Toliko o merama: Štediše plaćaju hir rasipnika

Snižavanjem granice "plave" i "crvene" zone sa 1.600 na 1.000 kilovata mesečne potrošnje dodatno bi se finansijski sankcionisalo neracionalno ponašanje najvećih potrošača.
Toliko o merama: Štediše plaćaju hir rasipnika
Foto: 021.rs (Ilustracija/Pixabay)

Upravo njihova komotnost najviše stvara potrebu za prekomernim uvozom struje. 

Mora da je baš dogorelo do noktiju kada se i aktuelna vlast, poslovično neodgovorna kada je reč o elektroprivredi, napokon setila da podstakne racionalnu potrošnju struje. Od prvog dana havarije u srcu EPS-a, u termoelektranama u Obrenovcu, bilo je jasno da će problemi u proizvodnji električne energije postojati duži period, pa se odmah moralo i početi sa podsticanjem štednje. No, vlast uopšte nije stimulisala energetsku racionalnost. 

Srbi troše više struje
 
Tek kada su nizak vodostaj svih reka, naročito Dunava, i energetska kriza u celoj Evropskoj uniji dodatno otežali poziciju i srpskog energetskog sistema u celini, ovdašnji čelnici su se setili kampanje štednje struje. Veliko je pitanje koliko će biti koristi od najavljenog umanjenja visine računa potrošačima koji tekuće sezone potroše manje električne energije nego istog meseca prethodne godine. Analiza strukture potrošnje među individualnim potrošačima u Srbiji ukazala bi na efikasnije metode podsticaja racionalnosti.
 
Prosečni srpski individualni korisnik potroši oko 480 kilovata struje mesečno, dosta više od 400 kilovata nekog Evropljanina. Kako potrošači u razvijenijim sredinama žive dinamičnije, sa više dnevnih aktivnosti i koriste se većim brojem pomagala, bilo bi očekivano i da troše više energije. U Evropi je i gasifikacija neuporedivo raširenija nego u Srbiji, pa je tamo korišćenje struje za grejanje gotovo nezamislivo, dok se u Srbiji najmanje deset odsto domaćinstava primarno oslanja na struju, a bar se dvostruko više prostorija dogreva uz pomoć "najplemenitije energije". Takođe, bela tehnika i kućni uređaju su u srpskim domaćinstvima dosta stariji, što znači i da troše vise struje spram modernih uređaja na Zapadu. Tu je objašnjenje za veću potrošnju građana Srbije.
 
Pozitivno iskustvo
 
Međutim, čak 70 odsto ovdašnjih korisnika mesečno troši između 340 i 400 kilovata, što je, pogotovo za ovdašnje uslove, racionalno ponašanje. Glad za električnom energijom i potreba za prekomernim uvozom kreira, zapravo, manjina potrošača koja troši znatno više, često i iznad 2.500 kilovata za mesec dana. Ponekad je reč o prikrivenoj privrednoj aktivnosti koja se vodi po ceni struje za građane, ali u Srbiji postoji i ne tako mali broj građana koji arči struju.
 
Pojava je odavno uočena, pa je krajem 2001. godine po prvi put u Srbiji uvedeno pravilo da cena  po jednom kilovatu zavisi i od količine utrošene struje. Potrošnja je skalirana u tri zone, "zelena", "plava" i "crvena", pri čemu je cena utrošenog kilovata u "plavoj" zoni za 50 odsto, u crvenoj za 200 odsto viša. Kako u noćnoj, tako i u dnevnoj, višestruko skupljoj, potrošnji. Već prve sezone primećena je ušteda veća od milijarde kilovatsata, dok je i vršna snaga snižena za 500 kilovata.
 
Naravno, pre dve decenije na ovim prostorima je bilo teško, sankcije prema Srbiji tek što su ukinute, život se odvijao na minimalnom egistencijalnom nivou, pa je i potrošnja struje bila i trećinu niža nego što je današnjih cirka 32 milijarde kilovata. U takvim uslovima, ušteda od milijarde kilovata mnogo je značila.
Štediše plaćaju hir rasipnika
 
Procene stručnjaka su da bi da se danas promenom tarifnog sistema moglo uštedeti i više od dve milijarde kilovata struje na godišnjem nivou. Gro uštede se, kako pre dve decenije, tako i danas, dešava u periodu najveće potrošnje, što je kod nas u razdoblju od 15. decembra do 15. februara. U tom razdoblju, kada su potrebe, time i uvoz, po pravilu najveći, promenom tarifnog sistema moglo bi da se uštedi i 20 odsto struje.
 
Ipak, tarifni pravilnik bi trebalo malo da se prilagodi novim okolnostima uspostavljenim u protekle dve decenije. Prvo bi granica između "plave" i "crvene" zone sa sadašnjih, dosta komotno određenih, 1.600 trebalo da se snizi na 1.000 kilovata mesečne potrošnje. Takođe bi se i utrošak u "plavoj", odnosno "crvenoj" zoni morao naplaćivati po još nešto uvećanoj ceni. Utrošeni kilovat u "plavoj" zoni bi koštao dvostruko, a u "crvenoj" zoni četvorostruko skuplje nego kilovat u "zelenoj" zoni.
 
Razlog za promene je u činjenici da kada ne bi bilo "trošadžija" "crvene" zone, dok bi potrošači relativno malo ulazili u "plavu" zonu, ne bi bilo ni potrebe za uvozom struje, čak ni u sadašnjim limitiranim uslovima proizvodnje. Praktično, uvoz električne energije kreiraju veliki potrošači, a sadašnje ekstremne cene uvezene struje plaćaju, naravno ne u istom obimu, svi korisnici Elektroprivrede Srbije, dakle i mali potrošači. Čini se da je pravi trenutak za korekciju tarifa kako bi se primerio novim okolnostima.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Mako

    26.09.2022 09:43
    Cena
    Ja trošim 1din na 1 kw struje,a vi?? Trošak celog računa! Raspitajte se ljudi koliko svet plaća račune za struju!!
  • BoeserWolf

    10.09.2022 11:05
    @Obrad
    koliko mora da si glup na skali od 0 do Obrad da bi verovao da je izbornoi sistem u Srbiji fer i pošten?
  • Vrachar Republika

    03.09.2022 06:59
    @Vojvođan
    Brate koje su onda bile budale ti autonomaski politicari ako su ulagali novce u energetske objekte u inostranstvu, u uzu Srbiju i na Kosovo. Ah, da, u vasoj siromasnoj provinciji nema ni kg uglja pa su morali da se nekom prislepuju. Uzgred, ulozeno je 20% u Drmno B ( a Drmno B je oko 5% instalisane energetske snage u Srbiji) to je otplaceno jeftinom strujom do 1990, sta posle toga kako cete to nadoknaditi Beogradu?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Kako je Evropa izgubila korak za SAD i Kinom

Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.

NIS - svako ima svoj interes

Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.

NBS povećala naknade

Narodna banka Srbije donela je izmene Odluke o jedinstvenoj tarifi kojom je povećala naknade za izvršne usluge, a nove tarife objavljene su u Službenom glasniku.