Hrana je, za godinu dana, poskupela 15,8 odsto, pokazuju podaci zvanične statistike Republičkog zavoda za statistiku, a prenosi
N1.
Najviše je porasla cena kafe, čaja i kakaa - za čak 24,5 procenata.
Od aprila 2021. do aprila 2022. godine cene povrća uvećale su se za 23,7 odsto. Sledi meso čije su cene za godinu porasle za gotovo petinu - 19,5 odsto. Potom masti i ulja sa poskupljenjem od 17,6 odsto.
Mleko, sir i jaja, po statistici, poskupeli su za 12 procenata. Gorivo i mazivo za putnička vozila tokom godinu dana poskupelo je za 19,8 odsto.
Mesečni rast cena
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u aprilu 2022. godine, u odnosu na mart 2022. godine, u proseku su povećane za 1,5 odsto, naveo RZS.
Na mesečnom nivou, posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u aprilu 2022. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama hrana i bezalkoholna pića (2,7 odsto), odeća i obuća (2,1 odsto), transport (1,8 odsto), restorani i hoteli (1,3 odsto), rekreacija i kultura (1,2 odsto), stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (1,0 odsto), oprema za stan i tekuće održavanje (0,9 odsto) i u grupi zdravlje (0,6 odsto).
NBS: Inflacija u skladu sa očekivanjima
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u aprilu na mesečnom nivou iznosila 1,5 odsto, dok je u odnosu na april 2021. godine iznosila 9,6 odsto, što je u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, saopštila je centralna banka.
"Mesečnu dinamiku kretanja inflacije i u aprilu obeležili su rast cena hrane, cena proizvoda u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i cena energenata", navodi NBS.
Na mesečnu inflaciju od 1,5 odsto, kako se ističe, najviše je uticalo povećanje cena neprerađene hrane od 5,6 odsto, i to pre svega cena povrća i svežeg mesa.
"Rast cena prerađene hrane na mesečnom nivou u aprilu iznosio je 1,1 odsto, što je slična dinamika rasta koja je beležena od početka godine i manji rast u odnosu na oktobar i novembar 2021, kada je mesečni rast cena prerađene hrane iznosio u proseku oko dva procenta. Na usporavanje rasta cena prerađene hrane nastavljaju da utiču, između ostalog, i mere Vlade u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica. Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane u aprilu su bile više za 11,4 odsto, dok su cene neprerađene hrane povećane za 24,6 procenata", navodi NBS.
Visok međugodišnji rast cena hrane najvećim delom posledica je, ocenjuje se, delovanja faktora na strani ponude, na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat – rast cena svih ulaznih troškova u proizvodnji hrane.
"Cene energenata su na mesečnom nivou u aprilu porasle za 1,5 odsto, čemu je, pored nastavka rasta cena naftnih derivata od 2,9 odsto, doprineo i rast cena čvrstih goriva", kaže NBS.
Mesečni rast cena u okviru bazne inflacije iznosio je jedan odsto.
"Za razliku od pojedinih zemalja srednje i jugoistočne Evrope koje su u režimu ciljanja inflacije, međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike mogu u većoj meri da utiču, i dalje je znatno niža od ukupne i u aprilu je iznosila 5,5 odsto, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima. Takođe, važan faktor niske i stabilne bazne inflacije jesu i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se u dužem vremenskom periodu kreću u granicama cilja", navodi centralna banka.
Prema projekcijama NBS, kako se navodi, inflacija će u drugoj polovini ove godine imati opadajuću putanju. U granice cilja najverovatnije će se vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava do kraja perioda projekcije.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u aprilu na mesečnom nivou iznosila 1,5%, dok je u odnosu na april 2021. godine iznosila 9,6%, što je u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije. Mesečnu dinamiku kretanja inflacije i u aprilu obeležili su rast cena hrane, cena proizvoda u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i cena energenata.
Na mesečnu inflaciju od 1,5% najviše je uticalo povećanje cena neprerađene hrane od 5,6%, i to pre svega cena povrća i svežeg mesa. Rast cena prerađene hrane na mesečnom nivou u aprilu iznosio je 1,1%, što je slična dinamika rasta koja je beležena od početka godine i manji rast u odnosu na oktobar i novembar 2021, kada je mesečni rast cena prerađene hrane iznosio u proseku oko 2%. Na usporavanje rasta cena prerađene hrane nastavljaju da utiču, između ostalog, i mere Vlade u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica. Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane u aprilu su bile više za 11,4%, dok su cene neprerađene hrane povećane za 24,6%. Visok međugodišnji rast cena hrane najvećim delom posledica je delovanja faktora na strani ponude, na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat – rast cena svih ulaznih troškova u proizvodnji hrane.
Cene energenata su na mesečnom nivou u aprilu porasle za 1,5%, čemu je, pored nastavka rasta cena naftnih derivata od 2,9%, doprineo i rast cena čvrstih goriva.
Mesečni rast cena u okviru bazne inflacije iznosio je 1,0%. Za razliku od pojedinih zemalja srednje i jugoistočne Evrope koje su u režimu ciljanja inflacije, međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike mogu u većoj meri da utiču, i dalje je znatno niža od ukupne i u aprilu je iznosila 5,5%, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima. Takođe, važan faktor niske i stabilne bazne inflacije jesu i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se u dužem vremenskom periodu kreću u granicama cilja.
Prema našim najnovijim projekcijama, i dalje očekujemo da će inflacija u drugoj polovini ove godine imati opadajuću putanju. U granice cilja najverovatnije će se vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava do kraja perioda projekcije.
.jpg "Za registrovana gazdinstva: Do 10. novembra subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru")
.jpg "Analiza pokazala: Srbiji će u narednoj deceniji biti potrebno bar 100.000 radnika")
Komentari 15
Milutin Mijajlovic
tacno nemam primedbe,samo jedna mala digresija u odnosu na zapad. Ne hvatajte se za lični dohodak, nije relevantna komparacija. Priznali ili ne to je vaša stvar. Ovde 50.000 hiljada je kao na zapadu 5.000 evra. A njihova inflacija nije ni blizu našoj. O tome bismo mogli raspravljati dugo , samo rasprava gluvi nemih(zapadnih) je nemoguća!!!!
Posmatrač
Антун Чупак
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar