Država ne želi da se odrekne ni dela dažbina na naftne derivate

Vlada Srbije propisala je da maksimalna maloprodajna cena evro dizela i evro premijuma BMB 95 bude 179, odnosno 171 dinar po litru, što je tek nekoliko dinara manje od aktuelnih cena na pumpama.
Država ne želi da se odrekne ni dela dažbina na naftne derivate
Foto: Pixabay
Vlada se, međutim, nije odrekla dažbina na te naftne derivate, navodi se u tekstu "Vlada nespremna da se odrekne dažbina na naftne derivate", objavljenom na portalu Energija Balkana.
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o ograničenju visine cena naftnih derivata, koja je stupila na snagu. Vlada je propisala da maksimalna cena evro dizela bude 179 dinara po litru, a evro premijuma BMB 95 171 dinar po litru.
 
Na taj način i Srbija se pridružila zemljama koje se protiv poskupljenja naftnih derivata bore zamrzavanjem cena.
U saopštenju Vlade navedeno je da se to čini zbog toga što je u prethodnom periodu zabeležen rast cena ovih derivata, a što je direktno uticalo na povećanje cena svih drugih roba i usluga.
 
Zanimljivo je, međutim, da su zamrznute cene samo ove dve vrste goriva i da je "kresanje" cena samo simbolično.
 
Država je, izgleda, nespremna da se odrekne dela zahvatanja koja u maloprodajnim cenama naftnih derivate, kroz poreze, akcize i razne takse čine više od 50 odsto iznosa koji potrošači plaćaju, navodi portal Energija Balkana.
 
Država se, da podsetimo, pre deset godina, tokom nekoliko meseci, odrekla dela akciznih zahvatanja na naftne derivate. 
 
Izgleda da je vlast sada odlučila da ne prihvati inicijative naftne privrede, pa i savete ekonomista da se akcize smanje.
 
Nedavno je Udruženje naftnih kompanija Srbije (UNKS) predstavilo Ministarstvu finansija nekoliko mogućnosti za izmenu akcizne politike, kako bi se rasteretila pre svega privreda, ali i povećao promet, što bi doprinelo rastu budžetskih prihoda.
 
Skupo gorivo, pogađa sve građane koji voze automobil, ali i privredu, posebno transport i poljoprivredu, jer se te cene prelivaju na cene hrane i robe.
 
Već godinama država se oglušuje na zahteve da se potrošnja goriva u poljoprivredi rastereti državnih zahvatanja, piše portal Energija Balkana.
 
Hrvatska je to, na primer, učinila uvođenjem kategorije plavog dizela za poljoprivrednike i ribare, a u Srbiji, kao i u Bosni i Hercegovini, kreatori poreske politike se oglušuju o te zahteve. To što seljaci u Srbiji protestuju i ove godine, kreatore poreske politike, očigledno, ne zabrinjava ili ne zanima. 
 
Već decenijama u Srbiji se vlast oglušuje i na savete naftaša i stručnjaka da se prepiše praksa iz susednih zemalja i da se tranzitni saobraćaj oslobodi dela poreskih zahvatanja. Zbog toga strani, ali i domaći vozači kamiona rezervoare pune pre, odnosno, posle srpske granice.
 
A računica je jasna, jeftinijim transportom država će sprečiti enormno poskupljenje gotovo svih roba, uz to, ako je roba jeftinija više će se prodavati, pa takvom poreskom politikom ne mora biti ugroženo ni punjenje državnog budžeta.
  • Goran

    13.02.2022 10:27
    zar ovde postoji drzava?
  • BoeserWolf

    13.02.2022 10:25
    kada neizbezno stignemo u stanje kakvo je bilo 80tih i 90tih, prema kom nezaustavljivo srljamo, opet ce biti krivi "neprijatelji" iz inostranstva potpomognuti domacim izdajnicima djilasovcima (koji se ovde zapravo ne pitaju ni za sta)

    Nece samo vlast, vec ce i narod vikati da je CIA kriva sto se kod nas partija opet igra ekonomije. Samo nema vise Ante Markovica, da ga partija zove u pomoć.
  • R

    13.02.2022 09:21
    R
    Svaka,normalna drzava u krizi se odrice akciza,pdv...u korist njenih gradjana! Nama netreba strani,neprijatelj,sami sebi smo neprijatelji!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija