Kažu i da plaćaju naknadu za proizvođače obnovljive izvore energije, iako su i sami njeni proizvođači, piše Nova ekonomija.
"Naknadu za obnovljive izvore energije mi takođe plaćamo, iako smo kupci proizvođači, a ona se kasnije preusmerava na povlašćene proizvođače električne energije, koji su bili aktuelni pre 10 godina. Njih ima jako malo, a mi ne dobijamo ništa", rekao je za Novu ekonomiju Nenad Maričić iz Rume, čije domaćinstvo spada u prozjumere.
On podseća da višak energije koji proizvedu prosleđuju Elektroprivredi Srbije.
Maričić kaže kako je prvi račun, na kome se računa proizvedena i potrošena stuja, stigao za maj ove godine. Tada je prvi put mogao da preciznije izračuna koliko će biti potrebno da se isplati ta investicija.
"Ja sam računao da nam je potrebno 15 godina za povrat investicije. To se meni isplati za 15 godina iz razloga što sam panele kupio još prošle godine pre poskupljenja i tad su me izašli 30 odsto manje", kaže Maričić.
Novi račun za struju, gde se to domaćinstvo tretira i kao potrošač i kao proizvođač, doneo je svega oko 20 odsto uštede.
Kako Maričić objašnjava, prvobitna ideja je bila da se sa EPS-om menja jedan za jedan kilovat sat (KWh), ali to se nije desilo jer država nije ispoštovala uredbu kojom je sve to definisala.
Maričić kaže da se konkretno radi o poštovanju stava tri člana 26. Uredbe o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca – proizvođača i snabdevača.
"Tražimo samo da se ispoštuje uredba, apsolutno ništa drugo ne tražimo", kaže on.
Kako podseća, Ministarstvo energetike je u Članu 26. stav prvi, tačka treća, reklo da se PDV i sve akcize obračunavaju na utrošenu električnu energiju.
"Utrošena električna energija je razlika onoga što smo mi proizveli (isporučena električna energija) i onoga što smo preuzeli od EPS-a. Da je to tako obračunato u računu, ovo uopšte ne bi bio problem i štaviše bila bi super priča, mnogi ljudi od toga ne bi odustali", priča on.
Prema njegovim rečima, mnogi ljudi su dolazili da vide kakav je prozjumerski račun i na kraju su odustajali od te priče.
Kako dodaje, prozjumeri plaćaju sve naknade, porez, akcizu na svu preuzetu električnu energiju, a trebalo je da im se naplaćuje na utrošenu.
"Ako od EPS-a povučemo 500 i predamo 500 (kWh) to je trebalo da se oduzme, razlika je nula i onda bismo porez, akcizu i naknade plaćali na nulu", dodaje Maričić.
Kako objašnjava, ako uzmu 700, a predali su 500 razlika je 200 kilovata.
"Mi onda treba da plaćamo električnu energiju kao i svi ostali građani i porez i akcizu na tih 200", dodaje sagovornik Nove ekonomije i podseća da još nije počela da radi radna grupa, koja je formirana kako bi rešavala probleme prozjumera
Maričić podseća da se Ministarstvo finansija na kraju predomislilo, pa je odlučilo da se prozjumerima ipak naplaćuje porez na dodatu vrednost (PDV), akciza i naknade na celokupnu struju koju preuzmu od EPS-a.
"To mišljenje je u suprotnosti sa uredbom (već navedenom). Od decembra se Ministarstvo energetike i Ministarstvo finansija sukobljavaju oko toga. To se tad nigde nije moglo čuti, kako bi ljudi razmislili da li stvarno žele da postanu kupci-proizvođači. Onda su nam došli prvi računi koji su nas vrlo neprijatno iznenadili, ispostavilo se da su samo za 20 odsto manji u odnosu na one koje smo ranije dobijali, dok nismo bili kupci-proizvođači", naglašava on.
Na njegovom računu za struju za jul nalazi se i naknada za obradu pristupa distributivnom sistemu koja iznosi 617,73 dinara.
"Za nju nismo bili prethodno obavešteni. Takođe, to je naknada čiji iznos se menja svakog meseca i zavisi od toga koliko smo struje potrosili u kući, tj. iznos se određuje na osnovu ukupno preuzetih kilovata od EPS-a", kaže Maričić.
Subvencije u opštinama funkcionišu tako što država, odnosno opština, propiše cenu po kilovatu instalisanih panela.
"To je neka njihova formirana cena sa PDV-om, odakle im ta cena ja stvarno ne znam. Ona konkretno u našoj opštini iznosi 70.000, a trenutna tržišna cena je 120.000 dinara", kaže sagovornik Nove ekonomije.
Kako dodaje, državna subvencija izađe 50 odsto na cenu od 70.000, odnosno 35.000 dinara po kilovatu.
Maričić kaže da, ako se uzmu državne subvencije koje u realnosti iznose 30 odsto, za isplativost investicije opet treba oko 15 godina, s obzirom na trenutne cene solarnih panela.
Ukoliko je domaćinstvo ogromni potrošač električne energije, odnosno ako ide svakog meseca u crvenu zonu, onda paneli nadoknađuju tu crvenu zonu i to je daleko isplativije.
"Međutim, to onda nije prosečno domaćinstvo. U prosečnim domaćinstvima, gde je potrošnja oko 500 kilovata mesečno, to se ne isplati", dodaje Maričić.
Komentari 37
Zoran
Бане
Погледајте рачун купца-произвођача. Не плаћају дажбине на све произведене киловате (како ви кажете) већ само на оне које повуку из мреже (међу којима су и они које су сами произвели).
Са економског и техничког аспекта сасвим је у реду да се они оптерете дажбинама, јер епс мора да се бави вишком киловата који су у мрежи, а које су купци-произвођачи убацили. Сада је то мали број киловата, па није проблем, али ће се временом омасовити, па ће то бити проблеми локалних подручја са великим бројем прозвођача (велике приватне електране; соларне, хидро, биомаса) плус купци-произвођачи. Не можете то тако једноставно посматрати.
TataMata
struja moze da se "skladisti" samo u baterije (mnogo skupo) ili u reverzibilnu HE Bajina Basta. Tako da ne moze niko da ti naplati skladistenje.
Ali tuzno je da opet drzava ne postuje svoje principe, tj. da se placaju dazbine na bruto potrosnju domacinstva, a ne samo na razliku...
Ljudi investirali nekolko hiljada EUR kad je "racunica" pokazivala da ce se isplatiti za 7-10 godina kad ono TRT...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar