Pored četvorodnevne radne nedelje, testira se i šestočasovno radno vreme
U poslednjih nekoliko godina, četvorodnevna radna nedelja je često u fokusu kao mogući način da se poboljša ravnoteža između posla i privatnog života.
Foto: Pixabay
Kako prenosi Euronews Srbija, dok neki smatraju da je to revolucionarna alternativa uobičajenom ritmu od ponedeljka to petka, za druge se radna nedelja od četiri dana pokazala kao nepremostiv problem.
Praksa sa četiri radna dana nedeljno je testirana širom sveta, a neke kompanije su je čak i trajno usvojile nakon detaljnih ispitivanja, jer se pokazalo da je tako poboljšano blagostanje zaposlenih i da su srećniji, dok su zadržali isti nivo produktivnosti.
U mnogim kompanijama, ipak, četvorodnevna radna nedelja se pokazala neodrživom. U nekim industrijama je jednostavno nemoguće imati slobodan petak, dok je u onima u kojima je radnicima bio dozvoljen trodnevni vikend, slobodno vreme često dolazilo nakon iscrpljujuće radne nedelje tokom koje su zaposleni morali da rade više nego inače, kako bi nadoknadili 'izgubljeni' dan.
Međutim, ako četvorodnevna radna nedelja nije univerzalno rešenje kakvo se očekivalo, da li to znači da je došao kraj snovima o kraćem radnom vremenu?
Odgovor je - ne, jer postoji mogućnost uvođenja šestočasovnog radnog dana.
Dr Mansur Sumro sa Univerziteta Tisajd u Velikoj Britaniji, rekao je za Euronews Next da bi kraći radni dan mogao za radnike biti fleksibilniji nego četvorodnevna radna nedelja.
"U pitanju je isti broj dana i uglavnom standardno vreme. Mislim da bi to bio dobar početak", naveo je.
Osmočasovni radni dan je praksa koja traje decenijama, ali nije nužno najpametniji ili najzdraviji način rada. Datira još iz industrijske revolucije, perioda koji, koliko god uticajan bio za istoriju čovečanstva, nije baš bio blagonaklon prema interesima radnika.
U to vreme, osmočasovni radni dan je bio progresivna politika stvorena da spreči da radnici, među kojima su bila i deca, lome kičmu radeći po 16 sati dnevno. Ideja je bila sledeća: dan ima 24 sata i može se podeliti na tri dela - osam sati rada, osam sati odmora, osam sati slobodnog vremena. Uprkos tome, niko nikada nije rekao kako je osam sati rada idealno za ljude - zapravo, stvari stoje suprotno.
Nekoliko nedavnih studija je otkrilo da fokus i produktivnost radnika opadaju nakon otprilike pet sati, a britanska anketa iz 2019. godine pokazala je da se kancelarijski radnici osećaju produktivno samo oko pola dana, dok ostatak vremena provode pregledajući društvene mreže, spremajući čaj ili kafu, a neki od njih čak i traže drugi posao dok su na radnom mestu.
Istraživački rad sa Univerziteta Stenford u SAD iz 2014. kaže da je produktivnost radnika opala kada su radili više od 50 sati nedeljno i to do mere u kojoj su oni koji rade 70 sati nedeljno obavljali istu količinu posla kao oni koji rade 55 sati.
Ideju o skraćenju radnog dana umesto da se skrati radna nedelja, predložili su psiholozi koji veruju da bi šest umesto osam sati rada bio izvodljivija opcija za preduzeća, a da bi imao isti povoljan uticaj na zaposlene kao četvorodnevna radna nedelja.
U Evropi, Holandija je zemlja u kojoj radnici rade najmanje sati, sa prosekom od 30,3 sati nedeljno. Inače, standardni prosek prošle godine bio je 40 sati nedeljno, prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Danska je na drugom mestu sa 33,7 sati nedeljno u proseku za radnike sa punim radnim vremenom, a sledi Norveška sa 34,1 satom nedeljno.
Sve tri se svrstavaju u sam vrh zemalja u svetu sa najvišim nivoom produktivnosti.
Jedna od glavnih zabrinutosti u vezi sa skraćenjem radnog vremena je da zemlje ne bi mogle da priušte takve eksperimente u vreme kada je dobar deo svetske ekonomije u lošem stanju. Uprkos pozitivnim ekonomskim izgledima u Holandiji, Danskoj i Norveškoj, OECD je preporučio ovim zemljama da povećaju svoju produktivnost kako bi ubrzale oporavak od pandemije korona virusa, jer se suočavaju sa rastućom inflacijom i krizom troškova života.
Probe za uvođenje novih praksi kao što je šestočasovni radni dan su često skupe - a ponekad se desi i da troškovi nadmašuju korist. Na primer, postoji istraživanje iz 2016. koje je finansirala vlada u domu penzionera u Švedskoj, koje je pokazalo da su medicinske sestre kojima su smene skraćene sa osam na šest sati uz istu platu, bile 20 odsto srećnije od onih koje su zadržale uobičajenih osam sati. Međutim, pokazalo se da je ovakva inicijativa neodrživa na duže staze, jer je starački dom morao da angažuje još 17 medicinskih sestara kako bi se odgovorilo na potrebe nastale skraćenim radnim vremenom.
Drugi razlog za zabrinutost je fenomen koji se pokazao u ispitivanjima četvorodnevne radne nedelje - radnici osećaju kao da imaju veći pritisak da sve završe u kraćem vremenskom roku.
Sumro je rekao da radnici osećaju prilikom četvorodnevne rane nedelje "strah i neizvesnost", jer su zabrinuti zbog toga da će njihovi šefovi pomisliti kako su godinama "hvatali krivine", čim mogu da urade isti posao za manje sati.
Druga strana ovog pitanja je opterećenje poslom. Mnogi već rade prekovremeno, često neplaćeno, a novi šestočasovni obrazac bi trebalo da bude strogo regulisan kako bi se osiguralo da ljudi ne rade i dalje po osam sati kako bi završili sve što je neophodno.
Takođe, u vreme rastuće inflacije i sve većih troškova života, dok se mnogi bore da plate račune, kiriju i napune frižider, Sumro smatra da bi ljudima bilo lakše da nađu dodatni posao ako bi radna nedelja trajala četiri dana, nego ako bi radni dan trajao šest sati.
"Četvorodnevna radna nedelja pomaže mnogima da pronađu sporedne poslove. Iako je manji broj sati takođe olakšica kada je u pitanju posao, ipak im dodatni slobodan dan donosi više koristi", rekao je Sumro.
"Dakle, šestočasovni radni dan je fleksibilan, ali mislim da bi se četvorodnevna radna nedelja bila fleksibilnija opcija. Kako god, i jedno i drugo bi dobro došli zaposlenima", zaključio je Sumro.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Planira se privatizacija šest državnih preduzeća u ovoj godini: Ovo je spisak
19.01.2025.•
2
U 2025. godini očekuje se novi talas privatizacije u Srbiji, sa mogućnošću objave javnih poziva za kompanije iz različitih sektora, vidi se u planu Ministarstva privrede.
Banke šalju nove obračune stambenih kredita: Veće rate za većinu dužnika
19.01.2025.•
6
Građani koji otplaćuju stambene kredite proteklih dana od svojih banaka dobijaju nove obračune za rate koje plaćaju od januara ove godine.
Broker Jorgić: Umesto da potroše na skupo putovanje, građani bi mogli da ulože u NIS
19.01.2025.•
16
Ukoliko ishod američkih sankcija bude taj da NIS ponovo bude u većinskom vlasništvu države preuzimanjem oko 56 odsto akcija, to bi moglo da se, smatra stručna javnost, negativno odrazi na poslovanje.
Cene stanova u EU značajno rasle u 2024: Ovo je situacija u Srbiji
19.01.2025.•
1
U trećem kvartalu 2024. godine cene stanova u EU porasle su 3,8 odsto, dok su cene iznajmljivanja porasle 3,2 odsto u odnosu na treći kvartal 2023. godine.
Mađarski trgovinski lanac dolazi u Srbiju, prvo otvara prodavnice u Vojvodini
19.01.2025.•
3
Mađarska Family Market grupa ulazi na srpsko maloprodajno tržište.
Tramp ima svoju kriptovalutu $TRUMP inspirisanu pokušajem atentata na njega
19.01.2025.•
0
Novoizabrani predsednik SAD-a Donald Tramp je tokom predizborne kampanje dosta govorio o značaju kriptoindustrije pri čemu se i sam upustio u nju formiranjem $TRUMP kriptovalute.
Nigerija postala "zemlja-partner" BRIKS-a
19.01.2025.•
0
Nigerija je kao "zemlja-partner" primljena u grupu ekonomija u razvoju BRIKS, objavio je Brazil, predsedavajući te grupe.
Više od 130 osuđujućih presuda za pranje novca: Odakle stižu pare?
19.01.2025.•
0
Srbija je prema nedavno završenoj proceni, u srednjem riziku od pranja novca.
Politiko: Evropa troši milijarde na ruski gas
18.01.2025.•
3
Evropa kupuje ruski gas po stopi bez presedana u 2025. godina, čime troši milijarde dolara koje Kremlj može da koristi za finansiranje svog rata u Ukrajini, prenosi Politiko.
Mićović o sankcijama NIS-u: Minimalan uslov za tržište goriva je da rafinerija u Pančevu nastavi rad
18.01.2025.•
10
Srbija nastavlja razgovore sa SAD-om i Rusijom podovom uvođenja sankcija NIS-u.
Spoljnotrgovinski deficit raste a strane direktne investicije polako presušuju: BDP, ipak, solidan
17.01.2025.•
6
Vodeće srpske ekonomiste zabrinjava to što se pogoršavaju sve komponente spoljnotrgovinske razmene jer se smanjuju doznake a raste odliv po osnovu dividendi i kamata dok uvoz raste brže od izvoza.
Nove cene goriva: Skuplji i dizel i benzin
17.01.2025.•
27
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do sledećeg petka, 24. januara.
Preduzeće Expo daje više od 28.000 evra za table i oznake u novom sedištu firme
17.01.2025.•
4
Preduzeće "EXPO 2027" daje oko 3,3 miliona dinara (28.600 evra) za nabavku 119 tabli za označavanje zgrade, novog sedišta tog preduzeća u Beogradu, objavila je Nova ekonomija.
Ambasador Hil o sankcijama NIS-u: Nećete kupovati gorivo na ulici kao 1990-ih
16.01.2025.•
74
Najvažnije je da Srbija napravi plan za uklanjanje ruskog udela iz vlasništva iz NIS-a, rekao je odlazeći ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil.
NIS obavestio poljoprivrednike da 27. januara ističe uredba o povlašćenoj ceni dizela
15.01.2025.•
5
Naftna industrija Srbije (NIS) je obavestila poljoprivrednike da 27. januara ističe uredba po kojoj imaju pravo na povlašćenu cenu dizela od 179 dinara po litru.
Ilon Mask tužen zbog kupovine akcija Tvitera po nerealnim cenama
15.01.2025.•
0
Američka Komisija za hartije od vrednosti (SEC) podnela je tužbu protiv Ilona Maska zbog toga što je prekršio zakon kada je kupio akcije Tvitera "po veštački niskim cenama".
Korisnici ajfona više ne mogu da skidaju aplikacije NIS-a
15.01.2025.•
7
Korisnici ajfona više ne mogu da skidaju i preuzimaju aplikacije Naftne industrije Srbije (NIS), dok android uređaji i dalje omogućavaju ovu opciju.
Meta otpušta pet odsto zaposlenih - one sa najslabijim rezultatima
15.01.2025.•
0
Kompanija Meta planira da otpusti pet odsto radnika, a na meti su oni s najslabijim rezultatima.
Posle "šok-terapije": Inflacija u Argentini pala na 117 odsto
15.01.2025.•
4
Inflacija u Argentini je 2024. godine iznosila 117,8 odsto što je pad od 94 poena u odnosu na prethodnu godinu, čime se ponosi ultraliberalni predsednik Havijer Milei.
Rusija kaznila Google sa 75 miliona evra jer ignoriše prethodnu kaznu
15.01.2025.•
2
Ruski sud je kaznio kompaniju Google sa osam milijardi rubalja (75,1 milion evra) zbog nepoštovanja prethodnih kazni, saopštio je sud Čeretanovo na Telegramu.
Beogradska berza privremeno obustavila trgovanje akcijama NIS-a
14.01.2025.•
4
Beogradska berza donela je danas odluku o privremenoj obustavi trgovanja akcijama Naftne industrije Srbije na prajm listingu.
Komentari 9
test
Dejan
Rade74
12/48
12 radiš 24 slobodan
12 radiš 48 slobodan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar