Sve manje struje iz hidroelektrana, a vodostaj Dunava i dalje opada

Problem je što se pojavio dva i po meseca pre nego što je uobičajeno, krajem septembra i tokom oktobra.

Tako je ovih dana nivo Dunava u Novom Sadu plus 20 santimetara. Poprilično često bivao je i niži pa nismo imali toliko nevolja usled manjka vode ne samo za bezbroj ljudskih potreba u kojima se njome služimo, već i za održavanje života u prirodi.

Podsetimo se, pre četiri godine vodostaj je bio minus 13, ali na dan 21. oktobra.

Zapravo, period niskog vodostaja vekovima počinje sredinom jula i traje do kraja septembra, ponekad oktobra. Uslovljen je prilivom vode; najveći majdan dragocene tečnosti nisu kiše, već zimski snegovi i njihovo otopljavanje tokom prolećnih meseci.

Kako ove zime snega, praktično, nije bilo čak ni na najvišim evropskim planinama, prolećno otapanje je bilo minimalno i okočano je već oko 15. maja. Otada počinje lagano, potom sve uočljivije opadanje nivoa gotovo svih evropskih reka. I trajaće i dalje, povremene kiše mogu samo da uspore brzinu opadanja i, napokon, skrate period izrazito niskog vodostaja. Da se baš ne otegne i u novembar mesec.

Dunav je poseban pošto se u njega, putem pritoka, slivaju vode sa najvećih evropskih planinskih sistema. Samo u Srbiji povećava se preko Save, Morave, Timoka, vodama sa balkanskih planina, Tisom pristižu vode sa Karpata, glavnim tokom stižu i padavine sa Alpa. Stoga period visokog vodostaja traje i do sredine jula, dok, recimo, Sava obično pik dostiže krajem aprila, Tisa sredinom maja. Posle vrha, sledi period niskog i izazito niskog vodostaja.

No, ove godine period je pomeren bar mesec i po dan unapred, pri čemu se poklopio sa neubičajeno toplim i bezvodnim razdobljem od sredine juna. Teškoće u drugim vitalnim segmentima života, poput energetike ili proizvodnji hrane, dodatno su povećale potrebe za vodom. Gotovo da tek sad uočavamo koliko je voda značajna, i neophodna, u delatnostima za koje to do aktuelne nedaće i nismo primećivali.

Saznajemo značaj režima nivoa vode za rad hidroelektrana. Pogotovo u Srbiji gde ovi proizvođači daju i 30 odsto ukupne proizvodnje struje, rekordno za evropske prilike, ako se izuzme Norveška. Tako trenutno, uz sve naše druge energetske nedaće, to što je protok Dunava ispred Đerdapa spao na samo 2.000 kubika u sekundi, umesto u ovo vreme uobičajenih 6.000 kubika, znači da đerdapske i drinske hidroelektrane daju tek 23 odsto energije u odnosu na lanjsku isporuku u isto vreme.

Nizak vodostaj i neuobičajeno topla dunavska voda, u avgustu je sedam dana uzastopno bila iznad 23 stepena, uslovljavaju i rad termalki. Jednostavno, moraju da umanje rad i zagrevanje blokova koji se peru zahvatanjem vode iz reka dunavskog sliva. Hlađenjem blokova povećava se toplota dunavske vode. Kako je reka i osnov ekološkog života u mestima na obalama, toplota ne sme da pređe određenu granicu.

Bageri pomažu brodarima

Sa sličnim problemom suočava se i nemačka energoprivreda, ali i francuska čije nuklearke, vezane za tamošnje reke takođe moraju da ograničavaju rad, mada je glad za strujom sve veća.

Srbija je dugo marginalizovala rečnu plovidbu. Sada se, i zbog hitnje sa uvozom oko tri miliona tona uglja, suočava sa brojnim poteškoćama izazvanih neobično niskim vodostajem. Na Dunavu kod Čortanovaca bageri kopaju Dunav kako bi se obezbedilo minimalnih 2,5 metara dubine, dok je kod Futoga nužno na 120 metara suženi plovidbeni put vratiti na uobičajenih 180 metara. Na Savi se produbljuje i širi korito kod Bariča, sve kako bi ugalj mogao da se istovari što bliže termoelektranama Nikola Tesla "A" i "B".

No, problema ima na svakom segmentu toka, nije lako održati minimalanih 2,5 metara dubine Dunava tokom celog plovidbenog puta. Nije samo Srbija u teškoćama plovidbe rekom. Na Rajni je i teže, mada se tamošnji brodari i upravljači rekama bolje snalaze. Uostalom, to je reka najintezivnijeg prevoza na svetu.

Samo nemačka privreda Rajnom godišnje transportuje oko 195 miliona tona robe, žitarica, goriva, peska, šljunka, hemijskih proizvoda, a ova reka i spaja najrazvijenije industrijske zone Francuske, Nemačke i Švajcarke sa morskim lukama Holandije i Belgije.

Minimalna dubina za plovidbu bi trebalo da iznosi 1,5 a ovih dana na najneugodnijem delu, kod Kicberga, izmereno je samo  0,49 metara visine vode. Plovidba se još uvek odvija tako što lađari nose četvrtinu previđenih tereta, što, naravno, povećava cenu. Problemi su toliko veliki da je pod upit došao plan EU da rečni transport do 2030. poveća za 25, do 2050. godine za 50 odsto.

Da nismo sami u nevoljama sa nedostatkom vode govori norveški slučaj. Zemlja sa bezbroj vodnih akumulacija i na njima zasnovanih hidroenergana je do pre neki dan bila jedina zemlja koja je redovno izvozila struju i to najvećim potrošačima poput Nemačke, Velike Britanije, Holandije ili Danske. Urkos izuzetnoj zaradi, ovih dana je, pak, morala da zaustavi inoplasman. Razlog je loša popunjenost akumulacija, samo 47,6 umesto u ovo vreme uobičajenih 74,5 odsto.

Početak nevolja

Tu je, svakako, i pitanje navodnjavanja sa kojim se češće suočavamo. To što je gotovo trećina parcela kukuruza ostala bez klipa, na drugoj trećini rod će teško dostići dve tone po hektaru, jasno ukazuje da su promene neophodne.

Navodnjavanje će biti nužno, posebno za uzgoj semenskog kukuruza i povrtarskih useva. Takođe, očito je da istočni delovi Srbije više nisu pogodni za kukuruz i tu bi seljaci trebalo ili da menjaju hibrid ili, što je poželjnije, da menjaju usev. Ipak, navodnjavanje je, mada skupa agrotehnička mera, neophodno. No, problemi sa vodom ukazuju da se treba odlučivati za one sisteme, poput "kap po kap", koji najracionalnije zalivaju.

Ovogodišnja suša i pomereni period niskog vodostaja moraju poslužiti za nauk. Kao prvo treba detaljnije propitati zašto protekle zime nije bilo snega. Tu je početak aktuelnih letnjih nedaća.

Pročitaj još

FOTO, VIDEO: Vodostaj Dunava na istorijskom minimumu? Ovako izgledaju obale kod Novog Sada

Mladenović: Struja će biti još skuplja

EPS u novom problemu: Nizak vodostaj smanjio proizvodnju struje za trećinu