Letnje brige za zimske nevolje: Problem je u Mići, ali ne samo u njemu

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

08.06.2022.

14:04 > 11:33

Proizvodni kapaciteti TENT A i TENT B su toliko umanjeni da je Srbija i pre početka leta počela da uvozi lignit kako bi nadoknadila očekivani nedostatak struje tokom hladnijih dana.

Letnje brige za zimske nevolje: Problem je u Mići, ali ne samo u njemu

Foto: 021.rs (ilustracija/Screenshot/Nova S)

Međutim, nikako nije izvesno da zimi u Srbiji neće biti ograničenja u radu elektroenergetskog sistema. Mnogo toga zavisi od toga hoće li decembar i januar biti hladniji nego što je uobičajeno, ali i od vodotoka Dunava. Ni na jedno, ni na drugo aktuelna vlast ne može da utiče. Problem je u tome što nadležni u cilju obezbeđivanja kakve-takve energetske sigurnosti ne povlače ni one poteze koje mogu.

Loše upravljanje

Podsetimo se, krajem prošle godine došlo je do niza sukcesivnih tehnoloških incidenata u radu srca energetskog sistema Srbije, energana TENT A i TENT B, koje same proizvode blizu polovine domaće proizvodnje. Pokazalo se da nedaće nisu "od juče", već se tiču višegodišnjeg lošeg upravljanja otkrivkama na ležištima uglja. Došlo se dotle da je kvalitet trenutno dostupnog goriva očajno loš, neupotrebljiv čak i u termalkama koje su davnašnji planeri, sasvim ispravno, projektovali upravo za potrošnju slabijeg lignita, kakav se dominantno i vadi na najvećem srpskom nalazištu.

Mada nerado, vlast je, ipak, smenila čelnog čoveka EPS-a na čiji rad su i ranije upućivane brojne primdbe, posebno baš u vezi sa nestručnim radovima u procesu pripreme terena i vađenja uglja. Kako su naprednjaci već desetak godina na vlasti u Srbiji i njenoj energetici, nesporno da snose punu odgovornost za krah preduzeća koje se decenijama smatralo temeljem srpske industrije.

Manjak 12 odsto potrošnje

Ipak, ne bi bilo realno baš svu odgovornost usmeriti na gotovo karikaturalne energetske kadrove najpopularnije stranke. Duže od tri decenije u Srbiji nije izgrađena niti jedna nova energana, a isto toliko je cena struje izrazito niska što je, skupa sa ekstremnim partijskim zapošljavanjem, itekako uticalo na dugogodišnje ruiniranje Elektroprivrede Srbije. Do kasnojesenjeg kraha.

Spalo se na to da je postalo sporno hoće li na zimu, kada se potrošnja značajnije poveća, moći iz domaćih energana da dobija više od 93 miliona kilovata dnevno. A pre šest-sedam leta 'ladno smo i po sedam-osam dana kontinuirano proizvodili i po 135 miliona kilovata. Jadno stanje prinudilo je vlast da, istina potiho, prizna da su procene kako će u tri-četiri najhladnija meseca manjak struje iznositi otprilike 12 odsto domaće potrošnje. U slučaju da zima bude hladnija nego što je uobičajeno, minus može biti i dvostruko veći.

Sa druge strane, posle decenije uočljivo jeftine struje širom Evrope, od polovine prošle godine počeo je nezapamćeni uzlet cena, uostalom kao i svih energenata. Lane, u julu, struja se na berzama u okruženju mogla nabaviti i za 55 evra po megavatu, danas se kreće od 180 do 230 evra.

Uvoz uglja

Naravno da u takvim okolnostima nije uputno osloniti se samo na uvoz struje kada nedostaje. Stoga se vlast odlučila da uvozom uglja reši najkrupniju slabu tačku u sistemu i, ipak, potrošačima isporuči struju iz domaćih elektrana, ali dobijenu i iz uvoznog uglja. Tako ovih dana vozovi iz Banovića u BiH dovoze gorivo u Lazarevac i Obrenovac, uskoro će vlakovi pristizati i iz Bugarske i Rumunije. Procenjuje se da se cena tone lignita vrti oko 22 evra, a ceni se da će biti potrebno uvesti više od 4,5 miliona tona uglja. Samo za predstojeći period pet hladnijih meseci, a gotovo je izvesno da će "crnog zlata" manjkati i naredne zime.

Kada se uračuna i cena prevoza stiže se do 60-65 evra po toni. Kako je za proizvodnju jednog megavata potrebno utrošiti oko 1,65 tona lignita, to samo troškove utroška podiže na cirka 110 evra. Naravno, sa cenama drugih repromaterijala i rada energane, cena megavata teško da može da bude ispod 150-160 evra.

Međutim, u Srbiji je cena struje u takozvanom garantovanom snabdevanju, u koje spadaju domaćinstva, otprilike 55 evra. Država je, ulazeći u područje rada Agencija za električnu energiju, EPS-u naredila da privredi, sa kojima bi proizvođač trebalo pojedinačno da ugovara uslove isporuke, struju prodaje za 75 evra po megavatu. Takođe, vlada je naredila da cena onima koji su se opredelili za drugog dobavljača, potom, kada su trgovci struje počeli da bankrotiraju u jeku uzleta cene, ostali bez isporučioca, bude 97,5 evra.

Baš kada mora

To bi do pre osam meseci bila sasvim solidna cena, ali već duže vreme megavat u okruženju se kreće između 180 i 230 evra. Uostalom, računica pokazuje da u slučaju proizvodnje uglja iz uvoza, EPS bi trpeo ne mali gubitak. Vidi se jasno da cene struje moraju da porastu i u Srbiji, čak i ona za najšire građanstvo koju svaka vlast nerado uvećava. Samo baš kada mora.

Naša vlast okleva da poveća cenu, mada je leto period kada građani manje troše struju, pogotovo oni siromašniji koji se ne koriste aparatima za hlađenje prostorija, pa se i povećanje na računu manje iskaže. Time EPS ostaje bez dovoljno prihoda, odnosno sa nedovoljno novca za remonte, posebno za investicije. A mora da uradi ozbiljne i ne baš jeftine radove kako bi za godinu-dve došao do nekadašnjih proizvodih kapaciteta koji su mu omogućavali da decenijama struju količinski izvozi tri-četiri puta više nego što uvozi.

Socijalne karte

Snebivanje vlasti iznenađuje. Srbija je i pre talasa rasta cena bila među četiri-pet evropskih država sa najjeftinjom strujom. Kako za građane, tako i za privredu. U društvu je sa Gruzijom, Ukrajinom, Moldavijom... U očima potrošača ovakav potez vlasti može izgledati kao "briga za stanovništvo", ali, istovremeno, takvo ponašanje onemogućava proizvođača struje da se razvija. Zapravo, tera ga u minus i na mukotrpno preživljavanje. Jesenas smo videli kuda vodi takav pristup.

Istina, pre nego što poveća cenu bilo bi dobro, čak neophodno, da država, nakon višegodišnjih priprema, napokon izađe sa takozvanim socijalnim kartama. Time bi se stekla mogućnost da država povisi cenu električne energije, ali da postojeću cenu zadrži za siromašnije potrošače i onima u najtežim prilikama i dodatno snizi cenu. Bio bi to i prelazak na moderan koncept brige o siromašnijima, uz rast cene za bogatije kako bi domaći proizvođači mogli da iz sopstvenih prihoda obavljaju kompletne remonte, a za koju godinu počnu i da investiraju u nove pogone.

Sadržaj podržala organizacija The European Endowment for Democracy (EED).

Teme

EPS energetska kriza

Komentari 9

Hronološki Najpopularniji

Marko

09.06.2022 • 07:56

Kradu dva Djerdapa

Pecenjarac je ostvarivo EPSu dobit po predatim zavrsnim racunima od 2017-2020.god od 176 miliona eura i to kao covek sa kupljenim diplomama, sta bi tek bilo da je imao pravu skolu i diplomu, a ovi ga smene. Bas cudno. Problem EPS-a je enormna kradja EE iz sistema cak 25% nestane, a koja nam se posle vrati kao uvoz. Ko se bavi uvozom struje u Srbiji? Bese sin nekog JNA generala? Jos uvek niko iz vrha vlasti nije progovorio o stravicnim nestancima struje iz mreze.

7 8 -1
Rotkvarija

09.06.2022 • 07:41

Koliko

Je para bačeno, mogli smo podići nuklearku, bez koje izgleda nema spasa.
Naravno uz uvođenje zaštitne zone oko nje od minimalno 1 km, da joj kadrovi i članovi SNS ne prilaze.

9 8 +1
Banderaš

08.06.2022 • 16:04

Šojić

Sistem je stvorio Šojića,Miću,Vulina,Krkobabića i hiljade njima sličnih. I nije Mića napredovao,već je društvo propadalo i toliko je se sunovratilo da vlasnik pečenjare vodi sistem vredan 500milijardi€,keramičar tajnu službu,huligan državu, i svi su oni Šojići,sve je njih stvorio loš,truo,propao,zastareo,komunistički,parazitski,koruptivan sistem.

56 39 +17

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.