Šoškić: Rast cena energenata i hrane neće biti kratkoročan
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić ocenio je da rast cena energenata neće biti kratkoročan.
Foto: Pixabay
Kako navodi, sekundarni efekti toga će se preliti na ostatak ekonomije kroz smanjivanje ekonomske aktivnosti i pritisak na rast cena koji dolazi zbog rasta troškova.
On je u intervjuu za portal Nezavisnost.org rekao da je teško proceniti šire posledice rata u Ukrajini, ali da razvoj događaja u ukrajinskoj krizi može bitno promeniti okolnosti, pa i ekonomske posledice na Evropu, a time i Srbiji.
"Ono što je već sada jasno jeste da će naše trgovinske veze s Ukrajinom i Rusijom biti, i već jesu, veoma otežane ili onemogućene. Obezbeđenje alternativnih linija snabdevanja energentima je prioritet u ovom trenutku, ali je to isto prvo na dnevnom redu i Nemačkoj i drugim mnogo većim evropskim ekonomijama od naše, i pitanje je koliko je to izvodljivo u kratkom roku i po kojim cenama", ukazao je Šoškić.
Njegova je procena da će Evropa ući u recesiju i da će to na Srbiju dvojako uticati.
"Prvo, kroz trgovinski kanal, manje će biti prilike za prodaju naše robe na EU tržištu u uslovima pada ekonomske aktivnosti u EU, a moguće je i da nešto što smo do sada uvozili iz EU, uključujući i repromaterijale, bude manje dostupno i skuplje, sa negativnim posledicama na domaću privrednu aktivnost. Drugo, kroz investicioni kanal, recesija u EU i posebno snažni negativni efekti koji se očekuju na Nemačku, Austriju i Italiju, učiniće da te zemlje, kao značajni nosioci stranih direktnih investicija u našoj zemlji, smanje svoje investicije u Srbiju", rekao je Šoškić.
Direktnim stranim investicijama je, po njegovom mišljenju, u Srbiji do sada davan preveliki značaj, dok se zapostavljalo pitanje uređenja institucionalnog ambijenta i obrazovanja stanovništva kao glavnog pokretača domaćih privatnih investicija.
"Dodatno, rast inflacije u svetu i očekivani rast kamata, otežaće zaduživanje naše zemlje na međunarodnom tržištu i time će se smanjiti prostor za kapitalna ulaganja iz budžeta, što će dodatno uticati na obaranje ekonomske aktivnosti u zemlji. Ovo su samo osnovni i već sada jasno vidljivi kanali uticaja na domaću privredu, ali ne treba isključiti dodatne sekundarne ili tercijarne efekte", upozorio je.
Dodao je da će takve ekonomske posledice sukoba u Ukrajini svakako rezultirati i smanjenjem standarda građana, a nema mnogo prostora za blagovremenu odbranu od cenovnih šokova iz inostranstva.
"Kratkoročnim rastom vrednosti dinara moguće je na kratak rok ublažiti neke cenovne šokove koje dolaze iz inostranstva. Nažalost Narodna banka Srbije (NBS) je taj mogući alat ’za crne dane’ potrošila kroz nominalno jačanje dinara pre nekoliko godina. Od toga tada nije bilo nikakvih pozitivnih efekata, niti je bilo ikakve potrebe za time. Samo su naši izvoznici dodatno pogođeni, pa i strane kompanije, a uvoz je povećan i u domenima gde tradicionalno naša privreda ima šta da ponudi", rekao je bivši guverner NBS.
On smatra da je nominalno jačanje domaće valute u uslovima hroničnog trgovinskog i platno-bilansnog deficita zemlje "pogrešan odgovor na prvom kolokvijumu iz makroekonomije na bilo kom dobrom ekonomskom fakultetu".
Povodom zabrinutosti građana zbog poskupljenja hrane, Šoškić je rekao da bi trebalo uvesti red u subvencionisanju domaćih poljoprivrednih proizvođača, ali i domaćih potrošača i, mnogo manje, domaće prerađivačke industrije.
"Subvencije koje se daju poljoprivredi ne smeju da završavaju kod trgovaca niti kod stranih kupaca. U tom smislu verujem da svi poljoprivredni proizvodi u čiju je proizvodnju novac na neki način uložen iz budžeta, prilikom eventualnog izvoza treba da plate adekvatnu ‘izvoznu carinu’, kojom bi se prethodno date subvencije mogle vratiti u budžet naše zemlje", rekao je.
Takav mehanizam, po njegovim rečima, bio bi fer prema poreskim obveznicima, ali bi doveo i do toga da se rast cena poljoprivrednih proizvoda na međunarodnom tržištu manje odražava na rast cena hrane na domaćem tržištu.
Zabranu izvoza i zamrzavanje cena pojedinih prehrambenih namirnica, Šoškić smatra pogrešnim odlukama "nosilaca ekonomske politike koji ne razumeju funkcionisanje tržišta ili ishitrenim reagovanjem motivisanim političkim marketingom s ciljem održavanja lažne pozitivne slike u predizbornom periodu".
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Poljoprivrednici: Nisu isplaćene subvencije za 2024, povraćaj akcize kasni...
21.01.2025.•
2
Poljoprivrednicima u Srbiji još nisu isplaćene sve subvencije iz prošle godine, rekao je predsednik Skupštine Uduženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković.
.jpg "Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?")
Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?
21.01.2025.•
15
U poslednje tri nedelje cene i dizela i benzina u Srbiji porasle su za po sedam dinara.
Električne "fiat pande" još ni od korova, a Srbiju čeka "strahoviti rast automobilske industrije"
21.01.2025.•
16
Ima li šanse za "strahoviti rast automobilske industrije" ove godine dok proizvodnja električne "grande pande" u Kragujevcu kasni mesecima?
Više od 10.000 milionera za godinu dana napustilo Veliku Britaniju
21.01.2025.•
2
Više od 10.000 milionera napustilo je Veliku Britaniju u protekloj godini, navode analitičari firme "New World Wealth", pripisujući to višestrukim razlozima.
Skoro pola čovečanstva u siromaštvu a najbogatiji još bogatiji: I to za 2.000 milijardi dolara više
20.01.2025.•
2
Bogatstvo svetskih milijardera poraslo je za dve hiljade milijardi dolara u 2024. godini dok se, prema istraživanjima, polovina čovečanstva nalazi u siromaštvu a među njima su najčešće žene.
Prošle godine krivotvoreno 3.840 novčanica: Vrednost lažnih dinara i deviza 26 miliona dinara
20.01.2025.•
0
U Srbiji je prošle godine falsifikovano ukupno 3.840 komada novčanica, od čega je 1.697 novčanica u dinarima i 2.143 novčanica efektivnog stranog novca, objavila je Narodna banka Srbije.
Presek spoljne trgovine u 2024. godini: Šta se 100 puta više uvozilo iz Konga?
20.01.2025.•
2
Presek spoljne trgovine Srbije u prvih 10 meseci prošle godine skrenuo je pažnju na jednu afričku zemlju a ispostavilo se da nam je uvoz iz Konga - neverovatno porastao.
.jpg "Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama")
Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama
20.01.2025.•
9
Naftna industrija Srbje (NIS) obustavila je na pojedinim pumpama u Subotici prodaju dizela na agrokartice po povlašćenim cenama od 179 dinara za litar.
Subvencije prošle godine dobile 54 kompanije: Dominira autoindustrija
19.01.2025.•
3
Srbija već godinama isplaćuje milione evra stranim i domaćim kompanijama, kao podsticaj za ulaganja.
Kako banke sve zarađuju na klijentima, a ne bi smele: Pet najčešćih načina
19.01.2025.•
8
Banke, po prirodi svog posla, pokušavaju da zarade na korisnicima finansijskih usluga, ali to često rade na nepošten način, što je u svom izveštaju potvrdila i Narodna banka Srbije (NBS).
Planira se privatizacija šest državnih preduzeća u ovoj godini: Ovo je spisak
19.01.2025.•
15
U 2025. godini očekuje se novi talas privatizacije u Srbiji, sa mogućnošću objave javnih poziva za kompanije iz različitih sektora, vidi se u planu Ministarstva privrede.
Banke šalju nove obračune stambenih kredita: Veće rate za većinu dužnika
19.01.2025.•
12
Građani koji otplaćuju stambene kredite proteklih dana od svojih banaka dobijaju nove obračune za rate koje plaćaju od januara ove godine.
Broker Jorgić: Umesto da potroše na skupo putovanje, građani bi mogli da ulože u NIS
19.01.2025.•
30
Ukoliko ishod američkih sankcija bude taj da NIS ponovo bude u većinskom vlasništvu države preuzimanjem oko 56 odsto akcija, to bi moglo da se, smatra stručna javnost, negativno odrazi na poslovanje.
Cene stanova u EU značajno rasle u 2024: Ovo je situacija u Srbiji
19.01.2025.•
2
U trećem kvartalu 2024. godine cene stanova u EU porasle su 3,8 odsto, dok su cene iznajmljivanja porasle 3,2 odsto u odnosu na treći kvartal 2023. godine.
Mađarski trgovinski lanac dolazi u Srbiju, prvo otvara prodavnice u Vojvodini
19.01.2025.•
4
Mađarska Family Market grupa ulazi na srpsko maloprodajno tržište.
Tramp ima svoju kriptovalutu $TRUMP inspirisanu pokušajem atentata na njega
19.01.2025.•
0
Novoizabrani predsednik SAD-a Donald Tramp je tokom predizborne kampanje dosta govorio o značaju kriptoindustrije pri čemu se i sam upustio u nju formiranjem $TRUMP kriptovalute.
Nigerija postala "zemlja-partner" BRIKS-a
19.01.2025.•
1
Nigerija je kao "zemlja-partner" primljena u grupu ekonomija u razvoju BRIKS, objavio je Brazil, predsedavajući te grupe.
Više od 130 osuđujućih presuda za pranje novca: Odakle stižu pare?
19.01.2025.•
0
Srbija je prema nedavno završenoj proceni, u srednjem riziku od pranja novca.
Politiko: Evropa troši milijarde na ruski gas
18.01.2025.•
4
Evropa kupuje ruski gas po stopi bez presedana u 2025. godina, čime troši milijarde dolara koje Kremlj može da koristi za finansiranje svog rata u Ukrajini, prenosi Politiko.
Mićović o sankcijama NIS-u: Minimalan uslov za tržište goriva je da rafinerija u Pančevu nastavi rad
18.01.2025.•
11
Srbija nastavlja razgovore sa SAD-om i Rusijom podovom uvođenja sankcija NIS-u.
Spoljnotrgovinski deficit raste a strane direktne investicije polako presušuju: BDP, ipak, solidan
17.01.2025.•
7
Vodeće srpske ekonomiste zabrinjava to što se pogoršavaju sve komponente spoljnotrgovinske razmene jer se smanjuju doznake a raste odliv po osnovu dividendi i kamata dok uvoz raste brže od izvoza.
Komentari 9
Kole
A da si general nisi. Slučajno si.
salajka
Boem
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar