Kako živeti uz sušu? Sejati druge useve, cisternama prikupljati kišnicu
Nije dovoljno da se konstatuje kako suša i manjak vode postaju naša svakodnevica, potrebno je uobičajene aktivnosti i stil života prilagoditi promenjenim okolnostima.
Foto: 021.rs
Evropski metereolozi su potvrdili da je leto koje ističe bilo najtoplije unazad 70 godina, detaljnija analiza pokazaće je li ovogodišnja suša bila i najveća na Starom kontinentu unazad pet vekova. Za sada naučnici potvrđuju da je među pet najvećih, pri čemu je čak 47 odsto evropske teritorije na metereološkoj mapi bilo obojeno crvenom bojom, što znači da je vladao deficit vode.
Ružičasta boja na dodatnih 17 odsto ukazuje na sušu. Mada je jara poslednjih decenija postala češća, u Srbiji je prvi put zabeležena suša u dve uzastopne godine.
Pakao nije iznenađenje
Teško bi se, međutim, moglo reći da je ovoletnji pakao iznenađenje. Kao izrazite suše vode se 2017. i 2012. godine, dok je u međuvremenu bilo i pet sezona sa tek nešto manje prekomerne toplote. Statistička analiza metereoloških podataka za period 1951-2011. godine jasno pokazuje da je prosečna temperatura u stalnom i ne baš malom porastu. Tokom letnjih meseci (jun, juli, avgust) porast maksimalne dnevne temperature iznosio je od 0,25 do 0,3 stepena Celzijusa na svaku deceniju. Dakle, u novom milenijumu najviša dnevna temperatura letnjeg dana je u proseku viša za 1,5 do 1,8 stepeni nego što je bila u prvoj posleratnoj dekadi.
Rast maksimalne dnevne temperature je izraženiji zimi (decembar, januar, februar) i iznosi 0,4 do 0,6 stepeni Celzijusa po dekadi. Znači da je maksimalna dnevna temperatura povišena za 2,4 do čak tri stepena. Kada se zna za ovaj podatak onda ne predstavlja iznenađenje da je padavina, a naročito snega sve manje. Upravo ovaj poslednji manjak je i doveo do ovogodišnje suše čiji je samo najvidljiviji deo bio od sredine juna do poslednje dekade avgusta.
Počelo je sa zimskom sušom, odnosno potpunim izostankom snega, time i drastično umanjenim prilivom padavina u reke što je stvorilo ogroman deficit vode u celoj Evropi tokom ovog leta. Zapravo, sve su češće godine u kojima je istovremeno i suša i deficit vode.
Sve manje padavina
Ako se ponovo pozovemo na statističku obradu podataka koju je obavio Republički hidrometereološki zavod Srbije, ni objedinjavanje dve nevolje u istoj sezoni nije iznenađenje. Analiza ističe i stalno umanjenje padavina kao izrazito obležje Srbije u proteklom periodu. Tako u zapadnim regionima Vojvodine poslednjih sezona po kvadratnom metro padne, u proseku, 45 litara manje nego 60 godina ranije, dok je u severoistočnim predelima umanjenje 70 litara. Dakle, ni manjak vode ne bi smeo da nas previše iznenađuje, kao ni to da suša postaje deo naše svakodnevice.
Posledice i suše i manjka vode, po pravilu, najviše se ispolje u poljoprivredi. Kako je umanjenje izraženije u vegetacionom periodu, biljke nemaju dovoljno vode za neophodan razvoj. Posebno stradaju usevi koji se seju u proleće i imaju dosta kraći razvojni period. Kukuruz, soja, krmni usevi i suncokret su baš takve biljke i stoga od suše stradaju više nego usevi zimi.
Foto: Pixabay
Jari usevi stradali
Stručnjaci novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo procenili su da će ovogodišnji rod kukuruza, inače najzastupljenije biljke u setvi kod nas, pa je proletos zasejana na čak 970.000 hektara. Rod će biti manji i za 50 odsto u odnosu na prosečnu sezonu, pa se iščekuje prosečan prinos od tek 3,5 tone po hektaru, odnosno 3,4 miliona tona ukupno. Teško da zadovoljava i domaće potrebe od gotovo 3,8 miliona tona. Podsetimo se, u protekle dve decenije prosečan prinos je iznosio otprilike 7,5 miliona tona i u inostranstvo godišnje smo plasirali po 3,5 miliona tona.
Očekuje se da će prinos soje biti manji barem za 20 odsto, koliko otprilike i kod šećerne repe, dok je suncokret otporniji na manjak vlage i prinos će biti umanjen za cirka 12 odsto. Mnogo više je nastradalo krmno bilje, baš kao i pojedino povrće, poput paradajza i krompira. Na žestokoj vrelini i krave manje jedu, pa je i prinos mleka umanjen za cirka 1.000 litara po grlu.
Rani hibridi
Kao retko kada ovog leta bio je izražen i manjak vode. Pouka je jasna, podjednako je važno uporedo se boriti i protiv suše i protov deficita vode. Reč je o bitnim promenama karakteristika ovog podneblja i potrebno je da se društvo u celini, posebno vlast koja upravlja javnom imovinom i državnim prihodima, suoči sa novim izazovom. Dragocen je svaki pojedinačan doprinos običnog čoveka, ali i njegovi napori davaće ograničene efekta ako društvo ne preuzme na sebe svoj deo obaveza.
Foto: Pixabay
Poređenje sa Mađarskom, gde se suša javlja kada i u Srbiji, pokazuje da se ne male uštede postižu sejanjem sorti ranijih faza zrenja, FAO 300 i 400, dok naš seljak još uvek forsira hibride FAO 500 i FAO 600 koji u prosečnoj godini daju za gotovo 1,5 tonu bolji prinos. Međutim, tokom suše pad prinosa je kod ranih hibrida za 50 odsto manji nego što je pad prinosa kod kukuruza srednje faze zrenja. No, koliko je ovogodišnja suša bila žestoka pokazuje upravo slučaj mađarskih paora, koji su zbog suše na oko 400.000 hektara morali da, usled izostanka oplodnje, time i klipa, stabljike poseku i tako ostanu bez prinosa.
Navodnjavanje daje rezultate, ali je to skupa i mera koja zahteva dosta ulaganja i troši mnogo energije. Stav domaćih stručnjaka je da se koristi pre svega za voćarstvo, povrtarstvo i uzgoj semenskog bilja, pri čemu je važno da u masovnoj upotrebi budu sistemi za zalivanje koji racionalno troše vodu.
Najvažnija je uloga države
Posle ovogodišnjeg manjka vode neosnovano je iščekivati još veći deficit kako bi se društvo definitivno opredelilo za štedljiviju upotrebe vode. Prosečni stanovnik Srbije dnevno koristi oko 140 litara vode, od čega 27 odsto odlazi na potrebe toaleta, dodatnih 37 odsto na tuširanje i kupanje. Postoje racionalniji tuševi i wc šolje, u Nemačkoj počinju da vodu, nakon kupanja, filtriraju tako da je upotrebljiva za zalivanje bašte ili toalet.
Racionalnost je naročito značajna kod navodnjavanja, ali će količina iz rečnog toka privremeno izmeštene vode biti pod sve većim ograničenjem, jer se i protok evropskih reka kontinuirano smanjuje, pa se procenjuje da će Dunav za jedan vek nositi i do 15 odsto manje vode nego danas. Stoga ne mali broj stručnjaka zagovara plansku i sistemsku izgradnju rezervoara za kišnicu u kojima bi se čuvala napadana voda.
Svakako da svaki pojedinac, pogotovo lično zainteresovan, može dati određen doprinos u prilagođavanju nailazećem sušnom i bezvodnom vremenu. Ipak, da bi se izveli bazični poslovi i da bi se koordinisali pojedinačni napori neophodno je da država ne samo podstiče već i da započne sa aktivnostima na ovom planu. Poseban problem su ustaljeni tehnološki postupcima kojima se utroši "brdo" energije. Primera radi, za proizvodnju jednog automobila neophodno je čak 400.000 litara dragocene tečnosti, dok se 100 litara utoši za samo kilogram papira. Tokom reciklaže stare hartije za kilogram novog papira neophodno je deset puta manje, tek deset litara.
Kadija te tuži, kadija ti sudi
Uspeh u borbi sa prirodnim nepogodama podrazumeva i borbu ekonomskim merama, odnosno osiguranjem za slučaj štete. Za početak, država Srbija bi morala da službu osiguranja reformiše prema evropskim kanonima, dakle da odvoji službu za procenu štete od osiguravajućeg društva. Kao nasleđe socijalističkih vremena, u Srbiji i danas, 22 godine nakon promena, procenu štete obavlja sama osiguravajuća kuća. Praktično, visinu odštete određuje onaj ko isplaćuje štetu.
Situacija "kadija te tuži, kadija ti sudi" je osnovni razlog zašto poljoprivrednici malo osiguravaju, a državni podsticaji za osiguranje useva i stoke umesto da pomažu seljaku zapravo je transfer novca od države prema osiguravajućoj kući. Posle letnje suše, pravi je trenutak da se reformiše sistem osiguranja u Srbiji kao prvi korak da se seljak protiv zla koje mu sve više preti počne nositi i ekonomskim merama.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Katar zapretio obustavom isporuke gasa Evropskoj uniji
22.12.2024.•
1
Katar je zapretio da će zaustaviti isporuku gasa Evropskoj uniji ako zemlje članice budu striktno primenjivale nove zakone.
"Svaka najava se završi porazom države": Bez fiskalnih kasa pijačari, taksisti, advokati, crkva...
22.12.2024.•
19
Pojedine grane privrede još "vešto izbegavaju" fiskalne kase, iako se njihovo uvođenje najavljuje već godinama. S druge strane, i stručna javnost je podeljena oko toga kome treba uvesti fiskalne kase.
Ako niste prodali besplatne akcije: To možete da uradite još dve godine bez provizije
22.12.2024.•
8
Ko nije prodao svoje besplatno dobijene akcije, to može da uradi i naredne dve godine bez plaćanja provizija za trgovanje.
Zbog inflacije: Poljska prodaje 1.100 tona maslaca
22.12.2024.•
2
Poljska je odlučila da proda 1.100 tona rezervi smrznutog maslaca kako bi ublažila rast cena ove namirnice.
Folksvagen će ukinuti više od 35.000 radnih mesta
21.12.2024.•
2
Najveći evropski proizvođač automobila Folksvagen ukinuće više od 35.000 radnih mesta u Nemačkoj do 2030. kako bi smanjio troškove, a istovremeno će izbeći zatvaranje fabrika i otpuštanja.
Vlada Srbije: Dodatak za penzionere sa penzijama do 65.000 dinara
20.12.2024.•
30
Vlada Srbije usvojila je danas Uredbu o uslovima, visini, obuhvatu korisnika penzija i dinamici isplate novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju.
Kako je Evropa izgubila korak za SAD i Kinom
20.12.2024.•
9
Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.
Poskupeli i dizel i benzin - evo koliko sad koštaju
20.12.2024.•
16
Benzin i dizel u Srbiji će u narednih nedelju dana biti skuplji za dinar po litru.
Štrajkuju radnici sedam Amazonovih objekata u SAD
19.12.2024.•
0
Radnici u sedam objekata kompanije Amazon stupili su danas u štrajk, kako bi tokom prazničnog perioda za šoping naterali ovog velikog internetskog trgovca da potpište kolektivni sporazum.
NIS - svako ima svoj interes
19.12.2024.•
27
Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.
NBS povećala naknade
19.12.2024.•
9
Narodna banka Srbije donela je izmene Odluke o jedinstvenoj tarifi kojom je povećala naknade za izvršne usluge, a nove tarife objavljene su u Službenom glasniku.
U slučaju da NIS-u budu uvedene sankcije: Kolike su rezerve Srbije i koja su rešenja?
19.12.2024.•
18
U slučaju da SAD uvedu najrigoroznije sankcije Naftnoj industriji Srbiji (NIS), koje bi podrazumevale nemogućnost kupovine i prerade nafte, Srbija bi sa trenutnim rezervama izdržala oko dva meseca.
EU kaznila Netfliks sa 4,75 miliona evra zbog kršenja uredbe o zaštiti podataka
18.12.2024.•
0
Holandski organ za zaštitu podataka kaznio je američku striming platformu Netfliks sa 4,75 miliona evra zbog kršenja Uredbe Evropske unije o zaštiti podataka.
Aleksić o pasivnom statusu domaćinstava: Država se obračunava sa poljoprivrednicima, sve veći otpor
17.12.2024.•
6
Politika aktuelne vlasti je tokom poslednjih 12 godina, poljoprivredu sistemski uništavala umesto da je podstiče, rekao je narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Vučić: Vlada da formira tim koji će se baviti sankcijama NIS-u, moraću da pričam sa Putinom
17.12.2024.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio je danas Vladi Srbije da formira tim koji će se baviti posledicama sankcija koje će SAD navodno uvesti NIS-u.
Kompanija u vlasništvu Volkswagena više neće gume iz Linglonga - zbog eksploatacije radnika
17.12.2024.•
17
Nemačka kompanija MAN Truck & Bus tvrdi da je u novembru obustavila nabavku guma iz zrenjaninske fabrike kineske kompanije Linglong, posle višegodišnjih navoda o eksploataciji radnika u ovoj fabrici.
Deset miliona evra iz budžetske rezerve za Beograd na vodi
17.12.2024.•
10
Kreativno inovativni multifunkcionalni centar Ložionica, koji se gradi u kompleksu Beograd na vodi, dobio je nešto više od 10 miliona evra iz budžeta, objavljeno je u Službenom glasniku.
Slučajno otkrio tuđu firmu na svojoj adresi, nadležni mu rekli: "Nema brisanja kad niste vlasnik"
16.12.2024.•
32
Da banka nije poslala pismo preduzeću registrovanom na adresi gde živi, Beograđanin Zoran Miletić ne bi ni znao da je nepoznata firma za svoju poslovnu adresu izabrala njegov stan na Čukarici.
Mali o tome da li ćemo ponovo iz flaša sipati gorivo: Sankcije NIS-u veliki i težak problem
16.12.2024.•
115
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da bi uvođenje sankcija NIS-u bilo izuzetno loše za Srbiju.
Turska zabranila da se datumi osnivanja fudbalskih klubova koriste kao šifre za platne kartice
16.12.2024.•
0
U Turskoj će biti ukinute debitne i kreditne platne kartice koje kao lozinke koriste datume osnivanja fudbalskih klubova.
Hil o mogućim sankcijama NIS-u: Rizik saradnje sa ruskim firmama odavno poznat
15.12.2024.•
23
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da ne može da komenatriše mogućnost uvođenja američkih sankcija kompaniji NIS.
Komentari 7
Joska
Gnjurac
Nije toliki problem izbor hibrida, nego prosto, biljke bez vode ne rastu, a još manje rastu kad je vrlo visoka temperatura.
Hm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar