To je danas saopštilo Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije".
"Sadašnji sistem fiskalnih kasa ne zahteva internet konekciju, a trošak iznosi 480 dinara mesečno za sim karticu. Novi sistem podrazumeva zamenu uređaja, obaveznu internet konekciju koja mesečno košta oko 1.800 dinara, softver za komunikaciju sa poreskom upravom i aplikaciju za izdavanje računa za koji ponude iznose 800 dinara mesečno, tako da je mesečni trošak sa 480 povećan na 2.600 dinara, suprotno najavljenom smanjenju troškova za eFiskalizaciju", saopštilo je danas to udruženje.
Dodaje se da je novi Zakon o fiskalizaciji prezentovan kao alat za suzbijanje sive ekonomije, modernizaciju i smanjenje troškova za privredu, čime je opravdavana cena troška novca poreskih obveznika za subvencije za kupovinu neophodnih uređaja koja je prvobitno najavljena u iznosu od tri milijarde dinara, a zatim je skočila na šest milijardi dinara.
Novi Zakon je predvideo i širi obuhvat obveznika fiskalizacije kao što je opšte i stručno obrazovanje i obučavanje za obavljanje bilo kog zanimanja za bavljenje bilo kojim hobijem ili radi samousavršavanja gde izdavanje fiskalnih računa ne utiče na visinu poreza koji plaćaju u koje spadaju i inženjeri i arhitekte, zanatlije...
Ta stavka je problematična iz više razloga jer uplate koje ležu na račun preko m-bankinga, e-bankinga i virmana, što je uobičajen način plaćanja, ne obezbeđuju fiskalni račun u momentu uplate nego u momentu kad se uplata proknjiži ili evidentira što uvodi u pravnu nesigurnost.
Osim toga, kako je navedeno, mesečni troškovi će pogurati mnoge iz tih delatnosti na crno tržište što će odgovarati i klijentima jer će usluga, neopterećena troškovima, biti jeftinija.
"Kad se radi na crno kazne su minorne, a kada se radi kao registrovan kazne su enormne. Oni koji rade samo povremeno sa fizičkim licima, a pretežno sa pravnim licima, nemaju računicu da uvode ceo sistem i izlažu se mesečnim troškovima zbog čega će ili biti uskraćena usluga fizičkom licu ili će se raditi na crno", navelo je udruženje.
Upitalo je kakva je razlika između arhitekte i advokata, pa da prvom sada treba kasa, a drugom ne.
Privrednici se s pravom pitaju zašto budžet od tri milijarde dinara ili manje nije iskorišćen za nabavku softvera, kao što je traženo na javnom slušanju, jer je koncept fiskalnih računa moguće izvesti i kroz običnu mobilnu aplikaciju i sajt koju bi poreska uprava mogla da razvije o trošku budžeta i daje besplatno privrednicima.
Račun ne mora ni da se štampa, kada se izda generiše je unikatni kod-potpis koji se pojavi na ekranu i koju kupac kroz svoju, isto tako besplatnu aplikaciju, može da skenira i potvrdi da je račun zaista evidentiran i sa kojim sadržajem.
"Danas je praksa da umesto POS terminala za plaćanje karticama može da se koristi aplikacija banke, pa ako banke mogu da razviju takav softver sigurno može i država. To bi se onda moglo smatrati modernizacijom, a ne još jednom malverzacijom u nizu koja privredu uvodi u veće troškove i pravnu nesigurnost, kako je to sada", navelo je Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije".
Komentari 6
Goran
Dragan
Anja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar