Opala proizvodnja pšenice i kukuruza u odnosu na prošlu godinu

Republički zavod za statistiku saopštio je da je proizvodnja pšenice u ovoj godini, na dan 5. septembra, iznosila 3.113.000 tona i za 9,6 odsto je manja nego prošle godine.
Opala proizvodnja pšenice i kukuruza u odnosu na prošlu godinu
Foto: 021.rs

U odnosu na 2021. godinu očekuje se viša proizvodnja suncokreta za 5,9 odsto, a manja proizvodnja šećerne repe za 21,4 odsto i soje za 26,2 odsto.

Ostvarena proizvodnja malina je viša za četiri odsto, a višanja za šest, dodaje se u saopštenju.
Očekivana proizvodnja kukuruza je 4.523.000 tona, što je za 25 odsto manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.
 
U odnosu na desetogodišnji prosek (2012-2021) proizvodnja pšenice je veća za 15,9 odsto i suncokreta za 13 odsto, a manja je proizvodnja soje za 25,4 odsto, kukuruza za 27,5 odsto i šećerne repe za 36,3 odsto.
 
U poređenju sa proizvodnjom ostvarenom u prošloj godini, očekuje se veća proizvodnja šljiva, za 14,7 odsto, a manja proizvodnja jabuka, za 2,1 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje se povećanje proizvodnje šljiva za šest i jabuka za 15,8 odsto, dodaje se u saopštenju.
 
Konačni podaci o proizvodnji useva, voća i grožđa u 2022. godini biće objavljeni u toku marta 2023. godine.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Nele

    25.09.2022 19:36
    Bice još gore jer su naši stručnjaci a i političari uništili fabrike djubriva pa sada seljak umesto 3 da4 kg po aru bacaju jedva kilogram a sa tim nema ni dobrog roda.GLAD nam je pred vratima ako se ovi naši stručnjaci neopamete.
  • Lajos a ti

    23.09.2022 15:13
    Statistika...
    Sa prodatih 1 milion setvenih jedinica kukuruza imamo max. 840.000 ha i ovogodišnjim prinosom od cca. 4.0-4.5 tone po hektaru (bez prelaznih zaliha iz 2021.) "navućemo" 3.5 miliona tona kukuruza...kolika nam je i godišnja konzumacija. O kvalitetu i aflatoxinima da i ne pričamo.
  • Zemlja čudesa

    23.09.2022 14:51
    Da nije možda zbog suše?
    Država sa velikim potencijalom za poljoprivredu ne ulaže sredstva u sisteme za navodnjavanje, održavanje kanala i prateću industriju. Profitabilnije je zaduživati se za izgradnju puteva i stanova? Srbija sve poljoprivredne mašine uvozi jer su IMT, IMR i sitniji proizvođači uništeni, uvozi veštačko đubrivo jer su sve azotare zatvorene i likvidirane, čak ni ambalažu više nije sposobna da proizvede... Javašluk i nesposobnost, a sve u korist uvozničkog lobija.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

NIS - svako ima svoj interes

Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.

NBS povećala naknade

Narodna banka Srbije donela je izmene Odluke o jedinstvenoj tarifi kojom je povećala naknade za izvršne usluge, a nove tarife objavljene su u Službenom glasniku.