Međusobne optužbe "Srbijašuma" i proizvođača: Zašto je pelet tako skup?

Letnje temperature su uveliko stigle, a umesto toga gde i kako će se rashladiti, građane više brine da li će tokom zime biti grejanja.
Međusobne optužbe "Srbijašuma" i proizvođača: Zašto je pelet tako skup?
Foto: Pixabay

Pelet može biti strateški proizvod, smatraju proizvođači ovog energenta.

Međutim, i njegova cena raste. Prvi čovek Srbijašuma za to optužuje proizvođače i predlaže zamrzavanje cena, prenosi N1

Proizvođači odgovaraju da im upravo ovo javno preduzeće nije dostavilo ugovorene količine drveta, te da je to jedan od razloga za rast cena.
 
Proizvođači peleta veruju da bi ovaj energent mogao da napravi revoluciju ukoliko bi se krenulo sa sadnjom brzorastućeg drveća. Kompanija Srbijašume je proglašena za energetsko preduzeće.
 
U veleprodaji je cena tone peleta oko 240 evra, dok cena koju građani plaćaju iznosi 330 evra, ali i preko toga - iako nas od grejne sezone dele gotovo dva godišnja doba.
 
"Što se tiče sirovine za jednu tonu peleta potrebno je nekih dva kubika. Maksimalno 8.000 dinara je potrebno za proizvodnju jedne tone peleta. Količina koju mi usmerimo ka proizvođačima peleta je dovoljna da se snabdeju svi potrošači trenutno u Srbiji. Možda čak i da malo pretekne", kazao je v.d. direktora Srbijašume Igor Braunović gostujući na TV Prva.
 
Optužbe v.d. direktora Srbijašuma da su proizvođači peleta neosnovano podigli cene su neutemljene i netačne, kažu iz Grupacije za obnovljive izvore energije pri Privrednoj komori Srbije.
 
Jedan od najvećih proizvođača peleta objašnjava da su od početka godine dobili svega 42 posto drveta od ugovorene količine, a da im Javno preduzeće Srbijašume duguje 40.000 kubika drveta, što je preko 20.000 tona peleta.
 
"Ovi privatnici koji imaju svoje šume digli su cene duplo u odnosu na koje mi imamo iz Srbijašuma i prinuđeni smo to da kupujemo da bismo održali kakvu takvu proizvodnju. I s druge strane, dobijamo faktički drvo od Srbijašuma preko nekih posrednika zaslužnih po cenama koje su iste takve, znači duple. Oni kupuju od Srbijašuma po zvaničnoj ceni, a nama preprodaju po duploj ceni", ističe vlasnik kompanije "Bio Energy Point" Zoran Drakulić.
 
Direktora Srbijašuma viđaju uglavnom preko malih ekrana, jer kako kaže Drakulić, mesecima ne uspevaju da sa njim ostvare kontakt.
 
I jedni i drugi loptu prebacuju u dvorište Vlade Srbije, od koje očekuju da utvrdi istinu i nađe rešenje. Braunović predlaže da se hitno ograniči cena i izvoz peleta.
 
"Nećemo sigurno dozvoliti da se neko od državne šume i naše sirovine državne bogati i stiče enormne zarade i ekstra profit, jer to ne bi bilo u redu ni prema građanima Srbije, ni prema državi", dodao je Braunović.
 
Osim već navedenih problema, Drakulić ističe da se proizvođači od početka godine suočavaju i sa poskupljenjem struje za više od 56 odsto.
 
"Naredna stvar je da su nam svi inputi otišli gore, od rezervnih delova do goriva, plastike, sve ono što nam utiče na proizvodnju", kazao je Drakulić.
 
Na pelet se u Srbiji greje više od 100.000 domaćinstava, a potrošnja je skoro 500.000 tona.
  • Aleksandar

    23.05.2022 08:13
    Odgovor
    Alavi i jedni i drugi. Koliko se samo poseče drveća a da Srbija Sume fakturisu po umanjenoj ceni svojim "kooperantima". Jedan proizvođač drvenih kreveta iz Beograda ima godinama povlašćenu cenu, manje kubika se fakturiše nego što je stvarno posečeno.
  • mora

    23.05.2022 07:49
    Bratija mora biti zdrava, i bogata.
  • Realista

    23.05.2022 07:07
    zamena teza
    Prvo, pelet je zamišljen kao gorivo pravljeno od OTPADA drvne industrije, na zapadu to ima smisla jer im se individualni građevinski sektor zasniva na drvenoj građi. U Srbiji se seče zdravo i stoletno drvo da bi se mlelo i sabijalo u pelet, znači da treba uložiti energiju u nešto već skupo, ako su dva kubika drveta 120 eur, a treba uložiti još toliko, proizvođačka cena je 240eur i na to ide alava marža prodavca, te se lako stiže do cifre od 300eur po toni. Resenje je grejati se stepenicom niže, cepanim drvetom ili sečkom, izolovati objekte, racionalizovati životni prostor, uložiti trud da bi se živelo ekonomičnije itd...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija