Kako da fiskalizacija ne bude usmerena protiv seljaka
Seljačkih proizvoda nema na rafovima prodavnica. Ako država ne osmisli bolji program fiskalizacije od nedavno povučenog, neće ih biti ni na pijacama i paoru će biti dodatno otežan izlazak na tržište.
Foto: 021.rs
Pijačari su žestoko digli glas protiv uvođenja modernih registar kasa na način kako je, prvenstveno se vodeći fiskalnom kalkulacijom, osmislila država. Donedavno, radili su kao paušalci, dakle mesečno su plaćali porez na osnovu procene obima posla javne stručne službe. Sada država pokušava da uvođenjem modernih registar kasa ima sasvim precizan uvid u poslovanja i ove grupe prodavaca.
Pijačari opterećeni
Odmah treba reći da su prilično proizvoljne učestale priče o tome kako se, navodno, na pijaci dosta zarađuje, zbog čega bi država morala ozbiljnije da optereti ove prodavce. U manjim i gradovima srednje veličine promet je sasvim osrednji i pijačari, svi odreda, jedva da zarade za platu kojom nekako izdržavaju porodicu. Žive, kako se to kaže, od prvog do prvog u mesecu.
Zarada može biti nešto veća samo u tri-četiri najveća grada, pre svega na najatraktivnijim tržnicama prestonice gde je promet daleko najveći. Međutim, pijačarina, pravo da se prodaje, na ovim lokacijama je itekako paprena. Potom je potrebno da se plati i zakup tezge na samoj pijaci, a ovi ljudi sami sebi plaćaju penzijsko i zdravstveno osiguranje. Tu je i bezbroj sitnih troškova, od zdravstvene kontrole do korišćenja zajedničkog toaleta. Dakle, država ove radnike optereti i pre nego što uspeju da zarade platu.
Logika trgovaca
Istina, nova fiskalizacija pruža mogućnost da poreska uprava u svakom trenutku ima uvid u prodaju svakog prodavca, bio on u prodavnici ili na tržnici, pa otuda i mogućnost da poresko opterećenje bude tačno prema obavljenoj kupoprodaji. Međutim, "logika" funkcionisanja registar kase osmišljena je prema radu prodavaca u velikim trgovačkim lancima i nije prilagođena specifičnostima pijačne prodaje. Poznato je da se cena na tezgama menja i po tri-četiri puta na dan, a tu su i tradicionano cenkanje, baš kao i prodaja na veresiju. Ove običaje ni moderna registar kasa ne prepoznaje.
Pijačarima ne odgovara ni obaveza da za tezgom rade svaki dan i to puno radno vreme. Zapravo, usled hladnoće, jake kiše ili prevelike jare, pijace ne rade blizu deset odsto radnih dana, a takođe prodavac deo vremena provede u nabavci robe, pa je jasno da u isto vreme ne može biti i za tezgom. Registar kasa ne ostavlja takvu mogućnost.
Štrajk pijačara
Posle burnih protesta i štrajkova pijačara, država je priznala da mnogo toga u vezi sa radom pijačnih prodavaca nije u potpunosti sagledala, te je početak fiskalizacije odložila dok problem ne sagleda kompletnije, zajedno sa svim posebnostima. Tek tada odlučiće hoće li ići na fiskalizaciju tržnica i oporezivanja pijačara prema precizno utvrđenom obimu posla ili će ova kategorija radnika ostati u obavezi paušalnog oporezivanja.
Međutim, osim pijačara za pitanje pijačne prodaje zainteresovani su i seljaci. Jasno je zašto - u prodavnicama gotovo da i nema seljačkih roba. I to svejedno da li je reč o najvećim trgovačkim lancima ili o prodavnici sitnog trgovca. Razlog je srpska zakonska regulativa po kojoj je agrarnim kompanijama dopušteno da se bave i primarnom poljoprivredom. Podsetimo, u Evropskoj uniji, kompanije se bave preradom agranih useva, a primarnom poljoprivredom se bave jedino seljaci.
Ovakva pozicija omogućava kompanijama da u odnosu na seljake budu nadmoćni, posebno kada je reč o kontinuitetu snabdevanja, roku plaćanja, pa i ceni. Time stiču prednost, pa se trgovci oslanjaju na njih, dok sa poljoprivrednim prozvođačima gotovo da i nemaju poslovnih kontaklata.
Oslonac seljaku
Seljak, pošto nema pristup trgovačkim policama, sva nadanja polaže u pijacu i pijačare. Mada je država oslobodila poreske obaveze seljaka koji na pijaci prodaje svoju robu, paor ne može u isto vreme biti i na oranici i za tezgom. Zato je pravi raritet naići na seljaka kao pijačnog prodavca, već se naši poljoprivredni proizvođači oslanjaju upravo na pijačare.
Preko njih i samo preko njih izlaze na tržište. Stoga su nedavni trapavi pokušaj fiskalizacije pijace doživeli kao potez protiv seljaka. Pojedini među njima išli su i dalje, te fiskalizaciju tumačili kao potez kojim država, na pritisak trgovačkih lanaca, suzbija pijacu i pokušava da ceo promet živežnih roba premesti na trgovačke police.
Posle jasnog ispoljenog nezadovoljstva ne malog dela javnosti najavljenom formom fiskalizacije pijace, država je odlučila da još jednom razmotri ceo problem. Dobro bi bilo da ovo pitanje sagleda i iz ugla poljoprivrednih proizvođača kojima su pijačari jedini put do tržišta. To je životno pitanje za oko 570.000 srpskih porodica koje prihod stiču isključivo bavljenjem poljoprivredom.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija od SAD dobila najviše carine u regionu: Ko bi mogao najviše da bude oštećen?
03.04.2025.•
9
Srbija se našla među zemljama kojima su SAD, odlukom predsednika Donalda Trampa, uvele najviše carine.
Tramp posle uvođenja carinskih mera: "Operacija završena, pacijent preživeo"
03.04.2025.•
1
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će SAD izaći jače posle uvođenja carinskih mera širom sveta, što je dovelo do pada svetskih berzi i dolara.
Bez profita i investicija EPS propada
03.04.2025.•
3
Protekla zima je bila uočljivo hladnija nego proteklih godina, a lane je leto bilo vrelije nego i jedno do sada.
Dolar pao nakon objave Trampovih carina
03.04.2025.•
3
Vrednost američkog dolara, merena dolarskim indeksom (DXY), pala je danas na najniži nivo za skoro šest meseci.
NIS prošle godine poslovao lošije: Profit upola manji
03.04.2025.•
2
Naftna industrija Srbije završila je 2024. godinu sa više od 18 milijardi dinara neto dobitka, što je znatno manje od 41 milijarde dinara iz prethodne godine, proističe iz finansijskog izveštaja.
Austrija odustaje od keša: Svaka deseta radnja ne prima novčanice ili kovanice
03.04.2025.•
7
Svaka deseta radnja u Austriji više ne prima novčanice ili kovanice, pokazuju podaci iz izveštaja Nacionalne banke.
Reakcije na Trampovu "objavu rata" carinama: Kina najavila oštar odgovor, EU priprema kontramere
03.04.2025.•
8
Kina je oštro osudila najnovije carine koje su SAD uvele na kinesku robu, pozivajući Vašington da ih "odmah ukine" i upozoravajući da će preduzeti "odlučne kontramere".
Tramp uveo carine i ostrvima na kojima žive samo pingvini - ali to nije apsurdno
03.04.2025.•
0
Američki predsednik Donald Tramp uveo je carine od 10 odsto ostrvu Herd i ostrvima Mekdonald.
Amazon se u poslednjem momentu ponudio da kupi Tiktok
03.04.2025.•
1
Kompanija Amazon je praktično u "pet do 12" ponudila da kupi platformu Tiktok kojoj u subotu, 5. aprila preti zabrana rada na teritoriji SAD jer je kineska.
FOTO, VIDEO: Tramp uveo carine (skoro) svima redom, Srbiji od 37 odsto
03.04.2025.•
69
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu naredbu prema kojoj su u ponoć po lokalnom vremenu na snagu stupile "uzvratne carine".
Rok za prijavu i plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana je 15. maj
02.04.2025.•
0
Rok za prijavu i plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2024. godinu je 15. maj, saopštila je danas Poreska uprava Srbije.
Martinović: Mere praćenja slinavke i šapa biće izmenjene, a nelegalno premeštanje stoke kažnjeno
02.04.2025.•
0
Ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović rekao je da mere koje su trenutno na snazi u praćenju zaraznih bolesti slinavke i šapa biti redigovane, a da će nelegalno premeštanje stoke biti kažnjeno.
Đedović Handanović: Krajem 2025. moguć početak gradnje naftovoda između Srbije i Mađarske
02.04.2025.•
5
Ministarka energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je završen deo tehničke dokumentacije za izgradnju naftovoda između Srbije i Mađarske.
Padaju u nesvest od loših uslova rada, a ako premaše normu dobiju - aplauz, slatkiš ili sok
02.04.2025.•
14
U Srbiji postoji 1.687 registrovanih fabrika u sektoru tekstila, odeće, kože i obuće, a broj registrovanih zaposlenih u ovoj oblasti je 60.725.
"Jedno je što pričaju u medijima o kreditima za mlade, a drugo je kad dođeš u banku"
02.04.2025.•
10
"Sine, jedno je što pričaju u medijima o kreditima za mlade, a drugo je kad dođeš u banku."
Poljoprivrednici nisu dobili podsticaj do 1. aprila kako je obećala Vlada Srbije
01.04.2025.•
26
Poljoprivrednicima do danas nije isplaćen osnovni podsticaj od 18.000 dinara po hektaru, iako je sporazumom iz oktobra pošle godine obećano da će dobiti novac do 1. aprila.
Fon der Lajen: EU ima odgovor na američke carine, ali radije bi da pregovara
01.04.2025.•
1
EU ima ozbiljan plan za odgovor na carine koje je uveo i koje bi trebalo da uvede američki predsednik Donald Tramp, iako bi radije pregovarala o rešenju, kaže predsednica Evropske komisije.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije porasla u prva dva meseca, deficit veći za 47 odsto
31.03.2025.•
4
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prva dva meseca iznosila je 11,1 milijardu evra i bila je 4,7 odsto viša nego nego u isto vreme prošle godine saopštio je Republički zavod za statistiku.
Ministarstvo poljoprivrede: U Srbiji nema sumnje niti potvrđenog slučaja slinavke i šapa
31.03.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da u Srbiji nije zabeležena nijedna sumnja, niti potvrđen slučaj slinavke i šapa, kao i da je poslednji slučaj te bolesti registrovan 1996. godine, na Kosovu.
Sankcije NIS-u: Moljakanje Amerike
31.03.2025.•
12
Po drugi put je odložena primena američkih sankcija prema Naftnoj industriji Srbije i narod je odahnuo.
AIK banka pripojila Eurobank direktnu banku
31.03.2025.•
4
AIK banka je saopštila da je završila proces pripajanja Eurobank direktne i od danas spojena banka posluje pod novim imenom AikBank ad Beograd i sa novim vizuelnim identitetom.
Komentari 20
REALISTA
Zamenik zamenika
Bravooo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar