Srbija se zadužila milijardu i po evra za infrastrukturu: Koja je dobra, a koje loša strana

Pored seta izbornih zakona, poslanici Skupštine Srbije raspravljali su i o potvrđivanju ugovora o kreditima teškim više od milijardu i po evra.
Srbija se zadužila milijardu i po evra za infrastrukturu: Koja je dobra, a koje loša strana
Foto: 021.rs
Najveći deo tih pozajmica namenjen je finansiranju infrastrukturnih projekata, a Srbija je preuzela i garanciju za 200 miliona evra kredita koje je preduzeće Srbijagas uzelo od komercijalnih banaka.
Najveća zaduženja odnose se na Fruškogorski koridor - 608 miliona dolara (538 miliona evra), Moravski koridor (400 miliona evra) i kredite za prečiščavanje otpadnih voda u Beogradu (203,7 miliona evra) i za gradnju postrojenja za preradu otpadnih voda i 7.000 kilometara kanalizacione mreže (203,4).
Obrazlažući predloge za potvrđivanje ugovora o kreditima, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da se ovim kreditima omogućava nastavak realizacije programa "Srbija 2025."
 
On je dodao da se Srbija sada zadužuje radi gradnje infrastrukture, a ne radi potrošnje i dodao da je granica javnog duga i dalje ispod one od 60 odsto BDP-a, koju propisuje ugovor iz Mastrihta.
 
"Nakon usvajanja predloga sporazuma i pune implemenatcije svih projekata Srbija više neće izgledati u infrastrukturnom smislu isto. To će biti Srbija sa više stotina kilometara novih autoputeva, Srbija sa gomilom rešenih problema u sektoru ekologije, pre svega mislim na deponije za komunalni otpad, izgradnju kanalizacionih sistema, prečistača otpadnih voda", rekao je Nedimović.
 
Mihajlo Gajić, direktor ekonomske istraživačke jedinice Libek, rekao je za Euronews Srbija da ovo nije veliko zaduživanje i da trenutni dug iznosi oko 30 milijardi evra, što je povećanje od oko pet odsto. 
 
On je ocenio da je dobra stvar što se kredit ne uzima za potrošnju - penzije, plate zaposlenih u javnom sektoru - već za infrastrukturu, koja ostaje.
 
"Neki od kredita su posledica međudržavnog sporazuma, između Kine i Srbije, u takvim aranžmanima su česti momenti da se prvih nekoliko godina ne otplaćuje kredit dok se na završi projekat da bi on počeo da kreira priliv novca i sam sebe otplaćuje", rekao je Gajić.
 
Problem je, kako kaže, što su ugovori netransparentni i ne znamo pod kojim uslovima su kompanije angažovane na radovima dobile poslove. 
 
"Drugim rečima, nemamo tender, konkurenciju, koja bi imala pritisak na smanjenje cena. Zato postoji sumnja da su ovakvi radovi preplaćeni i da se koristi za neku vrstu kupovine političkog interesa. Kineski podizvođači uzimaju unapred dogovorene poslove koji će da rade, manji deo daju domaćim firmama, koje takođe bez tendera biraju naše institucije", dodao je Gajić.
  • aga

    07.02.2022 09:12
    e
    sad jeste da normalan narod pozdravlja napredak i razvoj , ali koliko smo mogli fudbalskih timova kupiti , da su najsposobniji bili na vlasti ! hehe
  • Zoli

    06.02.2022 22:15
    Mnogo se ove infrastrukture oseti pogotovu kod nas u Banatu di ste i šine počupali, a putevi su taman da zaprega može kasom, pa dobro ne baš svuda, ali može da se tera...omladina beži di stigne sa svojih imanja da motaju kabelove...tuga jedna
  • Rodox

    06.02.2022 21:30
    Pola vama, pola nama
    Važno je da pljuju po svim prethodnim vladama zbog zaduživanja. Nazadnjaci grade puteve, nakaze na vodi, pruge,... ima samo jedna mana, sve to je bar duplo skuplje od realne cene, ali mora da se neka crkavica mete i u privatne džepove.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija