Vreme skupih kredita - i potrajaće
Ukoliko inflacija koja se približava stopi od 15 odsto i dalje bude visoka, doći će do pada privredne aktivnosti i rasta nezaposlenosti.
Foto: Pexels (Matthias Groeneveld)
Nasuprot tome, suzbijanje inflacije vodi rastu kamatnih stopa i sve teže dostupnim kreditima.
Poslednjih nedelja građani Srbije su uznemireni gledajući svakodnevni rast cena i osnovnih potrepština. Istovremeno, iz banaka učestalo stižu vesti o rastu kamata, sledstveno i rastu kreditnih rata. I za nekoliko godina stare pozajmice. Posebno su promene bile uočljive od četvrtka kada je Evropska centralna banka u jednom cugu referentnu kamatu podigla za čak 0,75 odsto, rekordno od kako postoji zajednička valuta. Kako je dinar potpuno "evroiziran", usledio je rast i referentne kamate Narodne banke Srbije.
Rast zapisan u ugovoru
Posledice po građane su vidljive najviše pri otplati kreditnih rata. Gro pozajmica ugovoren je sa delimično promenljivom kamatom, zavisnom od visine takozvanog euribora. Novi bankarski trendovi vode rastu euribora, koji je nedavno jedno vreme bio negativan, pa su građani, što je istorijski kuriozitet, uživali u kreditima čija godišnja kamata nije premašivala tri, a često je bila i ispod dva procentna poena.
Na promene uslova otplate korisnici često gunđaju i optužuju banke. Ovoga puta, međutim, nisu u pravu. Kreditni ugovor je ostavljao mogućnost za ovakve promene, korisnici su na vreme bili precizno upoznati sa mogućim kretanjem visine kreditne rate.
Zapravo, reč je promenama u monetarnoj politici SAD, čije posledice u globalizovanom svetu trpe, potom i slede, sve ostale centralne banke. Reagujući na svetsku finansijsku krizu sa kraja 2008. godine, Ameri su godinama besomučno ubacivali novac kako bi podsticali posustalu tražnju. Na tržištu se našlo premnogo novca, građani su počeli da kupuju.
Rast tražnje je podsticao cene, pa su i cene neprikidno rasle, posebno akcije nekretnina, obrazovanja, zdravstvenih usluga, što je veliku većina građana SAD vodilo uvećanju duga. Kupovina jeftine robe iz Azije stvarala je kod građana iluziju očuvanja kupovne moći.
Mnogo novca na tržištu
Sa dve-tri sezone zakašnjenja sličnu monetarnu politiku sledile su Evropska centralna banka i ostali veći globalni emiteri novca. Kreirana je i slična potrošačka atmosfera, pa je i u EU došlo da naglog uvećanja cena nekretnina i akcija, ali i sportskih transfera, umetnina, pojedinih usluga. U suštini, srednja klasa je pala na bar dva-tri stepenika nižu poziciju.
Bilo je nužno da se spreči masovno nezadovoljstvo građana i izlaz je nađen u prevelikoj količini novca na tržištu, čija je posledica drastično pojeftinjenje kredita. Kamate su padale sve niže, dok nisu dotakle nulu, a ne mali period kamate pri kupovini dugoročnih obveznica jakih ekonomija poput Nemačke bile su i negativne, odnosno kupac je plaćao što mu "jaka ekonomija" čuva novac.
Nestanak štednje
Povoljno za srednju klasu bili su nikad jeftiniji krediti. Pre četvrt veka korisnik je bio zadovoljan ako je podigao dvadesetogodišnji stambeni kredit uz kamatu od pet i po odsto. Međutim, donedavno su se kamate vrtele oko 2,2 odsto, dva i po puta niže. No, malo ko je uočio drugu stranu medalje, nestanak štednje u bankama, pošto je kamata pala na nulu.
Praktično, građanin je izgubio mogućnost da ono što je zaradio čuva u novcu, najlikvidnijoj formi imovine, pri čemu je kamata pokrivala bar veći deo inflacionog gubitka. Korisniku je preostalo da kupuje, nadajući se da će krediti uvek biti dostupni i lako otplativi.
Gomila novca upumpana na finansijska tržišta podstakla je maniju kupovanja, time i inflaciju. Dodatni podsticaj dogodio se tokom pandemije izazvane kovid virusom. Građani su se povukli u stanove, društveni život je bezmalo zamro, ekonomija bila u ozbiljnom zastoju. Uz obrazloženje da je potrebno da se podstakne potrošnja, države su se ponovo odlučile za provereni recept, besomučno ubacivanje novca. Veći deo love završio je u akcijama i nekretninama, manji deo našao se u rukama građana i oni su intenzivirali kupovinu.
Sve počinje od FED-a
Još neugašena inflacija se razmahala, potom i razbukala. Tako je juna meseca u SAD iznosila 9,1, dok je u EU dostigla i 10,5 odsto. Srbija sa 12,6 odsto nije rekorder, ali ne bi bilo iznenađenje da za nekoliko meseci zasedne i na samom vrhu. Rast cena je neisplativ za proizvođača, gubi i postupno smanjuje privrednu aktivnost svodeći proizvodni asortiman na robe na kojima najmanje gubi. Ako se rast cena oduži, preduzeća uočljivo smanjuju proizvodnju, pa i prekidaju kako ne bi izgubila kapital. Naravno da pri takvom razvoju događaja, svi direktori redukuju broj zaposlenih, pa je tako rast nezaposlenosti dodatna pretnja svake inflacije.
Zato bankari, nakon političke procene da je dalje podsticanje rasta cena štetno, počinju da suzbijaju inflaciju. Sredstvo je uvećanje kamate, pa novac i investicije postaju skuplji. Ponašanje bankara u manje razvijenim državama je istovetno samo sa određenim vremenskim zaostatkom. Stoga kada je pre pola godine FED počeo da podiže referentnu kamatnu stopu, bilo je jasno da će korenite promene zahvatiti ceo svet. Signal zaokreta bilo je uzastopno uvećanje stope FED-a za 0,75 odsto, što je prava ratkost.
Pročitaj još
Bitne cene energenata
Bankari pokušavaju da inflaciju vrate u pojas između dva i tri odsto, radi očuvanja privredne aktivnosti i zaposlenosti. Kako je situacija u Evropi nakon rusko-ukrajinskog sukoba znatno teža, izvesno je da je i inflacija veća pretnja. Stoga je i ECB, posle dužeg oklevanja, pošla istim stopama. Čini se da će u EU borba za zaustavljanje rasta cena sa svim pratećim posledicama biti i duža i neizvesnija.
Istovremeno rastu i kamate korisnika bankarskih kredita. Otuda jadanja korisnika na sve veće obaveze, a biće još uvećane kako se promena monetarne politike bude ubrzavala. Sada se svi pitaju dokle će rasti kamate? Odgovor je dok se ne suzbiju snažni inflacioni pritisci, a veliku ulogu imaće i cene energenata, energije i hrane u predstojećem periodu, preko kojih prosećan čovek najviše oseća promene. Teško je dati precizan odgovor, ceo proces umnogome zavisi i od političke situacije.
Kako za sada niko ni ne govori o kraju sukoba na istoku Starog kontinenta, čini se da će neugodan trend potrajati bar do sredine sledeće godine.
No, i kada se inflacija svede na podnošljivu, kamate će još neko vreme biti visoke, potom će početi da lagano padaju, ali teško da će se vratiti na donedavni nivo. Nailazi vreme skupih kredita i potrajaće.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Trgovci u Severnoj Makedoniji od danas moraju da objavljuju sve cene na internetu
18.04.2025.•
0
Trgovinske firme u Severnoj Makedoniji od danas moraju da na svojim internet sajtovima objavljuju cene svih proizvoda koje nude.
Objavljene nove cene goriva u narednih osam dana
17.04.2025.•
2
Cene benzina i evrodizela u narednih osam biće niže za po tri dinara u odnosu na prethodnih nedelju dana.
Rublja postala valuta sa "najboljim kursom na svetu"
17.04.2025.•
9
Ruska rublja postala je valuta sa najboljim kursom na svetu, preneo je britanski list "Dejli mejl".
Temu i Šejn dižu cene zbog Trampovih carina
17.04.2025.•
4
Kineski brendovi onlajn prodavnica Temu i Šejn podići će cene svojih proizvoda sledeće nedelje.
Ima li mesta za novu rafineriju u Srbiji?
16.04.2025.•
9
Pretnja sankcijama još jednom aktuelizuje pitanje izgradnje još jednog prerađivača nafte u Srbiji.
NLB Banka Banja Luka i Mastercard poklanjaju 2.500 evra za najbolja webshop rešenja na Konverziji
16.04.2025.•
0
Ovog aprila u Banjaluci, Konverzija osim što donosi više od 20 vrhunskih predavanja i konkretne lekcije iz prakse, konferencija nudi i dodatni stimulans za sve vlasnike web shopova.
SAD bi Kini mogle da uvedu carine od 245 odsto
16.04.2025.•
3
Sjedinjene Američke Države bi mogle da uvedu Kini carine do 245 odsto, objavila je Bela kuća.
Japan optužio Gugl za kršenje antimonopolskih zakona
15.04.2025.•
0
Japansko regulatorno telo je danas optužilo američkog tehnološkog giganta Gugl za kršenje antimonopolskih zakona, ponavljajući slične poteze u SAD i Evropi.
Predsednik Stelantisa: Automobilska industrija u Evropi i SAD u opasnosti
15.04.2025.•
3
Automobilska industrija je u opasnosti i u SAD i u Evropi, upozorio je predsednik grupe Stelantis Džon Elkan, navodeći kao razlog povećanje carina kao i plan za smanjenje emisija štetnih gasova.
Vlada spasava poslednju železaru u Britaniji
15.04.2025.•
0
Vlada Velike Britanije saopštila je da je kupila dovoljno sirovina da bi poslednje britanske visoke peći za proizvodnju čelika nastavile da rade "narednih nedelja".
Kina zabranjuje kupovinu od Boinga
15.04.2025.•
1
Kina je naložila svojim avio-kompanijama da obustave sve buduće isporuke aviona američkog proizvođača Boing, kao odgovor na nove američke carine koje je predsednik Donald Tramp uveo na kinesku robu.
RZS: Mali rast broja izdatih građevinskih dozvola
15.04.2025.•
0
Republički zavod za statistiku saopštio je da je u februaru izdato 1.817 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 1,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Pada cena zlata sa rekordnog maksimuma: Ipak, ostaje iznad 3.200 dolara po unci
14.04.2025.•
1
Cene zlata pale su za 0,4 odsto sa rekordnog nivoa od 3.245,42 dolara po unci.
Rani prolećni mraz "pao na behar", na voće: Ugrožene kajsija, trešnja, šljiva i breskva
13.04.2025.•
0
Kajsije, šljive, trešnje i breskve našle su se na udaru mraza zbog iznenadnog zahlađenja i snega koji je prethodnih dana padao u Zapadnoj Srbiji.
Objavljen pravilnik o novim propisima za pelet i brikete: Laboratorijska analiza na štetne materije
13.04.2025.•
2
Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da je donet pravilnik o novim propisima za pelet i brikete.
Raspisan tender od 8,4 miliona evra za nadzor nad izgradnjom Železničke stanice Novi Beograd
13.04.2025.•
10
Ministarstvo građevinarstva u tehničkom mandatu raspisalo je tender za stručni nadzor nad izgradnjom kompleksa Železničke stanice Novi Beograd sa rekonstrukcijom mostovske konstrukcije.
Srbija će se od Novog Sada, preko Mađarske, povezati na ruski naftovod: Dve koristi i dva rizika
13.04.2025.•
17
Srbija bi uskoro mogla da se poveže na najduži naftovod na svetu, "Družbu", koja dovodi naftu iz Rusije u istočnu Evropu.
Predloženo da država pomogne kompanijama koje su pogođene carinama SAD: Dobra ideja?
13.04.2025.•
12
Carina od 37 odsto na izvoz robe iz Srbije u SAD najviše će ugroziti poslovanje malih i srednjih preduzeća iz automobilske, metalske, hemijske i namenske industrije.
Frilenseri imaju rok do kraja aprila da podnesu poresku prijavu
13.04.2025.•
1
Rok za podnošenje poreskih prijava za prvi kvartal ove godine za frilensere počeo je 1. aprila i traje do 30. aprila, saopštila je Poreska uprava.
Mercedes zbog velikih troškova seli proizvodnju u Mađarsku
13.04.2025.•
3
Mercedes želi da izmesti radna mesta iz Nemačke, a fokus kompanije je na Mađarskoj, posebno na lokaciji Kečkemet, gradu od oko 100.000 stanovnika, piše Dojče vele.
Republički zavod za statistiku: Inflacija u martu 4,4 odsto, prosečne cene veće za 1,2 procenta
12.04.2025.•
1
Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je da je međugodišnja inflacija u Srbiji u martu ove godine bila 4,4 odsto, a mesečna 0,1 odsto.
Komentari 14
Anonimus
Kupac
Stefan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar