Skuplje avio-karte: Šta možemo da očekujemo i šta utiče na cenu
Cena goriva u avio-industriji povećana je četiri puta u odnosu na onu koja je bila kada su čarter-letovi ugovarani.
Foto: 021.rs
Petar Vojinović, urednik portala "Tango siks", ističe za RTS da je poskupljenje aranžmana u takvim uslovima dozvoljeno i da piše u ugovoru, tako da putnici to moraju da plate.
Navodi da su poslovni gubici avio-kompanija veliki, ali da svet ponovo leti i da su se putnici vratili. Naglašava da su preleti iznad Srbije veći od 2019. godine, koja se uzima za pokaznu godinu.
Vojinović kaže za RTS da su cene energenata, posebno nafte, kerozina dramatično porasle čak i pre rata u Ukrajini, uslovljene restartom globalne ekonomije koja je bila u potpunoj pauzi dve godine zbog koronavirusa.
Objašnjava da je gorivo u strukturi cene avio-karata jedan od najvećih segmenata, odnosno varijabli koje ulazi u tu cenu, nekad čak i do 40 posto.
Međutim, cena može da bude i nevarijabilna, avio-kompanije imaju poslovnu praksu da gorivo kupuju unapred.
"Čak i naša nacionalna kompanija 'Er Srbija' gleda da mesecima unapred, posebno pred letnju sezonu kupi gorivo po jednoj ceni, baš zato da u sezoni cena ne bi iznenadila i da se ne bi povećala. Međutim, nakon korone došlo je do povećanja i cene goriva zbog rata u Ukrajini", naglasio je on.
Navodi i da su razne agencije, udruženja u turizmu i u avio-saobraćaju saglasni da je to poskupilo aranžmane od 20 do 30 evra. To je, kako je rekao, dozvoljava kategorija koja i piše u ugovoru, a koju uglavnom niko nikada ne čita, tako da to putnici moraju da plate.
Zašto neko kartu plati jeftinije, a neko skuplje?
Navodi da se dešava da u istom avionu neko može da plati jeftinije neko skuplje kartu. Avio-kompanije imaju veoma kompleksan sistem prodaje karata koji nije uvek fiksan.
"Dakle, ako imate jednu destinaciju da ona isto košta kada govorimo o povratnim kartama, treba imati u vidu sezonu putovanja, zimi se veoma malo leti, a leti najviše. U kopnenom saobraćaju nemaju taj kompleksniji sitem upravljanja inventarom kao što imaju avio-kompanije. One prevoze drastično mnogo više ljudi. Jedan avion dele na kategorije, sedišta putnika i dinamički u zavisnosti od vrste putnika, da li preseda na stanicama, preko nekog čvorišta, onda u koje doba sezone, dana i mnogo nekih različitih faktora", ukazuje Vojinović.
Dodaje i da klasične, starije kompanije mogu da nude presedanja preko čvorišta, dok loukost kompanije to ne mogu.
Ističe da su loukost kompanije nastale kao neka kapitalistička preduzeća koja su dobila ogromne investicije, koje uvek kupuju najnovije avione i u nekim segmentima mogu da spuste cene karata.
Međutim, to dolazi po nekoj ceni za isključivo specifične kategorije putnika, kao što su oni koji žele da putuju jeftinije, da to nisu poslovni putnici, da ne lete na aerodrome koji su u centrima gradova, nego na aerodrome koji se zovu po tom gradu, ali uopšte nisu u njemu.
"Takođe, to se dinamički planira i ocenjuje i jedan mali procenat putnika, ako dovoljno unapred rezerviše kartu može da kupi jeftiniju", precizirao je on.
U strukturu cene karte ulaze i troškovi aerodroma.
"Ako su neki manji aerodromi koji se bore za avio-kompanije, mogu jeftinije da naplate svoje usluge određenim kompanijama, državnim pa i loukost, pa imate malo manju cenu karata. Veliki aerodromi u centrima gradova uvek to naplaćuju više", rekao je Vojinović.
Naglašava da je korona drastično negativno uticala na avio-saobraćaj u poslovnom smislu.
Frekvencija kargo letova letova je globalno usporenje ekonomije, zbog nedostupnosti Kine Kargo se ne prevozi samo avionima već dominantno brodskim saobraćajem.
"Korona je pre svega uticala na poslovno zdravlje avio-kompanija, one su imale drastične gubitke, nezabeležen kolaps potražnje od skoro 80 posto. Oni su uspeli da prežive, ono što smo u praksi videli je da su se putnici odmah vratili", istakao je Vojinović.
Naveo je i da su preleti iznad Srbije na 110 odsto, i da su veći od 2019. godine, koja se uzima za pokaznu godinu.
"Svi počinju opet da lete, ali poslovni gubici su ostali i to će najverovatnije trajati još neke dve godine da se sve te kompanije oporave. Kriza sa gorivom će trajati dugo, pre svega zbog rata s Ukrajinom i svih drugih indirektnih problema. Nažalost bar još dve, tri godine", zaključio je Vojinović.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tramp pauzirao uvođenje carina na robu koju koristi automobilska industrija SAD
06.03.2025.•
1
Američki predsednik Donald Tramp privremeno je materijale iz Meksika i Kanade koje koristi automobilska industrija SAD izuzeo od povećana carina od 25 odsto na uvoz robe iz tih zemalja.
Kako su poslovale kompanije koje u Srbiji najavljuju otkaze i gašenje proizvodnje?
05.03.2025.•
9
Od početka ove godine tri firme koje posluju u Srbiji, Benetton, Johnson electric i Draxlmaier najavile su otpuštanje radnika.
Otkazan međunarodni sajam u Beogradu: "Lica iz inostranstva etiketirana kao neprijatelji"
05.03.2025.•
27
Otkazan je Međunarodni sajam South East Europe (SEE) Mobility, koji je bio zakazan za 24. i 25. april u Beogradu.
Tabaković: Za sada nema većih zastoja u industriji zbog studentskih protesta
05.03.2025.•
7
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ocenjuje da je moguće da se studentski protesti odraze na ekonomsku aktivnost u Srbiji, iako za sada nema većih zastoja u proizvodnji i industriji.
Predsednica Meksika najavila uzvratne carine za robu iz SAD-a
05.03.2025.•
2
Predsednica Meksika Klaudija Šajnbaum izjavila je da će ta zemlja odgovoriti na uvođenje carina SAD od 25 odsto uvođenjem uzvratnih carina na američku robu, ne navodeći detalje.
Žitounija: Ograničena cena brašna nanosi štetu mlinovima, tražimo ukidanje mere
04.03.2025.•
3
Uporno produžavanje uredbe kojom je ograničena cena brašna u pakovanju od jednog kilograma, nanosi veliku ekonomsku štetu mlinovima, saopštila je Žitounija.
Šta ćemo sa strujom u budućnosti - a i sada?
04.03.2025.•
10
Napokon smo se malo smrzavali tokom drugog zimskog meseca i vratili u vremena kada je tokom februara i sneg, koga ni ovog puta nije bilo, i te kako padao.
Deficit budžeta Srbije u 2024. bio 212 milijardi dinara
04.03.2025.•
3
Deficit budžeta Srbije u 2024. godini iznosio je 212 milijardi dinara, što je 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Kineske protivmere: Dodatne carine na određene proizvode iz SAD
04.03.2025.•
0
Kina će od 10. marta uvesti dodatne carine, od 10 do 15 odsto na određene proizvode iz Sjedinjenih Američkih Država, kao odgovor na nove američke tarife, saopštilo je Ministarstvo finansija Kine.
Pad vrednosti na Njujorškoj berzi posle izjave Trampa da veće carine stupaju na snagu
04.03.2025.•
0
Indeks na američkoj berzi naglo je opao pošto je predsednik SAD Donald Tramp rekao da će stupiti na snagu carine na uvoznu robu iz Meksika i Kanada od 25 odsto, kao i još 10 odsto na uvoz iz Kine.
Evropske pare za tehničku Vladu: Siniša Mali najavio dokument o dobijanju od 112 miliona evra od EU
03.03.2025.•
8
Ministar tehničke Vlade Siniša Mali izjavio je da će sutra na sednici Skupštine Srbije na dnevnom redu biti dokument o dobijanju prvog dela pomoći iz Reformske agende Srbije sa EU od 112 miliona evra.
Drakulić: Strani investitori odlaze zbog lošeg poslovnog ambijenta, a ne zbog studenata
03.03.2025.•
15
"Država Srbija je promašila koncept sa dovođenjem stranih investicija, a domaćim privrednicima se okreće sada kada su izgubljeni i novac i vreme", rekao je srpski biznismen Zoran Drakulić.
Predsednik Fiskalnog saveta: Strani investitori sve veći deo dobiti izvlače iz zemlje
03.03.2025.•
12
Blagoje Paunović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije izjavio je da se približava trenutak kada će se efekat stranih direktnih investucija u Srbiji svesti na nulu.
Dugoročni ugovor sa Rusijom o snabdevanju gasom važiće najmanje tri decenije
03.03.2025.•
8
Novi, dugoročni ugovor Srbije i Rusije o snabdevanju gasom važiće najmanje tri decenije, izjavio je direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović.
Efektiva: Od danas bojkot narednog trgovinskog lanca
03.03.2025.•
48
Udruženje za zaštitu potrošača "Efektiva" pozvalo je na novi bojkot ove sedmice.
Umesto da kineska kompanija bude odgovorna zbog kašnjenja u Kostolcu, ona preti kaznom Srbiji
02.03.2025.•
33
Umesto da kineska kompanija CMEC bude novčano odgovorna zbog višegodišnjeg kašnjenja na izgradnji TE Kostolac B3, ona preti kaznom Srbiji od čak 795 miliona dolara.
Prodaje se Aviogeneks: Početna cena 11 miliona dinara
28.02.2025.•
0
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika objavila je prodaju imovine beogradske avio-kompanije Aviogeneks (Aviogenex) u stečaju na javnom nadmetanju po početnoj ceni od 11 miliona dinara.
Odbor za finansije Skupštine Srbije pokrenuo proceduru za izbor državnog revizora
28.02.2025.•
1
Odbor Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava pokrenuo je postupak za izbor predsednika Saveta Državne revizorske institucije (DRI).
.jpg "Nikola Petrović i brat Tomislava Momirovića prodavaće struju EPS-u narednih 15 godina")
Nikola Petrović i brat Tomislava Momirovića prodavaće struju EPS-u narednih 15 godina
28.02.2025.•
27
Vetropark firme Jasikovo proizvodiće i prodavati struju državi, odnosno Elektroprivredi Srbije (EPS) u narednih 15 godina.
Tabaković: Ograničiće se kamantne stope na skoro sve kredite
28.02.2025.•
2
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da se Predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga ograničavaju kamatne stope na skoro sve vrste kredita.
Objavljene nove cene goriva
28.02.2025.•
7
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od 15 sati.
Komentari 2
Eon
Sramota
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar