Vrednost evra i dolara ista prvi put u 20 godina: Kako će to uticati na Srbiju?

Kurs dolara i evra, posle 20 godina, prvi put se izjednačio, što znači da je vrednost evra opala za preko 12 odsto u odnosu na početak godine. Kako će to uticati na dinar?
Vrednost evra i dolara ista prvi put u 20 godina: Kako će to uticati na Srbiju?
Foto: Pixabay
Ekonomista Ivan Nikolić kaže za "Danas" da je ovaj događaj nastupio usled stabilnog jačanja dolara još od januara 2021. godine, a da je tome doprinela i viša kamatna stopa koja u Americi iznosi 1,75 odsto, dok je u Evropi ona i dalje nula.
Nikolić smatra da je slabljenje evra trend koji traje već duže i da je moguće da će se on nastaviti. Njegov intenzitet vezan je za rat u Ukrajini, ali pre svega za monetarnu politiku Evropske centralne banke (ECB).
"Kada ECB bude krenula da podiže kamatnu stopu, ovaj pritisak na evro će oslabiti, ali nisam siguran da će i nestati, jer je fundamentalni razlog tome mnogo jača američka ekonomska privreda u odnosu na evrozonu", kaže Nikolić.
 
Iako je ovo loša vest za Evropu i utiče na nju nepovoljno, pre svega preko inflacije i snažnijeg cenovnog pritiska, jer je Evropi Amerika najznačajniji ekonomski partner uz Kinu, ono neće previše uticati na Srbiju, smatra Nikolić.
 
Prema njegovim rečima, Srbija ima jako malo razmene koju plaća u dolarima, i to je uglavnom razmena energenata, a i javni dug Srbije je svega desetak odsto u dolarima i nema nekog većeg efekta.
 
"Ovaj lom koji je prisutan na međunarodnom deviznom tržištu ne pogađa nas direktno, pogađa najviše evrozonu. Slabljenje evra je zabrinjavajuće za Evropu, ali oni očigledno prihvataju tu okolnost, jer uporno odbijaju da svoju monetarnu politiku prilagode politici Američke centralne banke (Fed)", zaključuje Nikolić.
 
Glavni broker brokerske kuće "Momentum" Nenad Gujaničić kaže za "Danas" da je valutna kretanja teško prognozirati, te da Srbija na ovu situaciju ne može mnogo da utiče.
 
"Ono o čemu bi naši kreatori ekonomske politike morali da vode računa jeste da opreznije upravljaju javnim finansijama, odnosno da budžetski deficit drže koliko je moguće više pod kontrolom. Najgori scenario po nas bi bio povlačenje stranih investitora usled još veće krize ili neodrživosti naše spoljnopolitičke pozicije. U tom slučaju bismo trpeli veću krizu nego što je slučaj sa najslabijim članicama evrozone, a moguće da bi i aktuelna politika deviznog kursa bila pod velikim pritiskom", zaključuje Gujaničić.
 
Sa mišljenjem da izjednačenje vrednosti evra i dolara ne bi trebalo previše da utiče na Srbiju slaže se i profesor Slaviša Tasić, autor biltena "Tržišno rešenje". Međutim, on za Euronews Srbija objašnjava da je naša zemlja vezana za evro, što znači da dinar slabi prema dolaru.
 
"Sada je dinar jeftiniji i našoj robi pada cena u Americi, iako to ne bi trebalo da ima neki značajniji uticaj na privredu, jer nemamo mnogo izvoza roba i uluga u SAD. Kada je u pitanju uvoz iz SAD, on je naravno, sada za nas skuplji. Cene nafte i ostalih resursa se uglavnom izražavaju u dolarima i za nas je to sada sve skuplje, jer se prvo mora preračunati u evre, pa u dinare", kaže Tasić za Euronews Srbija.
 
Profesor Tasić napominje da se situacija sa slabljenjem evra može gledati kroz dve prizme - kao rezultat monetarne politike Evropske centralne banke, ali i kao politička posledica dešavanja u Ukrajini.
 
"Na globalnom nivou, Američke federalne rezerve (FED) su "zategle" monetarnu politiku prethodnih meseci, nekoliko puta i oni su tu bili dosta jasni. Stavili su tačku, berze su pale, bili su dosta odlučni, dok Evropska centralna banka nije. Imala je manju inflaciju i oni misle da ona na nivou između 7 i 8 odsto dolazi zbog troškova - nafte gasa i resursa, a da nije zbog monetarne politike i možda su i u pravu. Oni jesu manje štampali novac i zbog toga, ali i iz straha od recesije i dalje ne dižu kamatne stope i drže ih na nuli. To je monetarni razlog, a realno je razlog što su u problemu zbog situacije u Ukrajini", objašnjava Tasić.
 
On napominje da Ameriku manje dotiče aktuelna politička situacija, je Amerika ima svoju naftu i gas i SAD ništa od toga ne uvozi, dok Evropa sve energente uvozi, zbog čega su pojedine članice na korak od recesije i dužničke krize.
 
"Sve to rađa nepoverenje u evro i nagoveštava da će možda biti realnih problema u Evropi", zaključuje profesor Tasić.
  • beli

    13.07.2022 17:04
    Otvoris google
    i ukucas ecb/fed balance sheet i vidis koliko je para nastampano. Problem je sto su dugovi toliko narasli da vise ni stampanje para ne pomaze. Dva su puta, jos vece stampanje kako bi se spasile banke jer su svi ti dugovi njima na racunu ili porast kamata i propast banaka i cele privrede koja je pokopana dugovima. Pogledajte kako Japan drzi referentnu kamatnu stopu na 0.25%. BoJ drzi vise od 50% drzavnih obveznica, a taj put od skora prati i NBS. NBS stampa novac vec duze vremena ali se to jos krije zbog stanja u svetu. Nemoze finansijski sektor da bude vise od 20% ekonomije i da se nista ne desi. Ne zivi se od kredita. Dinar mora da pada prema Eur zbog spoljnotrgovinskog deficita. To je prirodan nacin uskladjivanja trgovine. DE se polako gasi jer ima manje energije a i ono sto dobiju trenutno je znatno skuplje a njihova privreda nekonkurentna. Ako se DE zatvori, sta ce biti sa doznakama ka nama? Visok deficit, manje doznaka... Realne kamatne stope globalno su negativne. Ovo je istorijski jedinstven slucaj kada se inflacija ni visim kamatama nemoze zaustaviti. Fed cuva banke/privredu, dok ECB/BoJ cuva trziste drzavnih obveznica i imaju oprecne mehanizme. Mogu se naci neke istorijske pralele ali nista kao u poseldnjih par decenija. Srbija je u svemu tome marginalni pion i medju prvima ce da strada. I to dosta.
  • istina je

    13.07.2022 11:57
    Evro i dolar štampaju kao dinar 1993. To su dve valute čiji apoeni vrede manje od papira i toškova štampe. Naštampali su bukvalno hiljade milijardi bez pokrića, zato i šalju Ukrajini šakom i kapom jer znaju da ne vrede ništa.
  • @Мунгос

    13.07.2022 10:57
    A ti znas da se dolari stampaju?
    Sam si to video?

    Ili si to cuo od bokana, seselja, sljivancanina, bakija andjelkovica, mise vacica, mladena obradovica i ostalih osudjenih i neosudjenih ratnih zlocinaca, a danas analiticara hepi i pink-a?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija