Toliko o merama: Štediše plaćaju hir rasipnika
Snižavanjem granice "plave" i "crvene" zone sa 1.600 na 1.000 kilovata mesečne potrošnje dodatno bi se finansijski sankcionisalo neracionalno ponašanje najvećih potrošača.
Foto: 021.rs (Ilustracija/Pixabay)
Upravo njihova komotnost najviše stvara potrebu za prekomernim uvozom struje.
Mora da je baš dogorelo do noktiju kada se i aktuelna vlast, poslovično neodgovorna kada je reč o elektroprivredi, napokon setila da podstakne racionalnu potrošnju struje. Od prvog dana havarije u srcu EPS-a, u termoelektranama u Obrenovcu, bilo je jasno da će problemi u proizvodnji električne energije postojati duži period, pa se odmah moralo i početi sa podsticanjem štednje. No, vlast uopšte nije stimulisala energetsku racionalnost.
Srbi troše više struje
Tek kada su nizak vodostaj svih reka, naročito Dunava, i energetska kriza u celoj Evropskoj uniji dodatno otežali poziciju i srpskog energetskog sistema u celini, ovdašnji čelnici su se setili kampanje štednje struje. Veliko je pitanje koliko će biti koristi od najavljenog umanjenja visine računa potrošačima koji tekuće sezone potroše manje električne energije nego istog meseca prethodne godine. Analiza strukture potrošnje među individualnim potrošačima u Srbiji ukazala bi na efikasnije metode podsticaja racionalnosti.
Prosečni srpski individualni korisnik potroši oko 480 kilovata struje mesečno, dosta više od 400 kilovata nekog Evropljanina. Kako potrošači u razvijenijim sredinama žive dinamičnije, sa više dnevnih aktivnosti i koriste se većim brojem pomagala, bilo bi očekivano i da troše više energije. U Evropi je i gasifikacija neuporedivo raširenija nego u Srbiji, pa je tamo korišćenje struje za grejanje gotovo nezamislivo, dok se u Srbiji najmanje deset odsto domaćinstava primarno oslanja na struju, a bar se dvostruko više prostorija dogreva uz pomoć "najplemenitije energije". Takođe, bela tehnika i kućni uređaju su u srpskim domaćinstvima dosta stariji, što znači i da troše vise struje spram modernih uređaja na Zapadu. Tu je objašnjenje za veću potrošnju građana Srbije.
Pozitivno iskustvo
Međutim, čak 70 odsto ovdašnjih korisnika mesečno troši između 340 i 400 kilovata, što je, pogotovo za ovdašnje uslove, racionalno ponašanje. Glad za električnom energijom i potreba za prekomernim uvozom kreira, zapravo, manjina potrošača koja troši znatno više, često i iznad 2.500 kilovata za mesec dana. Ponekad je reč o prikrivenoj privrednoj aktivnosti koja se vodi po ceni struje za građane, ali u Srbiji postoji i ne tako mali broj građana koji arči struju.
Pojava je odavno uočena, pa je krajem 2001. godine po prvi put u Srbiji uvedeno pravilo da cena po jednom kilovatu zavisi i od količine utrošene struje. Potrošnja je skalirana u tri zone, "zelena", "plava" i "crvena", pri čemu je cena utrošenog kilovata u "plavoj" zoni za 50 odsto, u crvenoj za 200 odsto viša. Kako u noćnoj, tako i u dnevnoj, višestruko skupljoj, potrošnji. Već prve sezone primećena je ušteda veća od milijarde kilovatsata, dok je i vršna snaga snižena za 500 kilovata.
Naravno, pre dve decenije na ovim prostorima je bilo teško, sankcije prema Srbiji tek što su ukinute, život se odvijao na minimalnom egistencijalnom nivou, pa je i potrošnja struje bila i trećinu niža nego što je današnjih cirka 32 milijarde kilovata. U takvim uslovima, ušteda od milijarde kilovata mnogo je značila.
Štediše plaćaju hir rasipnika
Procene stručnjaka su da bi da se danas promenom tarifnog sistema moglo uštedeti i više od dve milijarde kilovata struje na godišnjem nivou. Gro uštede se, kako pre dve decenije, tako i danas, dešava u periodu najveće potrošnje, što je kod nas u razdoblju od 15. decembra do 15. februara. U tom razdoblju, kada su potrebe, time i uvoz, po pravilu najveći, promenom tarifnog sistema moglo bi da se uštedi i 20 odsto struje.
Ipak, tarifni pravilnik bi trebalo malo da se prilagodi novim okolnostima uspostavljenim u protekle dve decenije. Prvo bi granica između "plave" i "crvene" zone sa sadašnjih, dosta komotno određenih, 1.600 trebalo da se snizi na 1.000 kilovata mesečne potrošnje. Takođe bi se i utrošak u "plavoj", odnosno "crvenoj" zoni morao naplaćivati po još nešto uvećanoj ceni. Utrošeni kilovat u "plavoj" zoni bi koštao dvostruko, a u "crvenoj" zoni četvorostruko skuplje nego kilovat u "zelenoj" zoni.
Razlog za promene je u činjenici da kada ne bi bilo "trošadžija" "crvene" zone, dok bi potrošači relativno malo ulazili u "plavu" zonu, ne bi bilo ni potrebe za uvozom struje, čak ni u sadašnjim limitiranim uslovima proizvodnje. Praktično, uvoz električne energije kreiraju veliki potrošači, a sadašnje ekstremne cene uvezene struje plaćaju, naravno ne u istom obimu, svi korisnici Elektroprivrede Srbije, dakle i mali potrošači. Čini se da je pravi trenutak za korekciju tarifa kako bi se primerio novim okolnostima.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Odlazak iz Rusije zapadne kompanije koštao skoro 14 milijardi dolara
23.02.2025.•
0
Odlazak iz Rusije koštao je zapadne kompanije skoro 14 milijardi dolara, preneli su ruski mediji.
U Britaniji se svakog dana zatvori jedan pab, traži se hitna akcija vlade
23.02.2025.•
0
U Velikoj Britaniji je tokom prošle godine svakih nedelju dana vrata zauvek zatvorilo prosečno oko šest pabova, što je rezultiralo gubitkom oko 4.500 radnih mesta.
Srbija nema zakon kojim bi nacionalizovala NIS
23.02.2025.•
7
Kako se primiče 25. februar, odnosno dan D za primenu sankcija NIS-u, tako se u javnosti povećava broj spekulacija o mogućim rešenjima.
Samo tri evropske zemlje imaju skuplji dizel od Srbije
23.02.2025.•
10
Poslednje poskupljenje goriva u Srbiji izjednačilo je cene sa onima u razvijenim evropskim državama.
NIN: NIS je Rusima samo deo paketa u pregovorima sa SAD, stav Moskve je da to nije "posao" Srbije
22.02.2025.•
35
Stav Moskve je da rešavanje problema poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) nije "posao" Srbije, već prvenstveno stvar pregovora koji treba da se vode na relaciji Rusije i SAD, piše NIN.
Stočarstvo u Srbiji "zlatnog doba": Više od 50.000 goveda izgubljeno u 2022. godini
21.02.2025.•
4
Broj goveda u Srbiji smanjen je skoro za četiri odsto, dok je broj svinja, ovaca i živine u porastu, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Objavljene nove cene goriva
21.02.2025.•
7
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Banke u subotu gase račune NIS-a: Da li će biti zatvorene pumpe?
21.02.2025.•
34
Banke u Srbiji odredile su subotu, 22. februar, kao dan kada će zatvoriti račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije s tom firmom, piše Nova ekonomija.
Danas bojkot benzinskih pumpi: "Akcize ne bi smele da budu toliko velike"
21.02.2025.•
16
Inicijativa Politički sindikat pozvala je građane da danas ne sipaju gorivo i bojkotuju benzinske pumpe.
Evropski komesar: Reciprocitet carina sa SAD treba da bude od koristi za sve
20.02.2025.•
0
Ako EU ne odbaci princip recipročnih carina koje američki predsednik želi da uvede, onda taj reciprocitet treba da bude od koristi za sve, izjavio je evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič.
Vučić: Počeo izvoz "fijat pande" iz Kragujevca
20.02.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je danas počeo izvoz električnih automobila "fijat panda".
Sve veći broj starijih radi i posle penzionisanja: Penzija nedovoljna za život
20.02.2025.•
8
U Srbiji je prosečna penzija znatno ispod polovine prosečne potrošačke korpe, niža je i od minimalne potrošnje.
Gugl će platiti Italiji 326 miliona evra nakon optužbi za utaju poreza
19.02.2025.•
1
Italijanski tužioci danas su saopštili da će obustaviti istragu o utaji poreza protiv kompanije Gugl nakon što je pristala da plati 326 miliona evra u okviru nagodbe.
Veliki pad profita EPS-a
19.02.2025.•
20
Rezultati poslovanja EPS-a u 2024. godini pokazali su nagli pad profitabilnosti - sa 958 miliona evra u 2023. godini profit je pao na svega 200 miliona evra.
NBS: Međugodišnja inflacija u januaru iznosila 4,6 odsto
19.02.2025.•
1
Međugodišnja inflacija je u januaru iznosila 4,6 odsto dok su na mesečnom nivou, cene robe i usluga u okviru indeksa potrošačkih cena u proseku povećane za 0,6 odsto, navodi Narodna banka Srbije.
Efektiva: Sledi bojkot pojedinačnih trgovinskih lanaca na sedam do 10 dana
18.02.2025.•
58
U Srbiji je, nakon jednodnevnog, prošle nedelje održan petodnevni bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca.
NIS sutra unapred isplaćuje plate, banke im obustavljaju međunarodna plaćanja 28. februara
18.02.2025.•
16
Poslovodstvo Naftne industrije Srbije (NIS) najavilo je zaposlenima da će u sredu unapred dobiti februarsku platu, piše danas Kompas-info.
Borba za telekomunikacije i uticaj u Srbiji: Kupuj, ne pitaj
18.02.2025.•
6
Mnogo toga je unazad tri decenije pretrpeo ovaj narod, pa se mislilo da ga ništa ne može posebno uzbuditi.
Džonson elektrik vratio skoro milion evra subvencija državi: Bez posla ostaje 300 ljudi
17.02.2025.•
10
Ugovorom iz 2016. godine, Džonson elektrik trebalo ie da ima najmanje 2.400 novih radnika, ali pre nekoliko dana, oko 300 radnika ove fabrike dobilo predlog za sporazumni raskid ugovora o radu.
Odlaganje roka ili uvođenje sankcija NIS-u: Evo šta je realnije
17.02.2025.•
6
Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) za sada zvanično stupaju na snagu 25. februara, odnosno za nedelju dana.
Od Mobtela, preko NIS-a i rudnika bakra u Boru, do SBB-a: Najvrednije kompanije prodate u Srbiji
16.02.2025.•
14
Junajted grupa postigla je dogovor o prodaji SBB-a firmi e& PPF, dok će kompanija Eon TV i prava prenosa sportskih događaja na zapadnom Balkanu u vlasništvu Sport kluba biti prodati Telekomu Srbija.
Komentari 47
Mako
BoeserWolf
Vrachar Republika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar