Koga najviše pogađa inflacija: Na udaru ponovo siromašni, povišice će retko ko osetiti

Inflacija koja se zahuktava poslednjih meseci najteže će pogoditi siromašnije i slojeve sa prosečnim primanjima.
Koga najviše pogađa inflacija: Na udaru ponovo siromašni, povišice će retko ko osetiti
Foto: Pixabay

U stopi od 7,9 odsto, koliko iznosi rast maloprodajnih cena u poređenju decembra ove sa istim mesecom prošle godine, tri četvrtine se odnosi na kretanja vrednosti hrane i energenata, piše Danas.

Kako je učešće tih kategorija u potrošnji najveće kod stanovništva sa nižim primanjima, za njih će inflacioni udar biti daleko veći.

Posebno za one koji ne računaju na rast minimalne zarade, penzije ili plate u javnom sektoru ali i za građane koji se najavljenim povišicama nadaju, jer ih je dosadašnji rast cena već "pojeo".
 
Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić podseća da inflacija uvek smanjuje kupovnu snagu novca, a da bi se ona povećala realno, rast primanja mora biti veći od stope inflacije.
 
"Inflacija ne pogađa svakoga na isti način. Mera koju mi uzimamo u obzir, indeks potrošačkih cena, u svom sastavu ima razne komponente i one mogu različito da budu pogođene inflacijom. Vidimo sada da cena hrane najviše raste, tako da će stanovnici kod kojih je to najzastupljenije u potrošnji, osetiti ovu inflaciju mnogo teže, za njih je ona viša od osam odsto koliko zvanična statistika beleži. To je pitanje koje bi moralo da bude tretirano odgovarajućom politikom socijalne pomoći, a posebno se ističe sada, kad se linearno daju nekakvi mehanizmi podrške, dodatne kupovne snage mladima ili drugim umesto onima koji su socijalno ugroženi i koji ovu inflaciju najviše osećaju", kaže Šoškić.
 
On dodaje da će na rast inflacije uticati dešavanja na međunarodnom tržištu energenata i hrane, dok će kod nas zavisiti od toga da li se planira nekakav odgovor centralne banke i da li će se nastaviti ekspanzione mere fiskalne politike koje su usmerene na davanja stanovništvu.
 
I Milojko Arsić, profesor na istom fakultetu, potvrđuje da je dosadašnja inflacija već značajno smanjila vrednost dohotka siromašnijih građana, onih koji imaju platu manju od proseka.
 
Objašnjava da je karakteristika inflacije da pogađa one sa fiksnim dohotkom, kojima se plate i zarade najčešće menjaju jednom godišnje, jer njihova primanja se rastom cena obezvređuju iz meseca u mesec. Takođe, u većoj meri pogađa siromašnije a naročito kada poskupljuju hrana i energenti koje većim procentom učestvuju u njihovoj potrošnji.
 
"Kretanje inflacije u ovoj godini zavisiće od toga koje će mere preduzeti velike centralne banke, poput američke, evropske pa i naše. Globalna inflacija izazvana je zbog velike monetarne ekspanzije koja je primenjena širom sveta, štampano je dosta novca ali privredna aktivnost, suočena sa dosta problema, ne može da prati te narasle dohotke i troškove. U takvoj situaciji, ravnoteža se uspostavlja kroz inflaciju. Ona obezvređuje te dohotke, usklađuje ih sa mogućnostima proizvodnje. Dakle, glavni generator je monetarna ekspanzija koja se dogodila proteklih meseci a postoje i neki drugi faktori, poput onoga što se dogodilo na tržištu energenata, s jedne strane izazvano problemima na strani ponude, a sa druge i nekim geopolitičkim faktorima", kaže Arsić za Danas i dodaje da naredni period zavisi od toga kako će se te situacije rešiti.
 
Saša Đogović, urednik publikacije Makroekonomska kretanja u Srbiji, potvrđuje da potres inflatornih tokova već osećaju siromašniji slojevi.
 
"To je svetski trend koji ima i unutrašnje faktore. Lošiji poljoprivredni rod, pre svega žitarica doveo je do poskupljenja hleba, stočne hrane, pa se to prelilo na meso, a slabiji rod suncokreta na ulje. Svakako je moguće da su se na tom talasu opravdanih faktora trgovci dodatno ugrađivali, tako da je i to moglo dodatno da pogura cene. Ali na cene energenata Srbija nije mogla da utiče. Reč je o svetskom fenomenu usled otopljavanje globalne tražnje, što je poguralo cene nafte na izuzetno visoke nivoe, kao i gasa usled energetske krize, ili struje koja je prema novim ugovorima za privredu već skuplja a ove godine će se prebaciti na sve potrošače. Preduzeća će morati da racionalizuju troškove ili da smanjuju obim poslovanja, a kod domaćinstava će poskupljenje struje doći nakon izbora što će dodatno, uz ovaj napad iz sektora hrane, pogoršati položaj siromašnijih. Ta aždaja inflacije posebno u prvom delu godine 'poješće' veliki deo raznih povišica, ali u drugom polugodištu možemo očekivati splašnjavanje inflatornih tokova pod uslovom da poljoprivredni rod bude uspešniji nego lane", zaključuje Đogović.
  • Ena

    20.01.2022 14:13
    Mi da imamo tehnologiju kao Nemačka, ne bi nam trebao ni uvoz ni žitarice! Bolje platiti tehnologiju i stručnjake nego osiromaštiti siromašan narod...Ko nema novca, nema ni za lečenje, ni za učenje, i gde smo onda?? U narod treba ulagati,a ne uništavati ga! Gde će im duša...pola Srbije se hrani dezivama sa zapada, kao da smo Filipini...a ne u sred Evrope!
  • @/

    16.01.2022 14:04
    Lažete da su jogurt i mleko u poslednje 2 godine poskupeli između 50 i 100%. Kratko i jasno.
    Inflacija postoji svuda u svetu i svuda su cene porasle za neki stepen i u poslednje dve i u poslednjih 10 godina, a slobodno možemo gledati i period pre toga u vreme "druge politike" u čije vreme po vašem pisanju izgleda inflacije uopšte nije bilo iako je u stvari bila višestruko veća. Ne morate meni verovati, dovoljno je da pogledate procene inostranih i cenjenih kuća za procenu kreditnog rejtinga Srbije u periodu "druge politike" i periodu ove "iste", iako verujem da vi verujete da ste pametniji i stručniji i od njih.
    Ne postoji država u Evropi u kojoj su cene stagnirale ili bile u deflaciji te ni Srbija u tome nije nikakav izuzetak, koliko god da smo rep Evrope i dalje smo njen deo a ne neko ostrvo na koje ne utiču dešavanja na ostatku kontinenta, a naročito poslednjih meseci usled eksplozije cena energenata, nestašica i globalnih problema sa transportom. Postoji samo potreba vas dežurnih pljuvača da sve pljujete bez ikakvog kriterijuma a zarad dnevno-političarenja i teranja inata. Od toliko stvari koje su loše u državi u kojoj živimo i koje sa pravom treba kritikovati, vi ste toliko nesposobni da jedino što znate i umete je da izmislite laži i potom kritikujete vaše izmišljotine kao da su istina.
  • /

    16.01.2022 12:48
    /
    @@/
    npr jogurt i mleko

    moze i zadnjih 10g da se racuna. jos uvek je to rezultat iste politike

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija