Tek što je poljoprivrednike obradovao rast cena njihovih proizvoda, došlo je do zabrane izvoza
Odluka Vlade Srbije o zabrani izvoza osnovnih poljoprivrednih proizvoda zaustavila je trgovinu na Produktnoj berzi u Novom Sadu.
Foto: 021.rs
Od uvođenja zabrane bilo je dana bez ijednog zaključenog ugovora za pšenicu i kukuruz, a zabeležen je i pad cene. Ocena poljoprivrednika je da će zaustavljena trgovina, rat u Ukrajini i veliki porast cena energenata i mineralnog đubriva, ostaviti posledice na prolećnu setvu koja počinje u Srbiji, piše Euronews Srbija.
Pripreme za prolećnu setvu uveliko su počele, a Milan Tišma iz Zmajeva ima parcelu od 45 hektara, gde će, kako je još prošle godine isplanirao, uskoro da poseje kukuruz.
"Imali smo u toku zime dileme da li da tu celu površinu zameni soja, ali ipak ostali smo pri poštovanju plodoreda i ulazimo u najskuplju setvu ikada", kaže Tišma.
Najskuplja ikada, jer su se pojedini troškovi učetvorostručili. Ni činjenica da su subvencije po hektaru udvostručene, odnosno da poljoprivrednici sada, umesto 4.000, dobijaju 8.000 dinara do 20 hektara površine, kaže, ne donosi veliko olakšanje.
"Nekada smo imali 14.000 dinara po hektaru, ako se dobro sećam, do 100 hektara. Tako da to je milion i 400 i sada 160.000 je velika razlika. Ne možemo da kupimo hiljadu litara nafte. Za to nam treba 179.000 dinara. Negde oko 250 smo plaćali proteklih godina tonu uree, sada je to i do hiljadu evra", računa Tišma.
Poljoprivrednicima ne ide na ruku ni sušno proleće, a kada ih je konačno obradovao rast cena njihovih proizvoda, nastupila je zabrana izvoza. Sve je to, uticalo na Tišminog kolegu da promeni prvobitne planove. On će, umesto kukuruza, posejati većinom soju i suncokret. Očekuje da će, zbog poskupljenja energenata, ovogodišnja setva imati drugačiju strukturu i da će biti realizovana sa minimalnom tehnologijom. A kao direktna posledica rata u Ukrajini, biće više površina pod suncokretom.
"Ukrajina je najveći proizvođač suncokreta. Oni seju suncokret na četiri miliona hektara. To je kao ukupna površina Srbije. Definitivno, teško je u poljoprivredi predvideti za pola godine šta će se desiti, ali definitivno da tamo neće biti posejane površine koje su bile ranijih godina i tako da se očekuje na jesen dobra cena suncokreta i samim tim visoka cena ulja", smatra Žarko Kobilarov iz Kluba 100P plus.
Na prolećnu setvu posledice će, kaže, ostaviti i zabrana izvoza. Tržište je zamrlo, a to će, dodaje, umanjiti ulaganja.
"Dve stvari će se desiti po meni. Prvo, da se mi nećemo osloboditi viškova. Ako ostane zabrana, čim dođe žetva, a to će biti za neka tri, četiri meseca, čim ima viškova to automatski obara cenu. I druga stvar, čim uđete sa manjom tehnologijom, vi ćete ostvariti manji prinos na jesen i ukupno će država imati manje količine robe", smatra Kobilarov.
Predstoji nam najskuplja setva
Dok se jesenas pričalo o rekordnim površinama zajesanim pšenicom u Srbiji, geopolitika menja sliku prolećne setve.
"Godinama imamo ustaljenu setvenu strukturu, gde nam kukuruz zauzima negde oko milion hektara, soja i suncokret su oko 240.000 hektara. Poljoprivredni proizvođači obično osluškuju dešavanja na tržištu i tako i reaguju. U ovom trenutku mi imamo apsolutni cenovni rekord na tržištu kukuruza. Očekuje se da će cena suncokreta u kontekstu rusko-ukrajinske krize biti hit i najveća cena, s obzirom da je Ukrajina najveći svetski proizvođač suncokreta, a da Rusija i Ukrajina proizvode oko 80 odsto suncokretovog ulja", kaže agrarni analitičar Žarko Galetin.
Navodi da su naši poljoprivrednici raspoloženi za kukuruz, iako zahteva sve veće ulaganje, ali će biti i onih koji će se opredeliti da na većim površinama poseju suncokret i soju.
"Što se tiče cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, Srbija će se uskladiti sa cenama na svetskom tržištu. U slučaju ograničene i redukovane agrotehnike, može se desiti da ćemo imati manje prinose jesenjih kultura - kukuruza, soje i suncokreta, ali ne zaboravimo da smo prošle godine imali veliku štetu zbog suše i značajne podbačaje kod ove tri kulture. Tako da, ako imamo normalne agrometeorološke uslove, i uz tu redukovanu agrotehniku možda se ostvarimo scenario da imamo prinose kao i prošle godine i da ne uđemo u taj problem manjih prinosa", smatra Galetin.
Sagovornik Euronews Srbija napominje da sumnja da će mera zabrane izvoza potrajati do žetve pšenice, ali da bi se, ukoliko mera zabrane potraje moglo desiti da uđemo sa ogromnom zalihama pšenice u novu sezonu, što bi opet moglo da napravi problem, jer bi joj to smanjilo cenu.
"U periodu kada su našim poljoprivrednicima najpotrebnije pare i kada bi pšenicu mogli za 35 ili 36 dinara da je prodaju za najveću istorijsku cenu, zabranjen je izvoz. Učesnici na tržištu koji održavaju likvidnost su izvoznici, a oni su sada pasivizirali svoje trgovanje i desio se nonsens da nedelju dana nemamo trgovanje. Produktna berza je, međutim, samo mali tržišni uzorak, a mnogo toga više se realizuje na slobodnom tržištu, ali je vrlo indikativan za to šta se dešava na celokupnom tržištu pšenice", kaže Galetin.
On napominje da je u svakom slučaju odsečen jedan značajan tržišni ventil, donošenjem uredbe o zabrani izvoza koja za cilj u krajnjoj liniji ima zaštitu domaćih bilansnih resursa hrane, ali bi, na duži rok mogla da nanese štetu poljoprivredi.
"Najveći gubitnici će biti krajnji potrošači, jer će cene hrane poskupiti. To je globalna pojava, ali naši potrošači moraju biti spremni da će se suočiti sa relativno visokim cenama hrane", ukazuje Galetin.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tango Six: Zbog sankcija NIS-u "Viz er" više ne toči gorivo na beogradskom aerodromu
22.01.2025.•
3
Mađarska niskotarifna avio-kompanija "Viz er" (Wizz Air) odlučila je da se uskladi sa američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Tramp saglasan da Mask kupi i TikTok u Americi
22.01.2025.•
4
Američki predsednik Donald Tramp saglasan je s idejom da popularnu kinesku aplikaciju TikTok, koja je u SAD privremeno zabranjena, preuzme vlasnik platforme X Ilon Mask.
Poljoprivrednici: Nisu isplaćene subvencije za 2024, povraćaj akcize kasni...
21.01.2025.•
5
Poljoprivrednicima u Srbiji još nisu isplaćene sve subvencije iz prošle godine, rekao je predsednik Skupštine Uduženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković.
Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?
21.01.2025.•
18
U poslednje tri nedelje cene i dizela i benzina u Srbiji porasle su za po sedam dinara.
Električne "fiat pande" još ni od korova, a Srbiju čeka "strahoviti rast automobilske industrije"
21.01.2025.•
19
Ima li šanse za "strahoviti rast automobilske industrije" ove godine dok proizvodnja električne "grande pande" u Kragujevcu kasni mesecima?
Više od 10.000 milionera za godinu dana napustilo Veliku Britaniju
21.01.2025.•
4
Više od 10.000 milionera napustilo je Veliku Britaniju u protekloj godini, navode analitičari firme "New World Wealth", pripisujući to višestrukim razlozima.
Skoro pola čovečanstva u siromaštvu a najbogatiji još bogatiji: I to za 2.000 milijardi dolara više
20.01.2025.•
2
Bogatstvo svetskih milijardera poraslo je za dve hiljade milijardi dolara u 2024. godini dok se, prema istraživanjima, polovina čovečanstva nalazi u siromaštvu a među njima su najčešće žene.
Prošle godine krivotvoreno 3.840 novčanica: Vrednost lažnih dinara i deviza 26 miliona dinara
20.01.2025.•
0
U Srbiji je prošle godine falsifikovano ukupno 3.840 komada novčanica, od čega je 1.697 novčanica u dinarima i 2.143 novčanica efektivnog stranog novca, objavila je Narodna banka Srbije.
Presek spoljne trgovine u 2024. godini: Šta se 100 puta više uvozilo iz Konga?
20.01.2025.•
2
Presek spoljne trgovine Srbije u prvih 10 meseci prošle godine skrenuo je pažnju na jednu afričku zemlju a ispostavilo se da nam je uvoz iz Konga - neverovatno porastao.
Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama
20.01.2025.•
10
Naftna industrija Srbje (NIS) obustavila je na pojedinim pumpama u Subotici prodaju dizela na agrokartice po povlašćenim cenama od 179 dinara za litar.
Subvencije prošle godine dobile 54 kompanije: Dominira autoindustrija
19.01.2025.•
3
Srbija već godinama isplaćuje milione evra stranim i domaćim kompanijama, kao podsticaj za ulaganja.
Kako banke sve zarađuju na klijentima, a ne bi smele: Pet najčešćih načina
19.01.2025.•
8
Banke, po prirodi svog posla, pokušavaju da zarade na korisnicima finansijskih usluga, ali to često rade na nepošten način, što je u svom izveštaju potvrdila i Narodna banka Srbije (NBS).
Planira se privatizacija šest državnih preduzeća u ovoj godini: Ovo je spisak
19.01.2025.•
15
U 2025. godini očekuje se novi talas privatizacije u Srbiji, sa mogućnošću objave javnih poziva za kompanije iz različitih sektora, vidi se u planu Ministarstva privrede.
Banke šalju nove obračune stambenih kredita: Veće rate za većinu dužnika
19.01.2025.•
12
Građani koji otplaćuju stambene kredite proteklih dana od svojih banaka dobijaju nove obračune za rate koje plaćaju od januara ove godine.
Broker Jorgić: Umesto da potroše na skupo putovanje, građani bi mogli da ulože u NIS
19.01.2025.•
30
Ukoliko ishod američkih sankcija bude taj da NIS ponovo bude u većinskom vlasništvu države preuzimanjem oko 56 odsto akcija, to bi moglo da se, smatra stručna javnost, negativno odrazi na poslovanje.
Cene stanova u EU značajno rasle u 2024: Ovo je situacija u Srbiji
19.01.2025.•
2
U trećem kvartalu 2024. godine cene stanova u EU porasle su 3,8 odsto, dok su cene iznajmljivanja porasle 3,2 odsto u odnosu na treći kvartal 2023. godine.
Mađarski trgovinski lanac dolazi u Srbiju, prvo otvara prodavnice u Vojvodini
19.01.2025.•
4
Mađarska Family Market grupa ulazi na srpsko maloprodajno tržište.
Tramp ima svoju kriptovalutu $TRUMP inspirisanu pokušajem atentata na njega
19.01.2025.•
0
Novoizabrani predsednik SAD-a Donald Tramp je tokom predizborne kampanje dosta govorio o značaju kriptoindustrije pri čemu se i sam upustio u nju formiranjem $TRUMP kriptovalute.
Nigerija postala "zemlja-partner" BRIKS-a
19.01.2025.•
1
Nigerija je kao "zemlja-partner" primljena u grupu ekonomija u razvoju BRIKS, objavio je Brazil, predsedavajući te grupe.
Više od 130 osuđujućih presuda za pranje novca: Odakle stižu pare?
19.01.2025.•
0
Srbija je prema nedavno završenoj proceni, u srednjem riziku od pranja novca.
Politiko: Evropa troši milijarde na ruski gas
18.01.2025.•
4
Evropa kupuje ruski gas po stopi bez presedana u 2025. godina, čime troši milijarde dolara koje Kremlj može da koristi za finansiranje svog rata u Ukrajini, prenosi Politiko.
Komentari 10
Gagi
Pljacka seljaka
tarabic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar