Subvencije stranim investitorima se dele šakom i kapom - po radniku u proseku 30.000 evra

U Srbiji je u 2020. godini prosečna subvencija investitorima po zaposlenom dostigla oko 30.000 evra, objavila je Nova ekonomija.
Subvencije stranim investitorima se dele šakom i kapom - po radniku u proseku 30.000 evra
Foto: 021.rs (Ilustracija)
U izbornim godinama, investicija investiciju stiže, zaposlenost raste, ali retko kad se kaže koliko to košta. Primera radi, fabriku autodelova turskog investitora Teklas automotiv, koji je "uskočio" nakon odlaska fabrike obuće Geoks, predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvorio je nedavno u Vranju, ali nije spomenuo da će samo ova fabrika budžet Srbije koštati 10,77 miliona evra.
S obzirom na obavezu Teklasa da zaposli najmanje 500 ljudi, subvencija po radniku iznosi 21.500 evra. I Geoks koji se nakon izbijanja epidemije pokupio i otišao, 2012. godine dobio je pare da otvori fabriku i 11,4 miliona evra, ali dvostruko manje po zaposlenom - 9.000 evra.
Od 2006, kada je počeo program privlačenja stranih investicija subvencijama, pa do kraja 2019. investitori su od države dobili 638 miliona evra.
 
U poslednje dve godine mašina se zahuktala i ukupna brojka je dostigla skoro milijardu evra. U 2020. država je ugovorila subvencije u iznosu od 233 miliona evra, a u 2021. još 107 miliona, čime je ukupna suma dostigla oko 978 miliona evra. Od 2016. do danas potpisano je 185 ugovora o dodeli podsticaja investitorima.
 
Treba podsetiti i na tajni (zacrnjeni) deo ugovora između Srbije i Fijata 2009. godine za koji su neki državni fumnkcioneri tvrdili da je "težak" milijardu evra u državnim subvencijama, što je apsolutni rekord.
 
Uprkos brojnim i argumentovanim kritikama ovog sistema podmićivanja investitora, ova aktivnost se poslednjih godina pojačava. Naime, od 638 miliona evra, prema prošlogodišnjoj analizi Fondacije za razvoj ekonomske nauke, 60 odsto se ugovorilo u 2018. i 2019. godini.
 
Međutim, u 2020. godini dostignut je rekord od preko 230 miliona evra obećanih subvencija. One se uglavnom isplaćuju u dve ili više tranši kako investitor ispunjava svoje obaveze u pogledu investiranja ili zapošljavanja. 
 
Ukupni iznos investicija prema dokumentima Razvojne agencije Srbije iznosio je 1,87 milijardi evra, a one bi trebalo da zaposle 7.761 čoveka.
 
U 2021. je ovaj proces značajno usporen, pa je ugovoreno oko 107 miliona evra za subvencije, mada za mnogo veći broj pojedinačnih investicija, njih 48 naspram 26 u 2020. godini.
 
Nekada, u vreme kada je tadašnji ministar Mladjan Dinkić prodavao u Srbiji tzv. slovački model privlačenja investicija subvencijama, podsticaji za investitore su se kretali od 2.000 do 10.000 evra po radnom mestu. Donja granica je 2012. godine podignuta na 4.000 evra, ali danas i najprostije tehnologije poput motanja kablova vuku od 6.000 evra po radnom mestu pa naviše. Gornja granica odavno je probijena.
 
Kompanija Henkel koja je 2002. privatizovala Merimu iz Kruševca, za investiciju u proširenje proizvodnje, vrednu 93,57 miliona evra u kojoj će zaposliti 100 radnika dobila je od države 14,4 miliona evra. Sa 144.362 evra po zaposlenom nemačka kompanija dobila je do sada najviše novca po jednom zaposlenom.
 
Na drugom mestu nalazi se investicija švajcarske kompanije Bari Kalebo ugovorena 2019. u fabriku čokolade kod Novog Sada od 45 miliona evra u kojoj će raditi 100 ljudi. Za nju će od države dobiti 12 miliona evra ili 120.000 evra po zaposlenom. 
 
Koliko su dobili Linglong, Toyo tires, Cooper tires, Rauh, Aptiv, PKC wiring, Krombert i Šubert, Leoni i drugi, ali i privrednici za gradnju hotela i velnesa, čitajte u tekstu Nove ekonomije OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • /

    21.04.2022 21:03
    /
    @pera
    te koje si nabrojao i zaposljavaju u tim kompanijama samo sto se o njima ne sme talasati vec samo o radnicima koji motaju kablove sto im je jedini nacin da dodju do prihoda.
    sta mislis otkud tolika kampanja o it sektoru

    sit srbin gladnom ne veruje iliti
    srbin je srbinu bugarin
  • Ludomirski

    21.04.2022 19:12
    Samo izdajnici ne veruju
    Treba da slušate i čitate ono što su izjavili čovek s podočnjacima, tzv premijerka i mali ministar. Oni su sve objasnili: živite u ekonomskom tigru u zlatnom dobu. Jel jasno?
  • ovaj

    21.04.2022 18:20
    Ovde je jedino pitanje koliki % od "subvencije" se odmah daje na ruke Partiji i Bratiji.
    Nije da se ne zna, onaj na vrhu i rođak bez LK sa svitom šleperima iznose novce.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Kako je Evropa izgubila korak za SAD i Kinom

Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.

NIS - svako ima svoj interes

Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.

NBS povećala naknade

Narodna banka Srbije donela je izmene Odluke o jedinstvenoj tarifi kojom je povećala naknade za izvršne usluge, a nove tarife objavljene su u Službenom glasniku.