Kako živeti uz sušu? Sejati druge useve, cisternama prikupljati kišnicu
Nije dovoljno da se konstatuje kako suša i manjak vode postaju naša svakodnevica, potrebno je uobičajene aktivnosti i stil života prilagoditi promenjenim okolnostima.
Foto: 021.rs
Evropski metereolozi su potvrdili da je leto koje ističe bilo najtoplije unazad 70 godina, detaljnija analiza pokazaće je li ovogodišnja suša bila i najveća na Starom kontinentu unazad pet vekova. Za sada naučnici potvrđuju da je među pet najvećih, pri čemu je čak 47 odsto evropske teritorije na metereološkoj mapi bilo obojeno crvenom bojom, što znači da je vladao deficit vode.
Ružičasta boja na dodatnih 17 odsto ukazuje na sušu. Mada je jara poslednjih decenija postala češća, u Srbiji je prvi put zabeležena suša u dve uzastopne godine.
Pakao nije iznenađenje
Teško bi se, međutim, moglo reći da je ovoletnji pakao iznenađenje. Kao izrazite suše vode se 2017. i 2012. godine, dok je u međuvremenu bilo i pet sezona sa tek nešto manje prekomerne toplote. Statistička analiza metereoloških podataka za period 1951-2011. godine jasno pokazuje da je prosečna temperatura u stalnom i ne baš malom porastu. Tokom letnjih meseci (jun, juli, avgust) porast maksimalne dnevne temperature iznosio je od 0,25 do 0,3 stepena Celzijusa na svaku deceniju. Dakle, u novom milenijumu najviša dnevna temperatura letnjeg dana je u proseku viša za 1,5 do 1,8 stepeni nego što je bila u prvoj posleratnoj dekadi.
Rast maksimalne dnevne temperature je izraženiji zimi (decembar, januar, februar) i iznosi 0,4 do 0,6 stepeni Celzijusa po dekadi. Znači da je maksimalna dnevna temperatura povišena za 2,4 do čak tri stepena. Kada se zna za ovaj podatak onda ne predstavlja iznenađenje da je padavina, a naročito snega sve manje. Upravo ovaj poslednji manjak je i doveo do ovogodišnje suše čiji je samo najvidljiviji deo bio od sredine juna do poslednje dekade avgusta.
Počelo je sa zimskom sušom, odnosno potpunim izostankom snega, time i drastično umanjenim prilivom padavina u reke što je stvorilo ogroman deficit vode u celoj Evropi tokom ovog leta. Zapravo, sve su češće godine u kojima je istovremeno i suša i deficit vode.
Sve manje padavina
Ako se ponovo pozovemo na statističku obradu podataka koju je obavio Republički hidrometereološki zavod Srbije, ni objedinjavanje dve nevolje u istoj sezoni nije iznenađenje. Analiza ističe i stalno umanjenje padavina kao izrazito obležje Srbije u proteklom periodu. Tako u zapadnim regionima Vojvodine poslednjih sezona po kvadratnom metro padne, u proseku, 45 litara manje nego 60 godina ranije, dok je u severoistočnim predelima umanjenje 70 litara. Dakle, ni manjak vode ne bi smeo da nas previše iznenađuje, kao ni to da suša postaje deo naše svakodnevice.
Posledice i suše i manjka vode, po pravilu, najviše se ispolje u poljoprivredi. Kako je umanjenje izraženije u vegetacionom periodu, biljke nemaju dovoljno vode za neophodan razvoj. Posebno stradaju usevi koji se seju u proleće i imaju dosta kraći razvojni period. Kukuruz, soja, krmni usevi i suncokret su baš takve biljke i stoga od suše stradaju više nego usevi zimi.
Foto: Pixabay
Jari usevi stradali
Stručnjaci novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo procenili su da će ovogodišnji rod kukuruza, inače najzastupljenije biljke u setvi kod nas, pa je proletos zasejana na čak 970.000 hektara. Rod će biti manji i za 50 odsto u odnosu na prosečnu sezonu, pa se iščekuje prosečan prinos od tek 3,5 tone po hektaru, odnosno 3,4 miliona tona ukupno. Teško da zadovoljava i domaće potrebe od gotovo 3,8 miliona tona. Podsetimo se, u protekle dve decenije prosečan prinos je iznosio otprilike 7,5 miliona tona i u inostranstvo godišnje smo plasirali po 3,5 miliona tona.
Očekuje se da će prinos soje biti manji barem za 20 odsto, koliko otprilike i kod šećerne repe, dok je suncokret otporniji na manjak vlage i prinos će biti umanjen za cirka 12 odsto. Mnogo više je nastradalo krmno bilje, baš kao i pojedino povrće, poput paradajza i krompira. Na žestokoj vrelini i krave manje jedu, pa je i prinos mleka umanjen za cirka 1.000 litara po grlu.
Rani hibridi
Kao retko kada ovog leta bio je izražen i manjak vode. Pouka je jasna, podjednako je važno uporedo se boriti i protiv suše i protov deficita vode. Reč je o bitnim promenama karakteristika ovog podneblja i potrebno je da se društvo u celini, posebno vlast koja upravlja javnom imovinom i državnim prihodima, suoči sa novim izazovom. Dragocen je svaki pojedinačan doprinos običnog čoveka, ali i njegovi napori davaće ograničene efekta ako društvo ne preuzme na sebe svoj deo obaveza.
Foto: Pixabay
Poređenje sa Mađarskom, gde se suša javlja kada i u Srbiji, pokazuje da se ne male uštede postižu sejanjem sorti ranijih faza zrenja, FAO 300 i 400, dok naš seljak još uvek forsira hibride FAO 500 i FAO 600 koji u prosečnoj godini daju za gotovo 1,5 tonu bolji prinos. Međutim, tokom suše pad prinosa je kod ranih hibrida za 50 odsto manji nego što je pad prinosa kod kukuruza srednje faze zrenja. No, koliko je ovogodišnja suša bila žestoka pokazuje upravo slučaj mađarskih paora, koji su zbog suše na oko 400.000 hektara morali da, usled izostanka oplodnje, time i klipa, stabljike poseku i tako ostanu bez prinosa.
Navodnjavanje daje rezultate, ali je to skupa i mera koja zahteva dosta ulaganja i troši mnogo energije. Stav domaćih stručnjaka je da se koristi pre svega za voćarstvo, povrtarstvo i uzgoj semenskog bilja, pri čemu je važno da u masovnoj upotrebi budu sistemi za zalivanje koji racionalno troše vodu.
Najvažnija je uloga države
Posle ovogodišnjeg manjka vode neosnovano je iščekivati još veći deficit kako bi se društvo definitivno opredelilo za štedljiviju upotrebe vode. Prosečni stanovnik Srbije dnevno koristi oko 140 litara vode, od čega 27 odsto odlazi na potrebe toaleta, dodatnih 37 odsto na tuširanje i kupanje. Postoje racionalniji tuševi i wc šolje, u Nemačkoj počinju da vodu, nakon kupanja, filtriraju tako da je upotrebljiva za zalivanje bašte ili toalet.
Racionalnost je naročito značajna kod navodnjavanja, ali će količina iz rečnog toka privremeno izmeštene vode biti pod sve većim ograničenjem, jer se i protok evropskih reka kontinuirano smanjuje, pa se procenjuje da će Dunav za jedan vek nositi i do 15 odsto manje vode nego danas. Stoga ne mali broj stručnjaka zagovara plansku i sistemsku izgradnju rezervoara za kišnicu u kojima bi se čuvala napadana voda.
Svakako da svaki pojedinac, pogotovo lično zainteresovan, može dati određen doprinos u prilagođavanju nailazećem sušnom i bezvodnom vremenu. Ipak, da bi se izveli bazični poslovi i da bi se koordinisali pojedinačni napori neophodno je da država ne samo podstiče već i da započne sa aktivnostima na ovom planu. Poseban problem su ustaljeni tehnološki postupcima kojima se utroši "brdo" energije. Primera radi, za proizvodnju jednog automobila neophodno je čak 400.000 litara dragocene tečnosti, dok se 100 litara utoši za samo kilogram papira. Tokom reciklaže stare hartije za kilogram novog papira neophodno je deset puta manje, tek deset litara.
Kadija te tuži, kadija ti sudi
Uspeh u borbi sa prirodnim nepogodama podrazumeva i borbu ekonomskim merama, odnosno osiguranjem za slučaj štete. Za početak, država Srbija bi morala da službu osiguranja reformiše prema evropskim kanonima, dakle da odvoji službu za procenu štete od osiguravajućeg društva. Kao nasleđe socijalističkih vremena, u Srbiji i danas, 22 godine nakon promena, procenu štete obavlja sama osiguravajuća kuća. Praktično, visinu odštete određuje onaj ko isplaćuje štetu.
Situacija "kadija te tuži, kadija ti sudi" je osnovni razlog zašto poljoprivrednici malo osiguravaju, a državni podsticaji za osiguranje useva i stoke umesto da pomažu seljaku zapravo je transfer novca od države prema osiguravajućoj kući. Posle letnje suše, pravi je trenutak da se reformiše sistem osiguranja u Srbiji kao prvi korak da se seljak protiv zla koje mu sve više preti počne nositi i ekonomskim merama.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Odlazak iz Rusije zapadne kompanije koštao skoro 14 milijardi dolara
23.02.2025.•
0
Odlazak iz Rusije koštao je zapadne kompanije skoro 14 milijardi dolara, preneli su ruski mediji.
U Britaniji se svakog dana zatvori jedan pab, traži se hitna akcija vlade
23.02.2025.•
0
U Velikoj Britaniji je tokom prošle godine svakih nedelju dana vrata zauvek zatvorilo prosečno oko šest pabova, što je rezultiralo gubitkom oko 4.500 radnih mesta.
Srbija nema zakon kojim bi nacionalizovala NIS
23.02.2025.•
3
Kako se primiče 25. februar, odnosno dan D za primenu sankcija NIS-u, tako se u javnosti povećava broj spekulacija o mogućim rešenjima.
Samo tri evropske zemlje imaju skuplji dizel od Srbije
23.02.2025.•
6
Poslednje poskupljenje goriva u Srbiji izjednačilo je cene sa onima u razvijenim evropskim državama.
NIN: NIS je Rusima samo deo paketa u pregovorima sa SAD, stav Moskve je da to nije "posao" Srbije
22.02.2025.•
34
Stav Moskve je da rešavanje problema poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) nije "posao" Srbije, već prvenstveno stvar pregovora koji treba da se vode na relaciji Rusije i SAD, piše NIN.
Stočarstvo u Srbiji "zlatnog doba": Više od 50.000 goveda izgubljeno u 2022. godini
21.02.2025.•
4
Broj goveda u Srbiji smanjen je skoro za četiri odsto, dok je broj svinja, ovaca i živine u porastu, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Objavljene nove cene goriva
21.02.2025.•
6
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Banke u subotu gase račune NIS-a: Da li će biti zatvorene pumpe?
21.02.2025.•
34
Banke u Srbiji odredile su subotu, 22. februar, kao dan kada će zatvoriti račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije s tom firmom, piše Nova ekonomija.
Danas bojkot benzinskih pumpi: "Akcize ne bi smele da budu toliko velike"
21.02.2025.•
16
Inicijativa Politički sindikat pozvala je građane da danas ne sipaju gorivo i bojkotuju benzinske pumpe.
Evropski komesar: Reciprocitet carina sa SAD treba da bude od koristi za sve
20.02.2025.•
0
Ako EU ne odbaci princip recipročnih carina koje američki predsednik želi da uvede, onda taj reciprocitet treba da bude od koristi za sve, izjavio je evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič.
Vučić: Počeo izvoz "fijat pande" iz Kragujevca
20.02.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je danas počeo izvoz električnih automobila "fijat panda".
Sve veći broj starijih radi i posle penzionisanja: Penzija nedovoljna za život
20.02.2025.•
7
U Srbiji je prosečna penzija znatno ispod polovine prosečne potrošačke korpe, niža je i od minimalne potrošnje.
Gugl će platiti Italiji 326 miliona evra nakon optužbi za utaju poreza
19.02.2025.•
1
Italijanski tužioci danas su saopštili da će obustaviti istragu o utaji poreza protiv kompanije Gugl nakon što je pristala da plati 326 miliona evra u okviru nagodbe.
Veliki pad profita EPS-a
19.02.2025.•
20
Rezultati poslovanja EPS-a u 2024. godini pokazali su nagli pad profitabilnosti - sa 958 miliona evra u 2023. godini profit je pao na svega 200 miliona evra.
NBS: Međugodišnja inflacija u januaru iznosila 4,6 odsto
19.02.2025.•
1
Međugodišnja inflacija je u januaru iznosila 4,6 odsto dok su na mesečnom nivou, cene robe i usluga u okviru indeksa potrošačkih cena u proseku povećane za 0,6 odsto, navodi Narodna banka Srbije.
Efektiva: Sledi bojkot pojedinačnih trgovinskih lanaca na sedam do 10 dana
18.02.2025.•
58
U Srbiji je, nakon jednodnevnog, prošle nedelje održan petodnevni bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca.
NIS sutra unapred isplaćuje plate, banke im obustavljaju međunarodna plaćanja 28. februara
18.02.2025.•
16
Poslovodstvo Naftne industrije Srbije (NIS) najavilo je zaposlenima da će u sredu unapred dobiti februarsku platu, piše danas Kompas-info.
Borba za telekomunikacije i uticaj u Srbiji: Kupuj, ne pitaj
18.02.2025.•
6
Mnogo toga je unazad tri decenije pretrpeo ovaj narod, pa se mislilo da ga ništa ne može posebno uzbuditi.
Džonson elektrik vratio skoro milion evra subvencija državi: Bez posla ostaje 300 ljudi
17.02.2025.•
10
Ugovorom iz 2016. godine, Džonson elektrik trebalo ie da ima najmanje 2.400 novih radnika, ali pre nekoliko dana, oko 300 radnika ove fabrike dobilo predlog za sporazumni raskid ugovora o radu.
Odlaganje roka ili uvođenje sankcija NIS-u: Evo šta je realnije
17.02.2025.•
6
Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) za sada zvanično stupaju na snagu 25. februara, odnosno za nedelju dana.
Od Mobtela, preko NIS-a i rudnika bakra u Boru, do SBB-a: Najvrednije kompanije prodate u Srbiji
16.02.2025.•
14
Junajted grupa postigla je dogovor o prodaji SBB-a firmi e& PPF, dok će kompanija Eon TV i prava prenosa sportskih događaja na zapadnom Balkanu u vlasništvu Sport kluba biti prodati Telekomu Srbija.
Komentari 7
Joska
Gnjurac
Nije toliki problem izbor hibrida, nego prosto, biljke bez vode ne rastu, a još manje rastu kad je vrlo visoka temperatura.
Hm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar