Do kada će država moći da obuzdava inflaciju?

Svetska ekonomija se još nije oporavila od pandemije koronavirusa, a već je doživela jak udarac napadom Rusije na Ukrajinu. Na sve to nije imuna ni Srbija.
Do kada će država moći da obuzdava inflaciju?
Foto: 021.rs

Kako piše Euronews Srbija, traže se načini da se smanje uticaji ekonomske krize. Jedan od njih je veća potrošnja, pa je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će, ako to odobri MMF doći do najvećeg povećanja penzija u poslednjoj deceniji.

Predlog države je da penzije porastu za 18,2 odsto do januara, a minimalna zarada između 12 i 14, dok bi prosečna zarada trebalo da iznosi 710 evra. Sve se to dešava u trenutku kada je inflacija u državi 10,4 odsto, ali i nakon najave državnog vrha da sledi ozbijlna i teška zima zbog čega će Srbija morati da potroši milijardu evra za nabavku energenata.

Profesor Mališa Đukić sa Beogradske bankarske akademije kaže nema sumnje da smo i mi, kao i ostatak drugih zemljaha pod uticajem rata u Ukrajini, kao i da je prioritet naše, ali i vlada širom sveta da se održi kupovna moć građana.
 
"U ovoj specifičnoj situaciji kada u samo nekoliko meseci imate nagli skok cena, koji nije odmah propraćen skokom plata i penzija, to je nedostatak. Sada treba da se pronađe pravilo, koje bi trebalo da bude prihvaćeno od strane društva, unutar postojećih fiskalnih pravila ne dovodeći u pitanje makroekonomsku stabilnost javnih finansija, po pitanju načina obračuna rasta penzija tako da to ne pređe 11 odsto BDP-a. Sada je oko 9,2 odsto, a predlozi su da u zavisnosti od toga gde se nalazimo država ima određeni stepen fleksibilnosti", kaže on.
 
Kako dodaje, i dalje je pitanje kako će međunarodni kreditori reagovati na taj predlog mera. Ukazuje na to da je neophodno da se sačuva kupovna moć, ali je potrebno i da se brine o makroekonomskoj stabilnosti i da se pazi da se kredibilitet zemlje ne dovede u pitanje.
 
Inflacija do kraja godine 10 odsto
 
Branimir Jovanović sa bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije kaže da svi problemi sa kojima se Srbija suočava, potiču od rata. Takođe smatra da su mere vlade Republike Srbije racionalne i slične onima koje uvode i mnoge evropske vlade. Jedna je pak, zanimljiva razlika između Evrope i Balkana.
 
"U Zapadnoj Evropi nema mera za kontrolu hrane, postoje mere za ograničavanje cene energije, dok je na Balkanu to sa hranom dosta izraženo. U Zapadnoj Evropi hrana nije veliki problem jer je njeno učešće u potrošnji manje nego na Balkanu gde to 30-40 odsto hrana. To je opet donekle opravdano jer se na taj način štite najsiromašniji slojevi građana", rekao je on u razgovoru za emisiju "Euronews veče".
 
Projekcije bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije su da će inflacija u Srbiji do kraja godine dostići 10 odsto, a sledeće šest odsto. Tako kumulativni rast iznosi 16 odsto, što znači da bi najavljeni porast penzija kompenzovao skok cena, a realni rast bi zapravo bio nula, smatra Jovanović.
 
"Mislim da su te mere opravdane u ovom trenutku. Inflacija smanjuje realne prihode, što znači da građani mogu da kupe manje, a to automatski znači i smanjenje ekonomskog rasta. Poenta je da se spreči da inflacija pojede realna primanja ljudi, a to se radi tako što se povećavaju nominalna", kaže on za Euronews Srbija.
 
Jovanović smatra da je druga ključna stvar u kontroli inflacije putem kontrole cena, kao i da je predviđenih 10,4 odsto zapravo jedna od najnižih stopa inflacije u regionu. Treća bitna stvar jeste to da država podržava ekonomiju ekspanzivnom fiskalnom politikom. 
 
"Inflacija ima jednu pozitivnu stranu, a to je da smanjuje javni dug. Recimo, u Srbiji je u prvom kvartalu taj dug pao na 52 odsto, a na kraju prošle godine je bio 57 odsto. To nije zato što se smanjuje - i dalje Srbija duguje 31 milijardu, već zbog toga što ga je inflacija fiktivno smanjila. To znači da je država malo manje zadužena i da ima veći fiskalni prostor da podržava svoju ekonomiju", navodi Jovanović.
Kamatne stope će rasti
 
Profesor Đukić navodi da će povećanje kamatne stope povećati izdatke u budžeta. Po njegovim rečima, ključno pitanje je i kako će se kretati devizni kurs u Srbiji.
 
"Otplata kredita se ne vezuje samo za euribor i odnos dinara i evra. Mi trenutno u platnom bilansu imamo rast deficita u delu koji se odnosi na spoljnu trgovinu. Zašto? Zbog skoka cena energenata, istu količinu gasa plaćate više, što povećava odliv deviza, a to utiče na devizno tržište povećavajući potražnju za devizama. Priliv investicija to može kompenzovati. Čak iako to nije dovoljno, Srbija raspolaže sa značajnim deviznim rezervama koje se koriste, pa je vrlo važno da tu postoji stabilnost. Srbija će dugo moći da brani ovaj kurs", smatra on.
 
Jovanović takođe kaže da su sva očekivanja da će kamatne stope i dalje nastaviti sa rastom i da država neće imati toliko prostora da se zadužuje i podržava ekonomiju.
 
"Druga stvar je da će građani biti pogođeni, skočiće kamate na kredite, ali ne za one koji su uzeli kredite sa fiksnom, nego varijabilnom kamatom. Naravno, najviše kredita nije u fiksnim stopama, pa su očekivanja da će se građani više zaduživati što će opet imati negativnih ekonomskih efekata, ali i socijalnih jer su ljudi koji uzimaju kredite najsiromašniji. To će automatski dovesti i do pada standarda", zaključuje Jovanović.
 
Opširnije pročitajte na OVOM LINKU.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • /

    17.06.2022 22:47
    /
    @mark@informator
    pogledajte definiciju fasizma.
    jeste, olako ga bas vi takvi koristite.
    ne mozete negirati ono sta se desava u srbiji: velicanje samo jednog naroda i vere, naseljavanje,
    prioriteti pri zaposljavanju, nametanje pisma, jezika, formiranje milicija, zastrasivanje ulicnim bandama
  • Informator

    17.06.2022 19:45
    Mark@ Obraćaš se osvedočenom ludaku koji u svemu vidi zaveru UDBE ili rusku. Čak je jednom u prosutoj šargarepi iz kamiona na bulevaru pronašao rusku zaveru. Tako isto izmišlja nepostojeći fašizam i okupacije, to je samo za lečenje.
  • zgađen

    17.06.2022 19:15
    Puko mehur
    U Srbistanu je sve, što se tiče ekonomije i finansija, prenaduvano da bi se pokazalo kako nas vođa vodi pravim putem. Vreme je za otrežnjenje.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Kako je Evropa izgubila korak za SAD i Kinom

Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.

NIS - svako ima svoj interes

Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.

NBS povećala naknade

Narodna banka Srbije donela je izmene Odluke o jedinstvenoj tarifi kojom je povećala naknade za izvršne usluge, a nove tarife objavljene su u Službenom glasniku.