Proizvođači traže da se ukine zabrana izvoza brašna: Velika šteta je već napravljena

Za državu – potez koji štiti domaće tržište od posledice krize, a za proizvođače brašna – odluka koja je neracionalna i neopravdana.
Proizvođači traže da se ukine zabrana izvoza brašna: Velika šteta je već napravljena
Foto: Pixabay
Tri nedelje je prošlo kako je na snazi zabrana izvoza brašna i pšenice, a mlinovi poslednjih nedelja stvaraju višak, javlja N1.
 
Zato iz Udruženja mlinske, pekarske i testeničarske industrije Srbije imaju dva zahteva.
"Da se odmah ukine zabrana izvoza brašna ili ako Vlada iz nekog razloga to ne želi da uradi, onda da primeni Zakon o robnim rezervama i da Robne rezerve Srbije moraju da otkupe po tržišnim cenama sve viškove brašna. Velika šteta je već napravljena, zato što druge države se već ubacuju na naše tržište i postoji opasnost da ćemo mi u značajnom delu izgubiti tržište brašna na kome suvereno vladamo već pet-šest decenija", navodi Zdravko Šajatović iz "Žitounije".
Srbija prema podacima Privredne komore izvozi oko 126.000 tona brašna i to najviše na tržišta zemalja u komšiluku: u Crnu Goru ide 44.255 tona, Severnu Makedoniju 35.637 tona, tržište Bosne i Hercegovine snabdeva sa oko 35.000 tona brašna, a Albanije sa 4.234 tone.
 
Jedan od najvećih otkupljivača pšenice u Srbiji je "Žitopromet-mlin" u Senti, gde kažu da sirovina ima dovoljno do nove žetve, možda i na duži rok. A nova žetva je, podsećaju, na pragu.
 
"Brašno u rinfuzu nema toliku tražnju, pošto je i država reagovala prema pekarima sa subvencionisanim brašnom. Mi imamo problem, uvećavaju se zalihe tog brašna i to može da dovede do zaustavljanja proizvodnje, jer ne znamo šta da radimo sa tim viškovima", navodi Predrag Đurović iz Žitopromet-mlina.
 
Iz Ministarstva trgovine nema odgovora na pitanja N1 o tome do kada će odluka o zabrani izvoza biti na snazi i da li će se sastati sa nezadovoljnim privrednicima.
 
"Ova mera je mera koja svakako ne bi smela da ostane, bar ne u dužem periodu, odnosno u periodu do nove žetve, jer stvoriće problem velikih prelaznih zaliha, a sa druge strane - onemogućiti našim proizvođačima da ostvare dobru zaradu na međunarodnom tržištu. Mislim da treba da iskoristimo priliku i logistiku koju nam pruža izvozna luka Konstanca koja je jedna od retkih crnomorskih luka koja je u ovom trenutku operativna za izvoz", ocenjuje Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.
  • Koja

    03.04.2022 10:44
    Pošaljite u Egipat, da ne istanemo bez onih brutalnih lepinjica u Hurgadi na leto! Inače Bugari uleteli na CG tržište...
  • Лиманац

    03.04.2022 09:22
    "Фашизам је облик крајње десног, ауторитативног ултранационализма,[1] којег одликује диктаторска моћ, насилно сузбијање опозиције и снажно дисциплиновање друштва и привреде[2] који се истакао у Европи током раног 20. вијека.
    Фашисти су вјеровали да је либерална демократија превазиђена и сматрали су да је потпуна мобилизација друштва у тоталитарној једностраначкој држави неопходна за припрему нације за оружани сукоб и ефикасно реаговање на економске потешкоће.[6] Такву државу води снажан вођа — попут диктатора и борбене владе састављене од припадника владајуће фашистичке странке — како би утврдио национално јединство и одржао стабилно и уређено друштво."
  • Stanje stvari

    03.04.2022 09:08
    Neracionalna- ali zavisi od ugla gledanja.
    Po Njemu je krajnje racionalna- napravio je paniku, nabio je još tenzije ovom napaćenom lakovernom narodu a usput je pojačao kontrolu ko može da izvozi i kome!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija