Ne duguj, mali moj: Ministar kaže da su finansije stabilne, ali poziv MMF-u nagoveštava suprotno
Poziv "svetskom policajcu" za sklapanje obavezujućeg aranžmana je jasan signal da Srbija ima ozbiljnih teškoća sa finansijama i da je svakim danom sve teže i sve skuplje zajmiti na tržištu.
Foto: 021.rs
Prva vest iz posete Aleksandra Vučića Abu Dabiju bila je ugodna - tamošnji monarh je odobrio Srbiji milijardu evra kredita uz samo tri odsto kamate. Kada se zna da poslednjih meseci Srbija na tržištu nije uspevala da proda ni četvrtinu ponuđenih obveznica, a da su za ono malo prodatih dužničkih hartija kamate ne samo premašivale 5,4 odsto, već i ubrzano rasle sa svakom novom emisijom, pozajmica iz jedne od najbogatijih zalivskih zemalja je zaista povoljna. Bitno je, naravno, da se i utroši tako da se postigne najveći efekat.
Pripremna vest
Međutim, povoljna vest bila je samo priprema domaće javnosti na ono što je gorko, oporo. Predsednik nije okolišao, ističući značaj abudabijevskog kredita, ukazao je da poslednjih dana finansijeri za srpske obveznice traže i 7,5 odsto kamate, a nije isključeno da će predstojećih meseci tražiti i više. Za državu koja se poslednjih godina napozajmljivala, ovo je neugodna vest.
Sledeći dan Siniša Mali je obznanio da je Srbija uputila pismo Međunarodnom monetarnom fondu za sklapanje obavezujućeg aranžmana. Mada je ministar ritualno spomenuo da su državne finansije stabilne, poziv nagoveštava upravo suprotno. Ako, možda, stvari još nisu vidljive u svakodnevnom životu, izvesno je da se približavaju teški dani i to brže nego što je iko predviđao.
Oscilacije euribora
Pre samo godinu dana Srbija je prodajom dvogodišnjih obveznica zajmila novac uz 1,26 odsto kamate. Štaviše, hartije dvanaestogodišnje ročnosti je prodavala uz okamaćenje od samo 1,95 odsto. Međutim, od marta meseca uslovi pozajmljivanja se bitno otežavaju i to svakodnevno. Tako smo u avgustu obveznicu prodali uz kamatu od 3,9 odsto plus šestomesečni euribor koji trenutno iznosi 1,54 odsto. Dakle zbirna kamata je 5,44 odsto.
Promene su vidljive upravo u euriboru, promenljivom finansijskom parametru koji označava neku vrstu bazične cene na finansijskom tržištu. Od kako je pre desetak godina, posle američkih Federalnih rezervi, i Evropska centralna banka počela da upumpava novac čineći finansijsko tržište maksimalno likvidnim, euribor je naglo gubio vrednost i nekoliko godina bio je u negativnoj zoni. Jednostavno, bilo je jeftino pozajmljvati, kao nikad u istoriji. Ideja je bila da snažna likvidnost podstakne oporavak od teške krize začete 2008. godine, pa su širom sveta usledile investicije, osvajanje novih tehnologija, rast zaposlenosti i zarada.
Profitirali najbogatiji
Sve ovo je bilo moguće pošto je inflacija držana na prihvatljivom nivou, a kao posledica usmeravanja novca u ulaganja. Oporavak, pre svega u pravno uređenim državama, jeste impresivan, ali ni posledice nisu bezazlene. Došlo je do rasta cena stanova, zemljišta, umetnina, hartija od vrednosti, čime su prvih deset odsto najbogatijih višestruko, a jedan odsto prvih "parajlija", mnogstruko uvećali imovinu. Srednja klasa je potonula.
Ipak, u uslovima obilja novca, inflaciju nije bilo moguće večno obuzdavati. Dodatni podstrek rastu cena donela je pandemija kada su nacionalne banke svih većih država dodatno ubacile oko 30 odsto love, čime je ukupna novčana masa snažno uvećana. Time se planiralo da ljudi, mada zbog pandemije povučeni u stanove, ipak održe potrošnju.
Kraj se ne vidi
No, relativno brzi oporavak od svetske zaraze, naglo je uvećao potražnju, a proizvodnja je, usled ne tako kratkih prekida radnih procesa i lanaca snabdevanja, bitno opala. Cene su počele da rastu sve ubrzanije, potom i da divljaju. Inflacija se razgoropadila, dostižući i 9,8 odsto u Nemačkoj, i 9,3 odsto u SAD. Za obe zemlje, tehnološki najrazvijenije i najbogatije, to je nedopustivo visoko i centralne banke su počele da obuzdavaju rast cena uvećanjem kamata. Procenjujući da su možda i zakasnile sa promenom monetarne politike, rast je žestok, čak i 0,75 odsto u jednom mahu i tako uzastopno.
Posledice su i poskupljenja svih kredita. Ponašanje euribora upečatljivo ilustruje trend - do pre šest meseci bio je u negativnoj zoni, danas je 1,54, a ceni se da će do kraja godine premašiti i 3,5 odsto. I tu neće biti kraj. Kako nema signala da cene ozbiljnije padaju, a svetska geopolitička situacija postaje sve napetija, moraće se i cele naredne godine prilično robusnim rastom kamata obuzdavati inflacija. Biće dobro ako 2024. za smirivanje situacije budu dovoljne blaža i sporija uvećanja kamata.
Odustati od megalomanskih planova
Srbiji i ove i naredne godine na naplatu pristižu obveznice vredne oko 3,8 milijardi evra. Iz budžeta nije ni planirano da se nešto utroši na vraćanje dela duga, naprotiv, predviđeno je tri odsto deficita, što je novih 1,5 milijardi uvećanja ukupnog javnog duga. Čuli smo da je Srbiji postalo preskupo da nastavi da se zadužuje na finansijkom tržištu, dok je direktnim zaduživanje obezbeđena samo milijarda evra iz Abu Dabija. Praktično, nije preostalo ništa drugo nego obratiti se MMF.
Zapravo, narednih godina globalno će biti manje kapitala za investicije. Sve zemlje, i Srbija, moraće da umanje ambicije. Aranžman sa MMF-om ne samo što će Srbiji obezbediti novac za uredno vraćanje obaveza, mada, kakav je običaj kod svetskog policajca, uz ne malu kamatu, već će i ceo ugovor biti propraćen nizom ekonomskih mera za koje u vodećoj finansijskoj instituciji budu procenili da su potrebne Srbiji. Bilo bi dobro da među njima bude i odustajanje od preambicioznih ili nepotrebnih ulaganja kao što su izgradnja metroa u Beogradu, nacionalnog stadiona ili auto-puta Niš - Merdare.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Voren Bafet nakon prodaje akcija Epla: "Teži" za 325 milijardi dolara u kešu
02.11.2024.•
1
Američki milijarder Voren Bafet trenutno poseduje više od 325 milijardi dolara u gotovini, nakon što je ove godine prodao nekoliko milijardi dolara vredne akcije kompanije Epl i Benk of Amerika.
Četvrtina zaposlenih bi pristala na manju platu samo da rade od kuće
02.11.2024.•
5
Oko 23 odsto zaposlenih u Srbiji pristalo bi na smanjenje zarade da bi zadržali mogućnost da rade od kuće.
U Srbiju moguć uvoz vozila starih i 24 godine: Ove godine će stići 130.000 polovnjaka
02.11.2024.•
7
Prosečna starost automobila u Srbiji 17 godina i jedina smo zemlja u regionu u kojoj je dozvoljen uvoz automobila sa euro 3 i 4 motorom.
Poreska uprava šalje rešenja frilenserima za porez iz 2019. godine
01.11.2024.•
1
Poreska uprava je utvrdila poreske obaveze frilensera, koji su od 1. januara do 31. decembra 2019. godine ostvarili prihode na osnovu naknade za autorska i srodna prava i naknade za izvršeni rad.
Ilić: U Srbiju se uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva, pitanje gde ono završi
01.11.2024.•
4
Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Slobodan Ilić kazao je da se u Srbiju nekontrolisano uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva.
EPS ugasio više od 100 blagajni za naplatu struje: Dodatni popusti za slanje računa na mejl
01.11.2024.•
7
Elektroprivreda Srbije (EPS) je ugasila 106 blagajni za naplatu električne energije.
Đedović Handanović: Ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklernih postrojenja do kraja godine
01.11.2024.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da očekuje da izmene Zakona o energetici budu u parlamentu do kraja godine.
Nove cene goriva: Pojeftinili dizel i benzin
01.11.2024.•
6
Dizel i benzin će danas od 15 sati na pumpama u Srbiji pojeftiniti za po jedan dinar po litru.
Kraj akcije "Najbolja cena": Vučevićeva bleda kopija Vučićevog populističkog čeda
31.10.2024.•
27
Akcija "Najbolja cena" privodi se kraju. Poslednji predviđeni dan akcije je 31. oktobar. I, nekako se dolazi da je prošlogodišnja "Bolja cena" bila bolje od ovogodišnje "Najbolje cene".
Vlada usvojila predloge finansijskih i poreskih zakona: Povećava se neoporezivi iznos zarade
31.10.2024.•
1
Vlada Srbije usvojila je danas set predloga zakona iz oblasti finansija, kao i set poreskih zakona.
Google kažnjen sa 20.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 dolara
31.10.2024.•
11
Rusija je kaznila Google novčanom kaznom u iznosu od neverovatnih 20 kvintilijardi dolara, nakon što je američki tehnološki gigant uklonio jedan ruski kanal sa Youtube-a.
Stelantis beleži dalji pad prodaje: Dva faktora koji utiču na to
31.10.2024.•
2
Grupa Stelantis, koja je matična kuća Pežoa, Fijata i Krajslera, beleži pad prodaje u trećem kvartalu ove godine od 27 odsto, na 33 milijardi evra.
SAD uvele sankcije za dve firme iz Srbije i Crne Gore zbog prodaje opreme Rusiji
31.10.2024.•
4
Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije za skoro 400 novih pojedinaca i kompanija iz više desetina zemalja zbog pružanja vojne podrške Rusiji, među kojima su i dve firme iz Srbije i Crne Gore.
EU pokreće istragu protiv Temua zbog prodaje falsifikovanih i nebezbednih proizvoda
31.10.2024.•
4
Evropska komisija će otvoriti formalni postupak protiv kineske platforme za onlajn prodaju Temu kako bi ispitala da li krši pravila o suzbijanju prodaje nelegalnih proizvoda, prenosi Blumberg.
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune
31.10.2024.•
18
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune.
Za registrovana gazdinstva: Do 10. novembra subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru
30.10.2024.•
2
Do 10. novembra obezbeđena je subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru za sva registrovana poljoprivredna gazdinstva u Srbiji.
Vučić bi sa trgovinskim lancima razgovarao o marži: Džaba sve kad je plata mala
30.10.2024.•
24
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je trgovinskim lancima da zarađuju na količini, a ne na visokim cenama.
Analiza pokazala: Srbiji će u narednoj deceniji biti potrebno bar 100.000 radnika
30.10.2024.•
9
Iako je potencijal za stvaranje zajedničkog tržišta rada u zemljama Zapadnog Balkana veliki, u praksi do radnih migracija ne dolazi i najveći deo migracija sa Zapadnog Balkana usmeren je na EU.
Građani Srbije u proseku uštede 6.500 dinara: "Savet je da to budu tri, četiri mesečne plate"
30.10.2024.•
8
Prosečna mesečna ušteđevina u 2024. godini iznosila je 6.500 dinara, što je za 500 dinara više nego u prošloj godini, rezultat je istraživanja, uoči 31. oktobra - Svetskog dana štednje.
Britanski maloprodajni lanac otvara prodavnice u Srbiji
30.10.2024.•
3
Prve prodavnice Miller Grupe u Srbiji biće otvorene tokom novembra i decembra na aerodromu "Nikola Tesla".
Zašto nam je sve skupo: Ekonomista smatra da su krivci država i pasivna regulatorna tela
29.10.2024.•
10
Ekonomista Saša Đogović ocenio je da jedan od glavnih razloga zašto su cene u Srbiji, posebno prehrambenih proizvoda, više nego na drugim tržištima jesu upravo marže.
Komentari 26
Paja
/
Nikola
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar