Srbija navodnjava 50.000 hektara, Albanija 370.000: A čudimo se kad nam od njih dolazi voće i povrće

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je tokom prošle godine navodnjavano 52.236 hektara, odnosno tek oko 1,4 odsto poljoprivrednih površina.
Srbija navodnjava 50.000 hektara, Albanija 370.000: A čudimo se kad nam od njih dolazi voće i povrće
Foto: Pixabay
Stručnjaci za ovu oblast kažu da je procenat zemljišta koji se zaliva nešto veći i da iznosi do tri odsto, ali da nisu svi obuhvaćeni zvaničnom statistikom, jer mala gazdinstva ne moraju da prijave svoje sisteme za navodnjavanje. 
 
Poljoprivredni analitičar Branislav Gulan kaže za Euronews Srbija da zbog suše Srbija svake druge ili treće godine izgubi trećinu poljoprivredne proizvodnje i dodaje - umesto da, nakon podizanja kredita od Razvojnog fonda Abu Dabija 2014, površine koje se navodnjavaju rastu, statistika u prošloj godini beleži pad od 0,4 odsto.
 
Koliko je novca iz tog kredita do sada utrošeno na sisteme za navodnjavanje, iz Ministarstva poljoprivrede nisu odgovorili. Prema podacima za Vojvodinu, trenutno se radi na 29 projekata vrednih 61 milion evra.
Kilometri i kilometri kanalske mreže, započete još pre dva veka, zaokružene su hidrosistemom Dunav-Tisa-Dunav pre više od četiri decenije. Cilj je bio obezbediti odvodnjavanje i navodnjavanje velikog dela vojvođanske žitnice. Branislav Gulan seća se reči visokog funkcionera Jugoslavije koji je DTD puštao u rad 1977.
 
"On je rekao doslovce 'Dunav-Tisa' će u Srbiji, prvenstveno ovde u Vojvodini, da navodnjava 510 hiljada hektara i da odvodnjava milion hektara", kaže Gulan.
 
Taj kapacitet, međutim, nikada nije dostignut. Od blizu dva miliona hektara plodnih vojvođanskih njiva, prema podacima Javnog preduzeća "Vode Vojvodine", pod sistemima za navodnjavanje je tek 70 hiljada hektara. Podaci Republičkog zavoda za statistiku, međutim, pokazuju da je prošle godine u čitavoj zemlji navodnjavano i manje od toga - ispod 53 hiljade hektara.
"To je katastrofalno malo. Oko 50 hiljada hektara je ništa. Na primer jedna Albanija navodnjava 370 hiljada hektara i onda se čudimo zašto nam dolazi voće i povrće ranije od njih. Za poslednjih deset godina, suše su odnele u Srbiji šest milijardi dolara", tvrdi Gulan.
 
Da bi se navodnjavane površine povećale, država je 2014. od Razvojnog fonda Abu Dabija podigla kredit od 100 miliona evra. Koliko je tog novca i na šta do sada utrošeno, pitanje je na koje Euronews-u Srbija u Ministarstvu poljoprivrede nisu odgovorili. 
 
"Površine nisu povećane. Ja verujem državnim institucijama i njihovim saopštenjima. Sistemi se ne povećavaju. Pare su došle od Abu Dabija, trebalo je sve da bude završeno, nekoliko desetina hiljada je obećavano narodu da će biti završeno do 2019. godine. To nije urađeno, nešto se radi, nešto se gradi. Zvaničnih podataka nema", kaže Gulan.
 
U Vojvodini 29 projekata
 
"Ovde gradimo crpnu stanicu Srbobran - Bogojevo, na jednom od kanala hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav", kaže Igor Kolaković iz JVP "Vode Vojvodine".
 
To je jedan od ukupno 29 projekata koji se u Vojvodini rade novcem iz kreditne linije iz Abu Dabija, pojašnjavaju u "Vodama Vojvodine". 
 
"Nadamo se za jedno godinu dve, da će ukupno površina dostupna za navodnjavanje, na onih 500 hiljada biti povećana za još 100 hiljada. Znači 600 hiljada hektara", kaže Kolaković.
 
Ćosić: Pri kraju izrada Strategije navodnjavanja
 
Profesorka Poljoprivrednog fakulteta Marija Ćosić smatra da nije tačno da se samo 1,4 odsto useva u Srbiji navodnjava i tvrdi da su to neki stariji podaci, a da se sada navodnjava blizu 3 procenta registrovanih poljoprivrednih kultura, što je oko 120.000 hektara.
 
"Naravno da je to dominantno u Vojvodini sa 85.000 hektara i sistemi se šire. Ne navodnjava se dovoljno jer se razlikuju raspoloživi vodni resursi i pogodnost određenog zemljišta za navodnjavanje. Upravo zbog povećanjem površina pod sistemima za navodnjavanje, pri kraju je proces izrade strategije navodnjavanja u Srbiji koja će odrediti dalje pravce navodnjavanja, upravo prema tome koje kulutre se navodnjavaju, koja zemljišta su za to pogodna, a pre svega raspoloživi vodni resursi, koji su trenutno u deficitu, a prema nekim analizama u narednom periodu će zbog klimatskih promena biti smanjeni", navodi Ćosić.
  • Мунгос

    02.07.2022 21:07
    @ bora,
    Заборави на примену стајњака.
    Изгледа да ниси приметио да је Зелена Банда забранила произвођаче стајњака, из познатог разлога што краве безобразно и превише прде ЦО2.
    Прекјуче је 40.000 Холанђана узгајивача стоке изишло на протест близу Ден Хаага.
  • Мунгос

    02.07.2022 21:04
    Статистика је тачан збир нетачних података.
    У овом данашњем случају, када НЕТАЧАН податак површине коју залива Србија од 50.000 хектара, у односу на НЕТАЧАН податак да Албанија залива 370.000 хектара, добијамо ТАЧАН резултат да је Албанија боља од Србије 7,40 пута. Дакле тај податак даје ветар у леђа некима који се брину зашто Мађарску боли уво што нема море.
    Не увози Србија из Албаније парадајз зато што га нема, него га увози зато што Србија има корумпиране профитабилне руководиоце.
    И угља Србија има као блата, па га ипак увози зато што је министар Зорана Михајловић то наредила нашем кровном председнику.
  • Патриота

    30.06.2022 23:58
    Стратегија
    Стратегија наводњавања Војводине је давно написана. Носилац целог пројекта требало је да буде Универзитет у Новом Саду. Пре 20 и кусур година од покојног професора Букурова смо добили написану стратегију наводњавања Војводине коју влада Србије није усвојила из разлога што институт Земун Поље није могао управљати пројектом, наравно јер се ради о великом новцу. Да не објашњавам, јасно је свима. Кога интересује пронаћи ће пројекат.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija