Skupo zaduživanje Srbije u vreme jeftinog novca
Mada cena novca u istoriji nikada nije bila niža, Srbija plaća kamate od čak 10 odsto, pa se mnogi zabrinuto pitaju šta će biti kada se kamatne stope uvećaju.
Foto: Pixabay
Ovih dana se češće govori o dugu Srbije, koji je za deceniju porastao sa 14,65 na 29,85 milijardi evra. Finansijski posmatrano, bio je to "lud" period, kamate na istorijski nezabeleženo niskom nivou, sasvim blizu nule čak i za siromašnu Srbiju.
No, kako najmoćnije centralne banke najavljuju promenu monetarne politike i rast referentnih kamatnih stopa, svima postaje jasno da nailazi vreme u kome će pozajmljivanje novca biti primetno skuplje. Takođe, uskoro će se realnije sagledati i cena ranije uzetih kredita.
Inflacija ne preti Srbiji
Ivan Nikolić, član Saveta guvernera i ekonomista snažnog uticaja na kreatore aktuelne ekonomske politike, smatra da je preuveličana opasnost od naglog rasta kamata, time i dužničkih obaveza. Podseća da devizne rezerve Srbije nikada nisu bile ni blizu sadašnjih 16,45 milijardi evra, dok su neto rezerve, bez udela obaveznih izdvajanja banaka za rizik plasmana, 13,9 milijardi.
Takođe, ni referentna kamatna stopa NBS nije uvećana, ostaje na izuzetno niskih jedan odsto. Na rast kamata ne ukazuje ni spoljnotrgovinski bilans - tradicionalno najslabija tačka srpske ekonomije - koji iznosi oko 7,4 milijardi evra, dosta ispod onoga što je očekivano.
Naravno da je ugledni ekonomista, direktor razvojnih projekata na Ekonomskom institutu, primetio jasne naznake promene monetarnih politika FED-a i, u manjoj meri, Evropske centralne banke. Međutim, smatra da su najavljene mere sporog ritma upravo stoga da ne bi naglo došlo do uvećanja kamatnih stopa. Trenutni pritisak na rast cena vidi u ekstremnim cenama energenata i struje, a mi uvozimo 90 odsto potrebnog nam gasa i bezmalo tri četvrtine utrošene nafte. Jasno je da preko ove dve uvozne stavke dolazi do inflatornog pritiska.
Ekstra povoljna pozajmica MMF-a
Nasuprot tome, ministar za finansije Siniša Mali je oprezniji. Ne samo što je uspeo da prošlogodišnji budžetski deficit zaustavi na 3,9 odsto BDP-a, uočljivo ispod planiranog u budžetu, već je za ovu sezonu predvideo dodatno snižavanje na 2,9 odsto, sa ciljem da bude još niži. Takođe, nije predviđeno da Srbija u narednih 12 meseci izađe na međunarodno finansijsko tržište, odnosno obveznice će isključivo na domaćem tržištu, dinarskom emisijom.
Već prvog kvartala tekuće godine ekonomska politika Srbije biće na ispitu, na naplatu pristižu obveznice u vrednosti od 187 milijradi dinara, dok će do kraja godine pristići obveznice vrednosti од još oko 153 milijardi. Otplatu će olakšati činjenica da je Međunarodni monetarni fond svim siromašnijim zemljama dodelio takozvana specijalna prava vučenja, koja se mogu zameniti za čvrstu valutu, a potom vratiti neki od prispelih dugova. Praktično, kao kada se dobije pozajmica, a za Srbiju je namenjeno 760 miliona evra. Pogodnost pozajmice je u neobično niskoj kamati, tek 0,05 odsto.
Koji kredit vratiti
Pitanje je koji kredit vratiti novcem pozajmljenim od MMF-a. Logično bi bilo onaj devizni koji je opterećen najvećom kamatom. Međutim, upravo dolazeće devizne pozajmice nose nisku kamatnu stopu, dok pristižućе dinarske obveznice nose izrazito visoku. Tako su kamate na tri pristižuća devizna kredita od 0,5 do 2,5 odsto, dok je prinos na prvu dinarsku obveznicu 3,75, a na 45 milijardi vrednu hartiju pristižiću na naplatu 5. februara čak 10 odsto. Reč je o kreditu na sedam godina, što je u vreme emitovanja za Srbiju bio izrazito dug rok i to je jedan od razloga visokog opterećenja.
Neće biti lako Malom da odluči kuda da usmeri izuzetno povoljnu pozajmicu MMF-a. Međutim, narednih godina dileme ministra za finansije biće sve veće. Svake godine će na naplatu pristizati obveznice u vrednosti od gotovo četiri milijarde evra, a po pravilu dinarske su znatno skuplje od deviznih. Zapravo, kamate na dinarskom tržištu su već sada, u vreme nezapamćeno jeftinog novca, na nivou izrazito visokih.
Posledica jakog dinara
Pogledajmo pristižući kredit od 45 milijardi dinara. U vreme emitovanja evro je vredeo 123,3 dinara, pa smo dinarski povukli svotu od 366 miliona evra. Godišnja rata je iznosila 4,5 milijardi dinara, a kako je dinar jačao, uvećavala se i, mereno u evrima, godišnja kamata.
Za sedam godina smo platili oko 263 miliona evra na prinos, a sadašnja vrednost obveznice, iskazana u evropskoj valuti, iznosi 382 miliona. Dakle, u pitanju je izrazito skupo zaduženje. Politika jakog dinara ima ne malu cenu. Slično je bezmalo sa svim dinarskim obveznicama, pogotovo onim duže ročnosti.
Jeste da je u svetu novac bio godinama jeftin. Međutim, Srbija i u ovako povoljnom ambijentu pojedina zaduženje plaća itekako papreno. Ostaje da vidimo šta će biti kada cena novcu poraste, a takva vremena, govore nam svetski trendovi, već dolaze.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Poljoprivrednici: Nisu isplaćene subvencije za 2024, povraćaj akcize kasni...
21.01.2025.•
2
Poljoprivrednicima u Srbiji još nisu isplaćene sve subvencije iz prošle godine, rekao je predsednik Skupštine Uduženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković.
.jpg "Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?")
Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?
21.01.2025.•
15
U poslednje tri nedelje cene i dizela i benzina u Srbiji porasle su za po sedam dinara.
Električne "fiat pande" još ni od korova, a Srbiju čeka "strahoviti rast automobilske industrije"
21.01.2025.•
16
Ima li šanse za "strahoviti rast automobilske industrije" ove godine dok proizvodnja električne "grande pande" u Kragujevcu kasni mesecima?
Više od 10.000 milionera za godinu dana napustilo Veliku Britaniju
21.01.2025.•
2
Više od 10.000 milionera napustilo je Veliku Britaniju u protekloj godini, navode analitičari firme "New World Wealth", pripisujući to višestrukim razlozima.
Skoro pola čovečanstva u siromaštvu a najbogatiji još bogatiji: I to za 2.000 milijardi dolara više
20.01.2025.•
2
Bogatstvo svetskih milijardera poraslo je za dve hiljade milijardi dolara u 2024. godini dok se, prema istraživanjima, polovina čovečanstva nalazi u siromaštvu a među njima su najčešće žene.
Prošle godine krivotvoreno 3.840 novčanica: Vrednost lažnih dinara i deviza 26 miliona dinara
20.01.2025.•
0
U Srbiji je prošle godine falsifikovano ukupno 3.840 komada novčanica, od čega je 1.697 novčanica u dinarima i 2.143 novčanica efektivnog stranog novca, objavila je Narodna banka Srbije.
Presek spoljne trgovine u 2024. godini: Šta se 100 puta više uvozilo iz Konga?
20.01.2025.•
2
Presek spoljne trgovine Srbije u prvih 10 meseci prošle godine skrenuo je pažnju na jednu afričku zemlju a ispostavilo se da nam je uvoz iz Konga - neverovatno porastao.
.jpg "Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama")
Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama
20.01.2025.•
9
Naftna industrija Srbje (NIS) obustavila je na pojedinim pumpama u Subotici prodaju dizela na agrokartice po povlašćenim cenama od 179 dinara za litar.
Subvencije prošle godine dobile 54 kompanije: Dominira autoindustrija
19.01.2025.•
3
Srbija već godinama isplaćuje milione evra stranim i domaćim kompanijama, kao podsticaj za ulaganja.
Kako banke sve zarađuju na klijentima, a ne bi smele: Pet najčešćih načina
19.01.2025.•
8
Banke, po prirodi svog posla, pokušavaju da zarade na korisnicima finansijskih usluga, ali to često rade na nepošten način, što je u svom izveštaju potvrdila i Narodna banka Srbije (NBS).
Planira se privatizacija šest državnih preduzeća u ovoj godini: Ovo je spisak
19.01.2025.•
15
U 2025. godini očekuje se novi talas privatizacije u Srbiji, sa mogućnošću objave javnih poziva za kompanije iz različitih sektora, vidi se u planu Ministarstva privrede.
Banke šalju nove obračune stambenih kredita: Veće rate za većinu dužnika
19.01.2025.•
12
Građani koji otplaćuju stambene kredite proteklih dana od svojih banaka dobijaju nove obračune za rate koje plaćaju od januara ove godine.
Broker Jorgić: Umesto da potroše na skupo putovanje, građani bi mogli da ulože u NIS
19.01.2025.•
30
Ukoliko ishod američkih sankcija bude taj da NIS ponovo bude u većinskom vlasništvu države preuzimanjem oko 56 odsto akcija, to bi moglo da se, smatra stručna javnost, negativno odrazi na poslovanje.
Cene stanova u EU značajno rasle u 2024: Ovo je situacija u Srbiji
19.01.2025.•
2
U trećem kvartalu 2024. godine cene stanova u EU porasle su 3,8 odsto, dok su cene iznajmljivanja porasle 3,2 odsto u odnosu na treći kvartal 2023. godine.
Mađarski trgovinski lanac dolazi u Srbiju, prvo otvara prodavnice u Vojvodini
19.01.2025.•
4
Mađarska Family Market grupa ulazi na srpsko maloprodajno tržište.
Tramp ima svoju kriptovalutu $TRUMP inspirisanu pokušajem atentata na njega
19.01.2025.•
0
Novoizabrani predsednik SAD-a Donald Tramp je tokom predizborne kampanje dosta govorio o značaju kriptoindustrije pri čemu se i sam upustio u nju formiranjem $TRUMP kriptovalute.
Nigerija postala "zemlja-partner" BRIKS-a
19.01.2025.•
1
Nigerija je kao "zemlja-partner" primljena u grupu ekonomija u razvoju BRIKS, objavio je Brazil, predsedavajući te grupe.
Više od 130 osuđujućih presuda za pranje novca: Odakle stižu pare?
19.01.2025.•
0
Srbija je prema nedavno završenoj proceni, u srednjem riziku od pranja novca.
Politiko: Evropa troši milijarde na ruski gas
18.01.2025.•
4
Evropa kupuje ruski gas po stopi bez presedana u 2025. godina, čime troši milijarde dolara koje Kremlj može da koristi za finansiranje svog rata u Ukrajini, prenosi Politiko.
Mićović o sankcijama NIS-u: Minimalan uslov za tržište goriva je da rafinerija u Pančevu nastavi rad
18.01.2025.•
11
Srbija nastavlja razgovore sa SAD-om i Rusijom podovom uvođenja sankcija NIS-u.
Spoljnotrgovinski deficit raste a strane direktne investicije polako presušuju: BDP, ipak, solidan
17.01.2025.•
7
Vodeće srpske ekonomiste zabrinjava to što se pogoršavaju sve komponente spoljnotrgovinske razmene jer se smanjuju doznake a raste odliv po osnovu dividendi i kamata dok uvoz raste brže od izvoza.
Komentari 4
skup
Gruja
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar