Vodeće IT kompanije ruše sve granice i menjaju svet kakav znamo
Potražnja za proizvodima i uslugama vodećih IT lidera je toliko velika da vrednosti njhovih akcija vrtoglavo rastu i premašuju i najveće barijere.
Foto: Pixabay
Pre desetak godina poznati Novsađanin je realizovao višegodišnje napore i inovativni proizvod prodao poznatom svetskom proizvođaču. Dobijeni novac je uložio u kupovinu poslovnog prostora na odličnoj lokaciji i poljoprivrednog zemljišta, a deo od oko 40.000 dolara, u akcije na svetskim berzama. Pri kupovini dvoumio se u čije hartije da uloži i pogledao je poslovne rezultate Gugla.
Iznenadio se kada je uočio da je dobit vlasnika čuvenog pretraživača tek 1,7 odsto ukupne tržišne kapitalizacije. Računica je pokazivala da je za povrat uloženog potrebno čak 60 godina.
U čije akcije uložiti
Zbunio se i opredelio za ulaganje u akcije američkih banaka upravo oporavljenih od krize nekretnina započete 2008. godine. Danas kupljene akcije vrede oko 125.000 dolara, a da se opredelio za prvobitni plan posedovao bi oko 235.000 dolara. Da je bio smeliji i uložio u akcije Amazona, tadašnjih 40.000 dolara je do pre mesec-dva iznosilo neverovatnih 1,1 milion "zelembaća". Nakon nedavnog pada vrednosti akcija najskuplje kompanija na svetu, hrabrija odluka našeg sugrađanina još uvek bi mu donosila teško shvatljivih 799.640 dolara.
Zaista, vodeće IT kompanije su odavno zaposele vrh kada je reč o najskupljim firmama. Epl je pre neku godinu prvi premašio 2.000 milijardi, a ovoj cifri se približuju Amazon, Gugl, Majkosoft. Fejsbuk je pre nedavnog pada vrednosti bio na ivici da dostigne milijardu. Ipak, mnoga preduzeća iz digitalne branše koja su pre deceniju vredela tek 10-15 milijardi danas imaju tržišnu kaptalizaciju od stotinak milijardi dolara. Istovremeno je, doduše, cena poprilično narasla i pojedinim klasičnim liderima, recimo Koka-koli ili Najku, ali neuporedivo manje nego što je rast u slučaju firmi iz digitalne branše.
Zabrinuti bankari
Na ogromnu vrednost i još veću moć digitalnog sveta sredinom prošle godine je ukazao niko drugi do Džejmi Dajman, direktor Džej Pi Morgan Čejz, najveće svetske banke. U tradicionalnom pismu akcionarima, osvrnuo se na mnoga značajna pitanja, međutim, dominirala je zabrinutost za budućnost bankarskog poslovanja. Razlog je sve veća prisutnost najvećih tehnoloških firmi i u ovoj branši. Najvećim delom se zasniva na činjenici da je sveopšta digitalizacija promenila tradicionane i stvorila nove bankarske poslove, tako da su izuzetno pogodni za upliv vodećih tehnoloških firmi u svet finansiranja. Dodatna prednost je velika svota novca akumuliranog u tehnološkim kompanijama koju valja neprekidno ulagati I oplođivati.
Primer Pejpela lepo ukazuje koliko digitalizacija može da tradicionalni bankarski posao, kakav je plaćanje, potpuno preobliči u posao primeren upravo firmama iz digitalne branše. Samo izuzetno stroga regulativa je sprečila da Pejpel bankarima ne preotme posao u još većem obimu, a i Ilon Mask, tvorac Pejpela, preusmerio je istraživanja na sasvim drugu delatnost.
Dajmond objašnjava da tehnološke kompanije poseduju izuzetan resurs u osnovnoj delatnosti kojom se bave i zarađuju mnogo. Stoga, kako bi reinvestirale profit, moraju neprekidno da šire polje rada. Pri tome, opšta digitalizacija ide smerom kojim mnoge usluge i robe preoblikuje tako da se idealno uklapaju upravo u polje IT kompanija. Jednostavno, ovo je vreme digitalizacije i sve ubrzanije raste potražnja za uslugama i proizvodima iz ove sfere. Naravno, i banke su opasnosti, pa se i same moraju što više prilagoditi novim vremenima i novim formama poslovanja.
Novi stil života
Kolika je uloga digitalizacije može se videti ako se prisetimo načina života pre samo jednu deceniju i podsetimo kako smo tada čekali u redovima pred poštom ili bankom da bismo uplatili i najstandardniju uplatu. Danas plaćamo mobilnim iz fotelje u kućnoj sobi. Slično je i sa, za sada manjim, pozajmicama. Lekove u apoteci podižemo na osnovu elektronskog recepta, bez potrebe da svaki put idemo kod lekara. Naravno i mnoge kupovine obavljamo iz kuće, a nekadašnje obilaženje prodavnica danas praktikujemo samo kada nam je kupovina zapravo prijatna šetnja gradom.
Pandemija je pomogla da otkrijemo koliki je domet onlajn skupova, sastanaka, razgovora. Nema spora da je digitalizacija umnogome preoblikovala našu svakodnevicu, a promena će biti još, možda i krupnijih nego što su i dosadašnje.
Upravo sve veća prisutnost novih digitalizovanih formi rada, plaćanja, zabave, života u celosti, jeste ono što izuzetno podiže značaj i vrednost firmi iz IT sektora. Tu se i krije objašnjenje slučaja da je vrednost akcije tek 1,7 odsto dobiti. Na berzama ne odlučuju samo realni ekonomski pokazatelji.
Naprotiv, mnogo je veći uticaj očekivanja. Kako, posebno mlađi, svet veruje da će digitalizacija biti još prisutnija u našim životima, shvata da će još brže rasti i potražnja za uslugama i robama kompanija iz IT sektora. Otuda i prava jagma za njihovim hartijama od vrednosti, potom i sledstveni rast cena ovih akcija do nezamislivih visina.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tango Six: Zbog sankcija NIS-u "Viz er" više ne toči gorivo na beogradskom aerodromu
22.01.2025.•
4
Mađarska niskotarifna avio-kompanija "Viz er" (Wizz Air) odlučila je da se uskladi sa američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Tramp saglasan da Mask kupi i TikTok u Americi
22.01.2025.•
4
Američki predsednik Donald Tramp saglasan je s idejom da popularnu kinesku aplikaciju TikTok, koja je u SAD privremeno zabranjena, preuzme vlasnik platforme X Ilon Mask.
Poljoprivrednici: Nisu isplaćene subvencije za 2024, povraćaj akcize kasni...
21.01.2025.•
5
Poljoprivrednicima u Srbiji još nisu isplaćene sve subvencije iz prošle godine, rekao je predsednik Skupštine Uduženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković.
Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?
21.01.2025.•
18
U poslednje tri nedelje cene i dizela i benzina u Srbiji porasle su za po sedam dinara.
Električne "fiat pande" još ni od korova, a Srbiju čeka "strahoviti rast automobilske industrije"
21.01.2025.•
19
Ima li šanse za "strahoviti rast automobilske industrije" ove godine dok proizvodnja električne "grande pande" u Kragujevcu kasni mesecima?
Više od 10.000 milionera za godinu dana napustilo Veliku Britaniju
21.01.2025.•
4
Više od 10.000 milionera napustilo je Veliku Britaniju u protekloj godini, navode analitičari firme "New World Wealth", pripisujući to višestrukim razlozima.
Skoro pola čovečanstva u siromaštvu a najbogatiji još bogatiji: I to za 2.000 milijardi dolara više
20.01.2025.•
2
Bogatstvo svetskih milijardera poraslo je za dve hiljade milijardi dolara u 2024. godini dok se, prema istraživanjima, polovina čovečanstva nalazi u siromaštvu a među njima su najčešće žene.
Prošle godine krivotvoreno 3.840 novčanica: Vrednost lažnih dinara i deviza 26 miliona dinara
20.01.2025.•
0
U Srbiji je prošle godine falsifikovano ukupno 3.840 komada novčanica, od čega je 1.697 novčanica u dinarima i 2.143 novčanica efektivnog stranog novca, objavila je Narodna banka Srbije.
Presek spoljne trgovine u 2024. godini: Šta se 100 puta više uvozilo iz Konga?
20.01.2025.•
2
Presek spoljne trgovine Srbije u prvih 10 meseci prošle godine skrenuo je pažnju na jednu afričku zemlju a ispostavilo se da nam je uvoz iz Konga - neverovatno porastao.
Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama
20.01.2025.•
10
Naftna industrija Srbje (NIS) obustavila je na pojedinim pumpama u Subotici prodaju dizela na agrokartice po povlašćenim cenama od 179 dinara za litar.
Subvencije prošle godine dobile 54 kompanije: Dominira autoindustrija
19.01.2025.•
3
Srbija već godinama isplaćuje milione evra stranim i domaćim kompanijama, kao podsticaj za ulaganja.
Kako banke sve zarađuju na klijentima, a ne bi smele: Pet najčešćih načina
19.01.2025.•
8
Banke, po prirodi svog posla, pokušavaju da zarade na korisnicima finansijskih usluga, ali to često rade na nepošten način, što je u svom izveštaju potvrdila i Narodna banka Srbije (NBS).
Planira se privatizacija šest državnih preduzeća u ovoj godini: Ovo je spisak
19.01.2025.•
15
U 2025. godini očekuje se novi talas privatizacije u Srbiji, sa mogućnošću objave javnih poziva za kompanije iz različitih sektora, vidi se u planu Ministarstva privrede.
Banke šalju nove obračune stambenih kredita: Veće rate za većinu dužnika
19.01.2025.•
12
Građani koji otplaćuju stambene kredite proteklih dana od svojih banaka dobijaju nove obračune za rate koje plaćaju od januara ove godine.
Broker Jorgić: Umesto da potroše na skupo putovanje, građani bi mogli da ulože u NIS
19.01.2025.•
30
Ukoliko ishod američkih sankcija bude taj da NIS ponovo bude u većinskom vlasništvu države preuzimanjem oko 56 odsto akcija, to bi moglo da se, smatra stručna javnost, negativno odrazi na poslovanje.
Cene stanova u EU značajno rasle u 2024: Ovo je situacija u Srbiji
19.01.2025.•
2
U trećem kvartalu 2024. godine cene stanova u EU porasle su 3,8 odsto, dok su cene iznajmljivanja porasle 3,2 odsto u odnosu na treći kvartal 2023. godine.
Mađarski trgovinski lanac dolazi u Srbiju, prvo otvara prodavnice u Vojvodini
19.01.2025.•
4
Mađarska Family Market grupa ulazi na srpsko maloprodajno tržište.
Tramp ima svoju kriptovalutu $TRUMP inspirisanu pokušajem atentata na njega
19.01.2025.•
0
Novoizabrani predsednik SAD-a Donald Tramp je tokom predizborne kampanje dosta govorio o značaju kriptoindustrije pri čemu se i sam upustio u nju formiranjem $TRUMP kriptovalute.
Nigerija postala "zemlja-partner" BRIKS-a
19.01.2025.•
1
Nigerija je kao "zemlja-partner" primljena u grupu ekonomija u razvoju BRIKS, objavio je Brazil, predsedavajući te grupe.
Više od 130 osuđujućih presuda za pranje novca: Odakle stižu pare?
19.01.2025.•
0
Srbija je prema nedavno završenoj proceni, u srednjem riziku od pranja novca.
Politiko: Evropa troši milijarde na ruski gas
18.01.2025.•
4
Evropa kupuje ruski gas po stopi bez presedana u 2025. godina, čime troši milijarde dolara koje Kremlj može da koristi za finansiranje svog rata u Ukrajini, prenosi Politiko.
Komentari 10
brz
Dtagam
Robot
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar