Bivši čelnik Evropske komisije: Ukrajini odbiti prijem u EU, to je poruka Moskvi, ali i Balkanu
Interes EU, kao i odbrana međunarodnog mira i bezbednosti, zahtevaju da se ne postupi po zahtevu Ukrajine za prijem u EU.
Foto: Pixabay
Ovo za sajt tvxs.gr navodi grčki ekonomski stručnjak i nekadašnji zvaničnik Evropske komisije Sotiris Valden.
Očekuje se da će Evropska komisija ovog meseca izneti mišljenje o tom zahtevu Kijeva, a Valden smatra da bi Unija trebalo da ga odbaci jer bi "prijem Ukrajine u EU i svaki korak ka tome značio značajno dodatno zaoštravanje sukoba Zapada i Evrope s Rusijom, što je nepoželjno i opasno".
Ukrajina jeste žrtva potpuno ilegalnog napada i s pravom traži svu moguću podršku da se odbrani, piše Valden, i konstatuje da je razumljivo da njen predsednik Volodimir Zelenski postavlja i preterane zahteve, među kojima da "Zapad u suštini objavi svetski rat" ili da uvede sankcije koje će "svetsku ekonomiju dići u vazduh".
Implicitno je na Zapadu prihvaćen argument Moskve da bi ulazak Ukrajine u NATO štetio njenim interesima, te se sada kao rešenje za budući mirovni sporazum "podrazumeva neutralizacija i neulazak Ukrajine u NATO".
S tim u vezi Valden objašnjava da je neosnovan stav da je prijem u EU "blaga" (light) verzija prijema u NATO-u i da stoga neće izazvati odgovarajuću reakciju Moskve, jer "prošla su vremena kada je Moskva razlikovala EU od NATO-a", a "takvoj percepciji je doprinela EU prihvatajući agresivnu antirusku politiku SAD".
Zalaganje za prijem Ukrajine u EU stoga "služi strategiji onih koji traže nastavak i pojačavanje sukoba s Rusijom, sve do njenog (neizvesnog) odlučujućeg poraza, zanemarujući dodatno prolivanje krvi (uglavnom Ukrajinaca) koju takav razvoj događaja nosi, zanemarujući globalnu ekonomsku krizu koju će to takođe izazvati, kao i rizik od iskakanja rata iz koloseka i pretvaranja u nuklearni holokaust".
Valden piše da "sile razuma" u poslednje vreme, pre svega u Evropi, odbacuju tu "avanturističku strategiju" jer za Evropu "agresivna Rusija svakako jeste pretnja, a njen sadašnji režim znatno odstupa od evropskih vrednosti" i "to je glavni razlog zašto želimo jake atlantske odnose".
Međutim, nastavlja grčki stručnjak, s druge strane ni "slamanje i marginalizovanje Rusije nije u interesu Evrope", već je "postojanje jake Rusije (kao i Kine) glavna protivteža američkoj svetskoj svevlasti za koju istorija poslednjih decenija pokazuje da ni ona veoma često nije u skladu sa našim interesima i vrednostima".
Pošto navodi niz činjenica koje pokazuju da je Ukrajina "miljama" ili "decenijama" - kako je rekao predsednik Francuske Emanuel Makron, daleko od ispunjavanja kriterijuma za prijem u EU, Valden piše da smatra da bi bilo pogrešno da politička poruka EU o podršci Ukrajini koja jeste nužna, uključi i "evropsku perspektivu", a bilo bi još više pogrešno da uključi formalni status kandidata.
To je tako najpre zato što bi obećavanje statusa kandidata doprinelo daljem zaoštravanju sukoba s Moskvom i to u veoma opasnom periodu, a uz to bi EU time, piše Valden, gajila iluziju da je rešenje ukrajinskog problema prijem u EU, a ne da su rešenje pregovori i kompromisi sa Rusijom.
Kao treći razlog zašto bi obećavanje Ukrajini statusa kandidata za prijem bilo pogrešno, Valden navodi da bi time "EU izgubila svaki kredibilitet tamo gde agenda proširenja ima smisla - na Zapadnom Balkanu".
"Već 22 godine obećavamo integraciju Zapadnog Balkana. Nema ozbiljnih geopolitičkih prepreka da se to sprovede, te zemlje su male i 'naprednije' od Ukrajine po kriterijumima pristupanja. Pa ipak, taj proces vuče se godinama, skandalozno u slučaju Severne Makedonije, uglavnom zbog 'pristupnog zamora' velikih država članica ili nacionalnog ega nekih drugih", konstatuje Valden.
A ako bi se Kijevu dalo to što traži od EU, "narodi Balkana bi videli kako ih Ukrajina 'prestiže' uz eklatantno kršenje svih uslova koje godinama koristimo da odlažemo njihov prijem... dok ostaju na listi čekanja", te bi tražena "'jaka politička poruka' Ukrajini bila jaka pogrešna i o Balkanu i o našem kredibilitetu", upozorava grčki profesor.
"Naš cilj treba da bude okončavanje neprijateljstava smesta, podrška Ukrajini u teškim pregovorima, početak mukotrpnog procesa preokretanja sadašnje hladnoratovske dinamike i završetak proširenja na Balkan. I naravno produbljivanje evropskih integracija", a "u središtu takvog kursa je izgradnja nove evropske bezbednosne arhitekture koja će uključiti Rusiju".
"Samo u takvom okruženju - nažalost sada udaljenijem nego ranije, moći ćemo da se bavimo bilo kakvom evropskom perspektivom naših istočnih suseda", piše Sotiris Volden, specijalni savetnik Grčke fondacije za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP).
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tango Six: Zbog sankcija NIS-u "Viz er" više ne toči gorivo na beogradskom aerodromu
22.01.2025.•
0
Mađarska niskotarifna avio-kompanija "Viz er" (Wizz Air) odlučila je da se uskladi sa američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Tramp saglasan da Mask kupi i TikTok u Americi
22.01.2025.•
4
Američki predsednik Donald Tramp saglasan je s idejom da popularnu kinesku aplikaciju TikTok, koja je u SAD privremeno zabranjena, preuzme vlasnik platforme X Ilon Mask.
Poljoprivrednici: Nisu isplaćene subvencije za 2024, povraćaj akcize kasni...
21.01.2025.•
5
Poljoprivrednicima u Srbiji još nisu isplaćene sve subvencije iz prošle godine, rekao je predsednik Skupštine Uduženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković.
Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?
21.01.2025.•
17
U poslednje tri nedelje cene i dizela i benzina u Srbiji porasle su za po sedam dinara.
Električne "fiat pande" još ni od korova, a Srbiju čeka "strahoviti rast automobilske industrije"
21.01.2025.•
19
Ima li šanse za "strahoviti rast automobilske industrije" ove godine dok proizvodnja električne "grande pande" u Kragujevcu kasni mesecima?
Više od 10.000 milionera za godinu dana napustilo Veliku Britaniju
21.01.2025.•
4
Više od 10.000 milionera napustilo je Veliku Britaniju u protekloj godini, navode analitičari firme "New World Wealth", pripisujući to višestrukim razlozima.
Skoro pola čovečanstva u siromaštvu a najbogatiji još bogatiji: I to za 2.000 milijardi dolara više
20.01.2025.•
2
Bogatstvo svetskih milijardera poraslo je za dve hiljade milijardi dolara u 2024. godini dok se, prema istraživanjima, polovina čovečanstva nalazi u siromaštvu a među njima su najčešće žene.
Prošle godine krivotvoreno 3.840 novčanica: Vrednost lažnih dinara i deviza 26 miliona dinara
20.01.2025.•
0
U Srbiji je prošle godine falsifikovano ukupno 3.840 komada novčanica, od čega je 1.697 novčanica u dinarima i 2.143 novčanica efektivnog stranog novca, objavila je Narodna banka Srbije.
Presek spoljne trgovine u 2024. godini: Šta se 100 puta više uvozilo iz Konga?
20.01.2025.•
2
Presek spoljne trgovine Srbije u prvih 10 meseci prošle godine skrenuo je pažnju na jednu afričku zemlju a ispostavilo se da nam je uvoz iz Konga - neverovatno porastao.
Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama
20.01.2025.•
10
Naftna industrija Srbje (NIS) obustavila je na pojedinim pumpama u Subotici prodaju dizela na agrokartice po povlašćenim cenama od 179 dinara za litar.
Subvencije prošle godine dobile 54 kompanije: Dominira autoindustrija
19.01.2025.•
3
Srbija već godinama isplaćuje milione evra stranim i domaćim kompanijama, kao podsticaj za ulaganja.
Kako banke sve zarađuju na klijentima, a ne bi smele: Pet najčešćih načina
19.01.2025.•
8
Banke, po prirodi svog posla, pokušavaju da zarade na korisnicima finansijskih usluga, ali to često rade na nepošten način, što je u svom izveštaju potvrdila i Narodna banka Srbije (NBS).
Planira se privatizacija šest državnih preduzeća u ovoj godini: Ovo je spisak
19.01.2025.•
15
U 2025. godini očekuje se novi talas privatizacije u Srbiji, sa mogućnošću objave javnih poziva za kompanije iz različitih sektora, vidi se u planu Ministarstva privrede.
Banke šalju nove obračune stambenih kredita: Veće rate za većinu dužnika
19.01.2025.•
12
Građani koji otplaćuju stambene kredite proteklih dana od svojih banaka dobijaju nove obračune za rate koje plaćaju od januara ove godine.
Broker Jorgić: Umesto da potroše na skupo putovanje, građani bi mogli da ulože u NIS
19.01.2025.•
30
Ukoliko ishod američkih sankcija bude taj da NIS ponovo bude u većinskom vlasništvu države preuzimanjem oko 56 odsto akcija, to bi moglo da se, smatra stručna javnost, negativno odrazi na poslovanje.
Cene stanova u EU značajno rasle u 2024: Ovo je situacija u Srbiji
19.01.2025.•
2
U trećem kvartalu 2024. godine cene stanova u EU porasle su 3,8 odsto, dok su cene iznajmljivanja porasle 3,2 odsto u odnosu na treći kvartal 2023. godine.
Mađarski trgovinski lanac dolazi u Srbiju, prvo otvara prodavnice u Vojvodini
19.01.2025.•
4
Mađarska Family Market grupa ulazi na srpsko maloprodajno tržište.
Tramp ima svoju kriptovalutu $TRUMP inspirisanu pokušajem atentata na njega
19.01.2025.•
0
Novoizabrani predsednik SAD-a Donald Tramp je tokom predizborne kampanje dosta govorio o značaju kriptoindustrije pri čemu se i sam upustio u nju formiranjem $TRUMP kriptovalute.
Nigerija postala "zemlja-partner" BRIKS-a
19.01.2025.•
1
Nigerija je kao "zemlja-partner" primljena u grupu ekonomija u razvoju BRIKS, objavio je Brazil, predsedavajući te grupe.
Više od 130 osuđujućih presuda za pranje novca: Odakle stižu pare?
19.01.2025.•
0
Srbija je prema nedavno završenoj proceni, u srednjem riziku od pranja novca.
Politiko: Evropa troši milijarde na ruski gas
18.01.2025.•
4
Evropa kupuje ruski gas po stopi bez presedana u 2025. godina, čime troši milijarde dolara koje Kremlj može da koristi za finansiranje svog rata u Ukrajini, prenosi Politiko.
Komentari 6
Mrcke
Lepo je živeti u zemlji dembeliji sve do onog trenutka dok te surova realnost ne opizdi u čelo.
Nervozni glasač
B
Evo sad odlomka iz intervjua sa Goranom Svilanovicem:
P: Sta ce Srbiji EU?
O: Da idemo da radimo tamo.
P: Kolika ce biti prosecna plata kad Srbija udje u EU?
O: 500€
Case study: Bugarska nije imala ni rat, ni sankcije, ni izbeglice. Imaju izlaz na more. Rusi im se udvaraju, clan su EU, NATO. Minimalna plata? 332€. Naravno da necu uzeti kao primer Dansku ili Luksemburg.
Nemacka i Francuska su potpisale spirazume iz Minska (ti sporazumi su bili za Putina ostvarenje sna), ali nisu pritisnule Ukrajinu da ih sprovede. Rusija je skoro 8 godina pokusavala da mirnim putem resi problem.
Dobro je sto u EU postoje ljudi koji shvataju da nije vise 1945, kad su SAD bile pola svetske privrede, da sad i druge zemlje imaju uticaj, da nova bezbednosna arhitektura mora ukljuciti Rusiju. Lose je sto se Evropljani ne pitaju nista u EU. Vise su uticaja na svoju sudbinu imali Srbi pod Turcima, nego EU pod Amerima. Odlucuju neizabrani birokrati tipa Timermansa, koji je potpredsednik EU vec decenijama, a sad "savetuje" Evropljanima da se manje tusiraju i ne peru ves, a sve da bi naudili Putinu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar