Gde ide novac od poreza: Od 1.000 dinara 215 ide za plate u javnom sektoru
Građani Srbije gotovo dve trećine državnog budžeta pune plaćanjem PDV-a i akciza, a dinar koji stave u državnu kasu u toku 2022. godine će najvećim delom biti potrošen na tekuće rashode.
Foto: Pixabay
To za list Nova objašnjava ekonomista Mihailo Gajić, direktor istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba Libek.
Kad građani plaćaju porez, jedan deo tog novca odlazi u republički budžet, dok drugi završava u budžetu lokalnih samouprava i socijalnih fondova. Tako, na primer, doprinosi za penziono i invalidsko osiguranje idu na račun Penzijsko-invalidskog fonda, a doprinosi za zdravstveno osiguranje na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Porez na imovinu pripada gradu ili opštini na kojoj poreski obveznik živi, a porez na zarade se deli između grada ili opštine i republičkog budžeta.
Sa druge strane, carine, PDV, akcize, porez na dobit su isključivo prihodi republičkog budžeta, a tu su i razni manji poreski i neporeski prihodi, kao što su takse i naknade, dobit javnih agencija i preduzeća.
"Najviše novca u budžet, skoro tri četvrtine ukupnih prihoda, dolazi od PDV-a, poreza koji se naplaćuje na kupovinu svakog dobra ili usluge, i akciza, odnosno dodatnih poreza koji se naplaćuju na gorivo, cigarete i alkohol, kao na proizvode koji imaju loše efekte po životnu sredinu ili zdravlje ljudi, koje treba sanirati", objašnjava Gajić.
On podseća da, bez obzira na to od koje vrste poreza potiče novac, on nema unapred određenu namenu i sav završava u istom budžetu "koji je kao klin čorba - ubaciš šta imaš pa uzmeš šta kutlačom zahvatiš". Poznato je da se čak dve trećine "sipa" za takozvane tekuće rashode.
"Među tekućim rashodima su pojedinačno najveći za plate zaposlenih u državnoj službi – u pitanju nisu samo državni činovnici, već i zaposleni u obrazovanju i drugim službama. Izuzetak čine zaposleni u zdravstvu, čije plate se finansiraju iz RFZO, kao i zaposleni u javnim preduzećima, čije plate idu iz finansija samih preduzeća, mada su neka od njih obilato potpomognuta subvencijama", objašnjava.
Posle tekućih rashoda druga najvažnija pojedinačna stavka jesu javne nabavke, koje obuhvataju kupovinu potrošnog i trajnog manje-više celokupnog materijala, osim lekova na recept koji se finansiraju preko RFZO.
"Međutim, kako prihodi samo od doprinosa nisu dovoljni da se u potpunosti finansiraju penzije i zdravstvena zaštita, država uskače transferima sredstava iz budžeta da popuni ove rupe, a tu su i transferi za finansiranje lokalnih samouprava – Vojvodine, gradova i opština", navodi Gajić za list Nova.
Kako se deli novac?
Koliko i na šta država tačno troši, Gajić ilustruje primerom.
"Ukoliko u vidu poreza građanin uplati 1.000 dinara, država će od tog novca 215,3 dinara da potroši na plate zaposlenih u državnoj službi, 94,8 na javne nabavke, 74,5 na PIO, 71,6 dinara na socijalnu zaštitu, 60,5 dinara na transfere drugim nivoima vlasti, 43,6 na RFZO. Od ostatka novca će 240,9 dinara dati za javne investicije, 85 za subvencije, 68,8 za otplatu kamata i 44,9 dinara za ostale rashode", navodi.
U međunarodnom poređenju, Srbija ne odskače mnogo od drugih evropskih država koje imaju slične sisteme socijalne zaštite, na primer, Nemačke. Čak imamo i slične nivoe javne potrošnje kroz budžet i sličan veliki deo poreskih stopa, ocenjuje Gajić.
"Prva razlika je u tome što kod nas manje novca dolazi od poreza na dobit i zarade, jer imamo i manje razvijenu privredu, a više kroz poreze na potrošnju (PDV i akcize). Takođe, porezi su relativno više upućeni na srednji sloj i bogatije u Nemačkoj, a kod nas na srednji sloj i siromašnije - jer kod nas ne postoje progresivne stope poreza na dohodak (sa rastom prihoda rastu i poreske stope), a porezi na potrošnju po svojoj prirodi više pogađaju siromašnije. Druga razlika je u tome što mi više novca trošimo na subvencije, prvenstveno preduzećima u državnom vlasništvu, ali i privatnim investitorima, kao i na otplatu javnog duga (iako nam je nivo duga sličan, kamate su za nas više), a znatno manje novca na socijalnu zaštitu, kao što je pomoć nezaposlenima, siromašnima i onima sa nižim prihodima, ali i programe kao što su dečiji dodaci", ističe Mihailo Gajić.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Voren Bafet nakon prodaje akcija Epla: "Teži" za 325 milijardi dolara u kešu
02.11.2024.•
2
Američki milijarder Voren Bafet trenutno poseduje više od 325 milijardi dolara u gotovini, nakon što je ove godine prodao nekoliko milijardi dolara vredne akcije kompanije Epl i Benk of Amerika.
Četvrtina zaposlenih bi pristala na manju platu samo da rade od kuće
02.11.2024.•
6
Oko 23 odsto zaposlenih u Srbiji pristalo bi na smanjenje zarade da bi zadržali mogućnost da rade od kuće.
U Srbiju moguć uvoz vozila starih i 24 godine: Ove godine će stići 130.000 polovnjaka
02.11.2024.•
9
Prosečna starost automobila u Srbiji 17 godina i jedina smo zemlja u regionu u kojoj je dozvoljen uvoz automobila sa euro 3 i 4 motorom.
Poreska uprava šalje rešenja frilenserima za porez iz 2019. godine
01.11.2024.•
1
Poreska uprava je utvrdila poreske obaveze frilensera, koji su od 1. januara do 31. decembra 2019. godine ostvarili prihode na osnovu naknade za autorska i srodna prava i naknade za izvršeni rad.
Ilić: U Srbiju se uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva, pitanje gde ono završi
01.11.2024.•
5
Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Slobodan Ilić kazao je da se u Srbiju nekontrolisano uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva.
EPS ugasio više od 100 blagajni za naplatu struje: Dodatni popusti za slanje računa na mejl
01.11.2024.•
7
Elektroprivreda Srbije (EPS) je ugasila 106 blagajni za naplatu električne energije.
Đedović Handanović: Ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklernih postrojenja do kraja godine
01.11.2024.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da očekuje da izmene Zakona o energetici budu u parlamentu do kraja godine.
Nove cene goriva: Pojeftinili dizel i benzin
01.11.2024.•
6
Dizel i benzin će danas od 15 sati na pumpama u Srbiji pojeftiniti za po jedan dinar po litru.
Kraj akcije "Najbolja cena": Vučevićeva bleda kopija Vučićevog populističkog čeda
31.10.2024.•
27
Akcija "Najbolja cena" privodi se kraju. Poslednji predviđeni dan akcije je 31. oktobar. I, nekako se dolazi da je prošlogodišnja "Bolja cena" bila bolje od ovogodišnje "Najbolje cene".
Vlada usvojila predloge finansijskih i poreskih zakona: Povećava se neoporezivi iznos zarade
31.10.2024.•
1
Vlada Srbije usvojila je danas set predloga zakona iz oblasti finansija, kao i set poreskih zakona.
Google kažnjen sa 20.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 dolara
31.10.2024.•
11
Rusija je kaznila Google novčanom kaznom u iznosu od neverovatnih 20 kvintilijardi dolara, nakon što je američki tehnološki gigant uklonio jedan ruski kanal sa Youtube-a.
Stelantis beleži dalji pad prodaje: Dva faktora koji utiču na to
31.10.2024.•
2
Grupa Stelantis, koja je matična kuća Pežoa, Fijata i Krajslera, beleži pad prodaje u trećem kvartalu ove godine od 27 odsto, na 33 milijardi evra.
SAD uvele sankcije za dve firme iz Srbije i Crne Gore zbog prodaje opreme Rusiji
31.10.2024.•
4
Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije za skoro 400 novih pojedinaca i kompanija iz više desetina zemalja zbog pružanja vojne podrške Rusiji, među kojima su i dve firme iz Srbije i Crne Gore.
EU pokreće istragu protiv Temua zbog prodaje falsifikovanih i nebezbednih proizvoda
31.10.2024.•
4
Evropska komisija će otvoriti formalni postupak protiv kineske platforme za onlajn prodaju Temu kako bi ispitala da li krši pravila o suzbijanju prodaje nelegalnih proizvoda, prenosi Blumberg.
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune
31.10.2024.•
18
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune.
Za registrovana gazdinstva: Do 10. novembra subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru
30.10.2024.•
2
Do 10. novembra obezbeđena je subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru za sva registrovana poljoprivredna gazdinstva u Srbiji.
Vučić bi sa trgovinskim lancima razgovarao o marži: Džaba sve kad je plata mala
30.10.2024.•
24
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je trgovinskim lancima da zarađuju na količini, a ne na visokim cenama.
Analiza pokazala: Srbiji će u narednoj deceniji biti potrebno bar 100.000 radnika
30.10.2024.•
9
Iako je potencijal za stvaranje zajedničkog tržišta rada u zemljama Zapadnog Balkana veliki, u praksi do radnih migracija ne dolazi i najveći deo migracija sa Zapadnog Balkana usmeren je na EU.
Građani Srbije u proseku uštede 6.500 dinara: "Savet je da to budu tri, četiri mesečne plate"
30.10.2024.•
8
Prosečna mesečna ušteđevina u 2024. godini iznosila je 6.500 dinara, što je za 500 dinara više nego u prošloj godini, rezultat je istraživanja, uoči 31. oktobra - Svetskog dana štednje.
Britanski maloprodajni lanac otvara prodavnice u Srbiji
30.10.2024.•
3
Prve prodavnice Miller Grupe u Srbiji biće otvorene tokom novembra i decembra na aerodromu "Nikola Tesla".
Zašto nam je sve skupo: Ekonomista smatra da su krivci država i pasivna regulatorna tela
29.10.2024.•
10
Ekonomista Saša Đogović ocenio je da jedan od glavnih razloga zašto su cene u Srbiji, posebno prehrambenih proizvoda, više nego na drugim tržištima jesu upravo marže.
Komentari 7
Fiđi
A
E
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar