLIZNO, da li ima iko ko ne vidi NAMERNO ZATVARANJE TENT korak po korak i to PLANIRANO I OSMISLJENO.
Dovedes mediokritete da vode javna preduzeca i unistis ih i radis sta hoces, a onda privatizujes, a to nazoves JAVNO PRIVATNO PARTNERSTVO. Svi znamo ko je kriv i svi cute i prave se mutavi cekajuci svojih 30 ili 100 evra. Vraticete sve kroz uvecane racune.

16 15 +1
Nikola

29.12.2021 • 20:39

Mi smo bili mnogo razvijenija zemlja pre 50 godina nego sad. A Evropa je otišla unapred 50 godina, znači mi kasnimo najmanje 100god.

28 17 +11
Anonimus

29.12.2021 • 20:24

Ubedljiva i razumljivo napisana analiza uzroka problema u srpskoj energetici.

15 9 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.