Ruski Gasprom obustavio je isporuke gasa Bugarskoj i Poljskoj pošto nisu izmirile račune u rubljama za gas isporučen u aprilu. Ovaj potez mogao bi da zakomplikuje situaciju i kada je u pitanju snabdevanje Srbije gasom, jer ovaj energent iz Rusije stiže iz dva pravca, od kojih je jedan preko Bugarske, a drugi preko Ukrajine i Mađarske.
Stižu uveravanja da to što će potrošači u Bugarskoj i Poljskoj biti uskraćeni za ruski gas ne bi trebalo da utiče na tranzit ovog energenta gasovodima na teritoriji dve zemlje, pa i na snabdevanje Srbije. Tako su bar najavili strani zvaničnici, a to je rečeno i posle sastanka Radne grupe za praćenje sigurnosti snabdevanja energijom i energentima pri Ministarstvu energetike.
Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije smatra da Bugarska neće sprečiti tranzit gasa preko svoje teritorije ka drugim zemljama.
"Taj transportni pravac je međunarodni i postoji nezavisno od Bugarske. U njegovom udelu vlasništvo ima i Gasprom. Tranzit bi trebalo da teče bez problema. Očekujem neko rešenje kao što je izuzet JANAF iz sankcija EU. Njihovo je pravo da oni ne uzmu ruski gas, ali zabranom tranzita bi prekršili međunarodno pravo i saradnju koju imamo, ne samo sa nama i Rusijom, već i sa Mađarskom. To bi značilo da svima nama Bugari uvode sankcije", objašnjava Savić za
Euronews Srbija.
On smatra da su sve alterative koje navodi ministartka Mihajlović otvorene i da ih treba razmatrati, ali se nada da nećemo morati da ih iskoristimo.
"Treba reagovati najpovoljnije u skladu sa situacijom na terenu. Imamo proizvodnju domaćeg prirodnog gasa i skladište Banatski Dvor. To su strateške rezerve i služe samo kada imamo maksimume potrošnje zimi i u ovakvim kriznim situacijama. Te količine gasa su dovoljne za određeni period. Izašli smo iz zime i nemamo više veliku potrošnju, domaćinstva su je smanjila, tako da u nekom periodu, kada je akcenat na potrebama privrede, mi možemo da funkcionišemo sa tim alternativnim scenarijima", priča Savić.
Bugarski zvaničnici, premijer i ministar energetike dali su oprečne izjave o tranzitu gasa preko teritorije te zemlje.
"One su vrlo opasne i na ivici legalnog, jer oni u suštini ne bi imali pravo da obustave naše isporuke, ali ipak s druge strane, kad je takva situacija, ko vas pita, dok se mi žalimo, mi nećemo imati gas u tom trenutku. Više verujem ministru energetike koji je izrazio spremnost da se isporuke prema nama i Mađarima nastave. Uvek postoji mogućnost zloupotrebe i da se količine namenjene nama preuzmu i preusmere, ali sve to ipak spada u domen koji nije legitiman i legalan, ali može da bude deo brobe i prljavih igara", ukazuje stručnjak za energetiku Željko Marković iz Delloita u izjavi za Euronews Srbija.
U slučaju da se situacija zakomplikuje postoji više scenarija, a Marković kaže da mu opcije koje su predstavili nadležni u Srbiji ulivaju poverenje da će snabdevanje ipak biti stabilno.
"Imamo nekoliko mogućnosti, a 100 odsto bih bio miran da imamo još jedan pravac iz kojeg dobijamo gas, a da on ne stiže iz Rusije. Nadamo se da će se to dogoditi sledeće godine, kada bude završena interkonekcija Niš-Dimitrovgrad i kada dobijemo mogućnost snabdevanja LNG preko Grčke. A sada, i ako bi se u Bugarskoj prekinula isporuka, nama ostaje drugi put, kojim nam je ovaj energent i stizao preko Ukrajine i Mađarske, kako smo se i inače snabdevali dok nije pušten ovaj deo Turskog toka", kaže Marković.
Predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen je izjavila da blok od 27 članica može da izdrži obustavu ruskog gasa, a Marković smatra da bi to posledično mogao biti dodatni pritisak i na Srbiju da bude solidarna sa blokom.
"To će svakako biti jedan od pritisaka, a moramo videti šta nam valja činiti. Treba uvek birati manje zlo. Zemlje EU mogu da izdrže pritisak, ali ne da to bude potpuno bezbolno. Njima taj gas treba. Prema svim istraživanjima, gledano na celu Evropu, jako teško bi se mogli osloboditi zavisnosti od ruskog gasa potpuno i u narednih 10 godina. Dve trećine bi mogli odmah da zamene, ali kritična je jedna trećina, koju je teško nadomestiti", ukazuje Marković.
Šta su alternative ruskom gasu?
"Veliki broj potrošača, naročito velikih, kao što su industrijski potrošači ili sistemi grejanja, shodno ranijim propisima i pripremama, imaju planirano alternativno gorivo. Uglavnom je alternativa mazut, dizel, odnosno lož ulje", navodi ekspert za energetiku Aleksandar Kovačević za
Radio Slobodna Evropa (RSE).
Srbija ima kao opciju skromnu sopstvenu proizvodnju gasa, ali i uvoz sa evropskog tržišta, objašnjava Kovačević.
Ono što ostaje nepoznanica jeste cena gasa koji bi se tako nabavljala, pre svega zbog kompleksne prirode takvih ugovora na koji utiču i cena proizvodnje, daljina i frekvencija distribucije.
Srbija je u novembru 2021. godine, potpisala evropski paket zakonskih mera "Čista energija za sve Evropljane" koji podrazumevaju pet direktiva.
"Sama direktiva sadrži dve reči koje su važne – sigurnost snabdevanja i solidarnost", navodi Kovačević.
Drugim rečima, kada postoji ozbiljan nedostatak u snabdevanju gasom, kako na primer u januaru 2009. godine, takođe povodom rusko – ukrajinske krize, tada se za zemlje potpisnice ugovora, preraspoređuje količina gasa.
"Reč je o distribuciji bilo kojeg gasa koji dospe na teritoriju EU, svima potpisnicima sporazuma", objašnjava Kovačević.
EU uvozi 70 odsto gasa, dok se oko 30 odsto proizvodi na teritoriji Unije, kaže sagovornik RSE.
"U samoj EU postoje veliki proizvođači gasa, što su Rumunija, Danska, Holandija. Uvozi se gas cevima iz Norveške, Velike Britanije, Libije, Alžira, Azerbejdžana", objašnjava.
Naravno, postoji mogućnost i povećanja proizvodnje iz lokalne proizvodnje, dodaje Kovačević, a to se pre svega odnosi na Rumuniju, gde, kako tvrdi, može doći do znatno povećanje proizvodnje gasa.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno")
Komentari 6
Marko
Napaljeni PatriJota
Ma biramo bre najveće zlo, u inat svima!
Dejan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar