"Zlatna groznica" trese i Srbiju, najtraženiji dukat Franc Jozef i male zlatne poluge

Od početka rata u Ukrajini vlada velika potražnja za kupovinom zlata, kako u svetu, tako i u Srbiji.
Ko želi da kupi zlatne poluge u Srbiji na isporuku mora da čeka i do 15 dana, piše Euronews Srbija. Prodavcima investicionog zlata posao cveta, a za zlatne pločice se trenutno otima ceo svet i dobar deo Srbije. Zlatna groznica traje još od početka pandemije korona virusa.
Kilogram zlata na berzi košta oko sedam miliona dinara. Zlatna pločica od 100 grama iznosi od 703 do skoro 730.000 dinara, pločica od 50 grama upola je jeftinija, dok za pločicu od 10 grama treba izdvojiti oko 80.000 dinara, a najjeftiniji je komad od jednog grama za koji treba izdvojiti od 8.000 do 10.000 dinara. Firmi koje prodaju investiciono zlato sve je više, dok pioniri u ovom poslu u Srbiji kažu da je sve više i kupaca.
"Zlato se pokazalo vekovima kao nešto što čuva vrednost novca u svim religijama i na svim meridijanima. Ljudi prosto shvataju da ako drže novac u nekim drugim valutama, on propada i to je najbolji način da sačuvate vrednost svog kapitala. Imate pojedince, male kupce koji to uzimaju za poklone, a imate ljude koji su shvatili da imaju višak novca i da im to ne stoji na računu. Oni sad intenzivno koriste šansu da to sve pebace i čuvaju u zlatu, što je pravo rešenje", kaže Ljuba Jakić iz Insignitus Gold.
 
Posla ima za sve, čak i za one koji su na tržištu odnedavno, poput Georgi Hristova iz firme Travex zlato i srebro.
 
"Najviše se traži dukat Franc Jozef u Srbiji i male poluge od pet i 10 grama. Mi poslujemo još u 11 država, u Estoniji, Norveškoj, Bugarskoj, Rumuniji i svuda je potražnja velika. Potražnja je bila velika kada je krenula korona. Sada kada se desila ova situacija između Rusije i Ukrajine potražnja je duplo veća nego što je bila", kaže Hristov.
 
Ministarstvo trgovine: Raste potražnja i broj uvoznika
 
U Ministarstvu trgovine, koje izdaje dozvole uvoznicima zlata, kažu da je u poslednje dve godine primetan trend povećanja broja preduzeća koje se bave uvozom investicionog zlata u obliku pločica i poluga, kao i broja zahteva za uvoz, ali i tražene količine zlata. Napominju da se takav trend nastavlja i u 2022. godini.
 
Zbog velike potražnje u nekim firmama na isporuku se čeka do 15 dana. Teško se dolazi i do sirovina, kažu zlatari, a cene su naglo skočile.
 
"Oko 20 odsto je skočila cena same sirovine i automatski je to uticalo na cenu robe u maloprodaji što je ljudima neshvatljivo. Cena se drastično promenila za samo petnaestak dana. Najbolje se prodaju burme, vereničko prstenje i iskreno da vam kažem, meni idu dosta zlatnici. Detetu kupe zlatnik sa posvetom koji je i investicija", kaže Milovan Vargić iz zlatare "Fiera".
 
Iako oni koji prodaju investiciono zlato, istovremeno rade i otkup, interesantno je da u poslednje vreme niko ko poseduje zlatne poluge nije želeo da ih proda.
 
Mnoge zemlje u svetu vole da se pohvale svojim zlatnim rezervama. Centralne banke u svetu trenutno drže više od 35.000 tona zlata. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, najviše zlatnih rezervi poseduju Sjedinjene Američke Države - 8.133 tona, Nemačka sa 3.359 tona, i Italija i Francuska sa više od 2.000 tona zlata. Značajne količine zlata u poslednoj deceniji kupuju i Rusija i Kina koje zauzimaju peto, odnosno šesto mesto na svetskoj listi.
 
Srbija je nedavno u zemlju vratila sve rezerve zlata koje su čuvane u inostranstvu i trenutno raspolaže sa 37,2 tone ovog plemenitog metala u vrednosti od 1,9 milijardi evra.
 
"Mi rangiramo zemlje i po količini zlata koje imaju i vrednosti koje drže u deviznim rezervama. Pravilo je da najveće, najsnažnije privrede i njihove centralne banke koje upravljaju deviznim rezervama i drže najveće iznose zlata", kaže Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
 
On napominje da su centralne banke povećale od pre nekoliko godina učešće zlata u deviznim rezervama i napominje da su to prvo uradile Američke federalne rezerve (FED), Ruska centralna banka i Evropska centralna banka.
 
"Taj trend je dobro ispratila i naša banka i uradila je pametan potez i podigla je učešće zlata tako da je zlato na rekordnom nivou u učešću u deviznim rezervama, a i u pogledu vrednosti, jer smo em kupili zlato, em mu je skočila i cena. To je prvi povukao nogu Ugo Čavez iz Venecuele. On je rekao to - da naš narod vidi gde je zlato, pa je povukao zlato iz Francuske i nekih drugih zemalja evo sada smo to uradili i mi izgleda u ovakvim vremenima da to nije loš potez, da vi imate zlato kao nešto što vam je sigurno i što ćete uvek moći da prodate", smatra profesor.
 
U Narodnoj banci Srbije za Euronews Srbija kažu da se, prema preliminarnim podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council – WGC) za mart 2022. godine, Srbija nalazi na 57. mestu u svetu po količini zlata u svojim deviznim rezervama.
  • Dragan

    29.03.2022 07:06
    Ah
    Lažna vest.Eto hrvatska uopšte nema zlatne poluge i zlato jer sa tim ne možete ništa reče guverner njihove banke.Oni imaju sve u novcu.Zlato se čuva u sefu i to je sve a sve što stoji gubi vrednost.U staro doba zlato je bilo bez vredno.
  • Celuloza

    27.03.2022 16:28
    @Deks Tako je, za razliku od obezvređenih papirnih novčanica koje se mogu poslužiti za ručak.
  • bljuc

    27.03.2022 12:56
    Hehee dobar hajp, taman da sjasete malo sa evra, da se vrati nivo u normalu. Sto se tice zlata, jedna je cena kad ga kupujete ali kad treba da ga prodate - drz'te gace. To naravno vazi za svaku robu, ali je kod zlata da disproporcija najveca jer na kraju krajeva, kad krenete da prodajete zlato iz kuce znaci da je frka a to ovi "trgovci" odlicno znaju. I tako je decenijama.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija