Bivši čelnik Evropske komisije: Ukrajini odbiti prijem u EU, to je poruka Moskvi, ali i Balkanu

Interes EU, kao i odbrana međunarodnog mira i bezbednosti, zahtevaju da se ne postupi po zahtevu Ukrajine za prijem u EU.
Bivši čelnik Evropske komisije: Ukrajini odbiti prijem u EU, to je poruka Moskvi, ali i Balkanu
Foto: Pixabay

Ovo za sajt tvxs.gr navodi grčki ekonomski stručnjak i nekadašnji zvaničnik Evropske komisije Sotiris Valden.

Očekuje se da će Evropska komisija ovog meseca izneti mišljenje o tom zahtevu Kijeva, a Valden smatra da bi Unija trebalo da ga odbaci jer bi "prijem Ukrajine u EU i svaki korak ka tome značio značajno dodatno zaoštravanje sukoba Zapada i Evrope s Rusijom, što je nepoželjno i opasno".

Ukrajina jeste žrtva potpuno ilegalnog napada i s pravom traži svu moguću podršku da se odbrani, piše Valden, i konstatuje da je razumljivo da njen predsednik Volodimir Zelenski postavlja i preterane zahteve, među kojima da "Zapad u suštini objavi svetski rat" ili da uvede sankcije koje će "svetsku ekonomiju dići u vazduh".
 
Implicitno je na Zapadu prihvaćen argument Moskve da bi ulazak Ukrajine u NATO štetio njenim interesima, te se sada kao rešenje za budući mirovni sporazum "podrazumeva neutralizacija i neulazak Ukrajine u NATO".
 
S tim u vezi Valden objašnjava da je neosnovan stav da je prijem u EU "blaga" (light) verzija prijema u NATO-u i da stoga neće izazvati odgovarajuću reakciju Moskve, jer "prošla su vremena kada je Moskva razlikovala EU od NATO-a", a "takvoj percepciji je doprinela EU prihvatajući agresivnu antirusku politiku SAD".
 
Zalaganje za prijem Ukrajine u EU stoga "služi strategiji onih koji traže nastavak i pojačavanje sukoba s Rusijom, sve do njenog (neizvesnog) odlučujućeg poraza, zanemarujući dodatno prolivanje krvi (uglavnom Ukrajinaca) koju takav razvoj događaja nosi, zanemarujući globalnu ekonomsku krizu koju će to takođe izazvati, kao i rizik od iskakanja rata iz koloseka i pretvaranja u nuklearni holokaust".
 
Valden piše da "sile razuma" u poslednje vreme, pre svega u Evropi, odbacuju tu "avanturističku strategiju" jer za Evropu "agresivna Rusija svakako jeste pretnja, a njen sadašnji režim znatno odstupa od evropskih vrednosti" i "to je glavni razlog zašto želimo jake atlantske odnose".
 
Međutim, nastavlja grčki stručnjak, s druge strane ni "slamanje i marginalizovanje Rusije nije u interesu Evrope", već je "postojanje jake Rusije (kao i Kine) glavna protivteža američkoj svetskoj svevlasti za koju istorija poslednjih decenija pokazuje da ni ona veoma često nije u skladu sa našim interesima i vrednostima".
 
Pošto navodi niz činjenica koje pokazuju da je Ukrajina "miljama" ili "decenijama" - kako je rekao predsednik Francuske Emanuel Makron, daleko od ispunjavanja kriterijuma za prijem u EU, Valden piše da smatra da bi bilo pogrešno da politička poruka EU o podršci Ukrajini koja jeste nužna, uključi i "evropsku perspektivu", a bilo bi još više pogrešno da uključi formalni status kandidata.
 
To je tako najpre zato što bi obećavanje statusa kandidata doprinelo daljem zaoštravanju sukoba s Moskvom i to u veoma opasnom periodu, a uz to bi EU time, piše Valden, gajila iluziju da je rešenje ukrajinskog problema prijem u EU, a ne da su rešenje pregovori i kompromisi sa Rusijom.
 
Kao treći razlog zašto bi obećavanje Ukrajini statusa kandidata za prijem bilo pogrešno, Valden navodi da bi time "EU izgubila svaki kredibilitet tamo gde agenda proširenja ima smisla - na Zapadnom Balkanu".
 
"Već 22 godine obećavamo integraciju Zapadnog Balkana. Nema ozbiljnih geopolitičkih prepreka da se to sprovede, te zemlje su male i 'naprednije' od Ukrajine po kriterijumima pristupanja. Pa ipak, taj proces vuče se godinama, skandalozno u slučaju Severne Makedonije, uglavnom zbog 'pristupnog zamora' velikih država članica ili nacionalnog ega nekih drugih", konstatuje Valden.
 
A ako bi se Kijevu dalo to što traži od EU, "narodi Balkana bi videli kako ih Ukrajina 'prestiže' uz eklatantno kršenje svih uslova koje godinama koristimo da odlažemo njihov prijem... dok ostaju na listi čekanja", te bi tražena "'jaka politička poruka' Ukrajini bila jaka pogrešna i o Balkanu i o našem kredibilitetu", upozorava grčki profesor.
 
"Naš cilj treba da bude okončavanje neprijateljstava smesta, podrška Ukrajini u teškim pregovorima, početak mukotrpnog procesa preokretanja sadašnje hladnoratovske dinamike i završetak proširenja na Balkan. I naravno produbljivanje evropskih integracija", a "u središtu takvog kursa je izgradnja nove evropske bezbednosne arhitekture koja će uključiti Rusiju".
 
"Samo u takvom okruženju - nažalost sada udaljenijem nego ranije, moći ćemo da se bavimo bilo kakvom evropskom perspektivom naših istočnih suseda", piše Sotiris Volden, specijalni savetnik Grčke fondacije za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP).
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Mrcke

    05.06.2022 09:11
    @Deks
    Lepo je živeti u zemlji dembeliji sve do onog trenutka dok te surova realnost ne opizdi u čelo.
  • Nervozni glasač

    05.06.2022 07:32
    Турску је заборавио. И она је кандидат.
  • B

    05.06.2022 00:37
    Par stvari
    Vili Vimer je 2000-te bio poslanik Bundestaga i funkcioner OSCE. Rekao je da Srbija nikad nece uci u EU. To su rekli i Solana i drugi.
    Evo sad odlomka iz intervjua sa Goranom Svilanovicem:
    P: Sta ce Srbiji EU?
    O: Da idemo da radimo tamo.
    P: Kolika ce biti prosecna plata kad Srbija udje u EU?
    O: 500€
    Case study: Bugarska nije imala ni rat, ni sankcije, ni izbeglice. Imaju izlaz na more. Rusi im se udvaraju, clan su EU, NATO. Minimalna plata? 332€. Naravno da necu uzeti kao primer Dansku ili Luksemburg.
    Nemacka i Francuska su potpisale spirazume iz Minska (ti sporazumi su bili za Putina ostvarenje sna), ali nisu pritisnule Ukrajinu da ih sprovede. Rusija je skoro 8 godina pokusavala da mirnim putem resi problem.
    Dobro je sto u EU postoje ljudi koji shvataju da nije vise 1945, kad su SAD bile pola svetske privrede, da sad i druge zemlje imaju uticaj, da nova bezbednosna arhitektura mora ukljuciti Rusiju. Lose je sto se Evropljani ne pitaju nista u EU. Vise su uticaja na svoju sudbinu imali Srbi pod Turcima, nego EU pod Amerima. Odlucuju neizabrani birokrati tipa Timermansa, koji je potpredsednik EU vec decenijama, a sad "savetuje" Evropljanima da se manje tusiraju i ne peru ves, a sve da bi naudili Putinu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Kako je Evropa izgubila korak za SAD i Kinom

Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.

NIS - svako ima svoj interes

Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.

NBS povećala naknade

Narodna banka Srbije donela je izmene Odluke o jedinstvenoj tarifi kojom je povećala naknade za izvršne usluge, a nove tarife objavljene su u Službenom glasniku.