Uvoz jeftine nafte u Srbiju: Nada poslednja umire
Kako sada stvari stoje, Srbija od 5. novembra naftovodom neće moći da transportuje naftu ruskog porekla.
Foto: Pixabay
To znači da će za kupovinu "crnog zlata" biti prinuđena da godišnje izdvaja otprilike milijardu evra više. Međutim, u poslednje vreme u Evropi se čuju glasovi koji drugačije, reklo bi se realnije, gledaju na evropsku krizu.
Mada se o uvođenju ograničenja Srbiji govori već nekoliko meseci, tek je pri definisanju osmog kruga sankcija prema Rusiji pod udar došla i Srbija. Do sada su i u Briselu prihvatali ono što bi moralo biti jasno u politiku iole upućenom - nema baš nikakvog razloga za kažnjavanje Srbije. Zvanični Beograd je ne samo osudio napad Rusije na Ukrajinu, već nije ni priznao rusku aneksiju nekoliko ukrajinskih regiona i time se politički jasno izjasnio.
Glavni razlog
Niko ni ne spominje bilo kakav osnov za sankcije. Pošto nije članica Evropske unije, Srbija nema ni obavezu da prihvata odluke Brisela o uvođenju sankcija i da se pridruži kaznenom konvoju. Uostalom, ne mali broj zemalja, Turska, Gruzija, Moldavija, koje poput Srbije dugo vode pregovore o eventualnom učlanjenju, takođe se nisu opredelile za sankcionisanje. I ne trpe nikakve posledice.
Ali, Beograd je ošinut korbačem samo zato što je odlučio da u prvi plan stavi interese sopstvenog stanovništva i privrede. Nije teško uočiti da odnos prema ratu na istoku Starog kontinenta teško da može biti razlog, pogotovo ne jedini, zašto se Evropska unija ljuti na Beograd i koristi svaku prilku da ga, makar i bez osnova, kazni.
Nije teško ni zapaziti da uporedo sa pritiskanjem Srbije da uvede sankcije Rusiji, u Briselu neprekidno obnavljaju zahtev da Beograd, manje ili više eksplicitno, prizna Kosovo kao samostalnu državu. Kako i po Rezoluciji UN 1244 suverinitet južne pokrajine još uvek pripada Srbiji, i Briselu je jasno da legalnim političkim sredstvima teško može ostvariti plan. Stoga se odlučio da Srbiju pritiska zaobilazno, čim se nađe ili iskonstruiše zgodan povod.
Polovina berzanske cene
Najveća kriza u Evropi posle Drugog svetskog rata je odlična, idealna prilika za zaobilazna kažnjavanja, posebno malih. Nezadovoljni učinkom dosadašnjih u sedam etapa postupno intenziviranih kaznenih mera, SAD i EU su se odlučili za osmi krug, u kome je glavni novitet zabrana svim članicama EU i SAD (i Kanadi, Japanu, V. Britaniji, Australiji i J. Koreji, koje su se dobrovoljno priključile) kupovine ruske nafte po ceni iznad polovine berzanske. Uorkos snažnim i obuhvatnim dosadašnjim merama, ruska ekonomija nije slomljena, najviše stoga što je ekstreman rast cena energenata nadoknadio sve ono što je sankcijama uskraćeno. Kako izvoz fosilnih govora čini 75 odsto ukupnog ruskog inoplasmana i puni polovinu budžeta, očito da je po Rusiju najgore ukoliko ne bi uspevala da proda atraktivne energente u vreme rekordnih cena.
SAD i EU su otišle i korak dalje, pa su predvidele kazne za sve pravne subjkete iz "Zapadnog bloka" koji pri ovakvim aranžmanima budu pružali transportne, lučke ili pravne usluge. Cilj je, očito, lišiti Moskvu deviznih prihoda. Tako se i Jadranskom naftovodu praktično zabranjuje da od 5. Novembra transportuje naftu ruskog porekla.
Razumevanje u Briselu
Naravno da su predviđeni izuzeci od pravila, za one zemlje koje bi striktnom primenom ekonomski bile snažno pogođene. Tako su Češka, Mađarska, Slovačka i Bugarska izuzete, a dugo je izgledalo da će biti i zemlje Zapadnog Balkana. Reč je o državama za čije ekonomije bi bio prevelik teret da za barel nafte izdvajaju 22-23 dolara više (otprilike 280 dolara po toni) kupujući na tržištu nerusku sirovinu. Kako Srbija godišnje uvozi oko 3,2 miliona tona "crnog zlata" razlika je oko 900 miliona dolara godišnje.
Čak je i u Briselu bilo razumevanja za neugodnu poziciju Srbije, te je u Evropskoj komisiji je pripremljen predlog da se Janafu dopusti transport ruske nafte za potrebe ovih država. No, Hrvatska je bila protiv ove incijative, pridružili su joj se Poljska i Litvanija, pa je predlog ostao na stolu. Istina, u Briselu su obećali da će, mada nemaju obavezu, još jednom razmotriti ceo slučaj.
Glasovi nade
Postavlja se pitanje šta može da uradi Srbija kako bi njena jedina naftna kompanija na tržištu slobodno kupovala fosilna goriva. Sem što može svuda gde ima smisla objašnjavati sopstvenu poziciju i interese, malo šta drugo. Pogotovo ne može da učini bilo kakav praktičan i potez sa konkretnim efektom. Bez izlaska na more i cevne spojnice do Rusije, najvećeg prodavca nafte, zavisi od drugih, pre svega Evropske unije i okolne zemlje preko koje do mora i tankera vodi jedini ovdašnji naftovod.
Nada da će Srbija uvoziti rusku, jeftiniju, naftu, ipak, postoji. Mada se u Ukrajini sve žešće puca, u poslednje vreme kao da se i u Evropi promaljaju glasovi koji drugačije sagledavaju energetsku krizu. Prvi put kao penzionerka, oglasila se bivša kancelarka Nemačke Angela Merkel. Osudujući Rusiju za upad u Ukrajinu, istakla je potrebu da se ponovo uspostave odnosi sa Moskvom, pogotovo energetski.
Bugarski premijer Radev se usprotivio nameri da se, slično nafti, ograniči i cena pri kupovini ruskog gasa, a na prvom skupu Evropske političke zajednice u Pragu predstavnici kavkaskih država izložili su svoja, bitno drugačija od evropskih.
Pročitaj još
Sugestije iz ambasada
U aktuelnoj situaciji Srbija zauzima jasan politički, ali neutralan vojni stav, slično poziciji Švedske, Portugalije ili Švajcarske koje su tokom Drugog svetskog rata sebe proglasile vojno neutralnim, što su obe zaraćene stranke poštovale. Danas Zapadni blok kao da se poziva na jezuitsko načelo "ko nije sa nama taj je protiv nas".
Iznenađuje nekoliko srpskih stranaka i opozicionih političara koji su izneli stav da bi Srbija trebalo da uvede Rusiji sankcije i udovolji Briselu. Srpska ekonomija se u jugoslovenskom periodu decenijama razvijala oslanjanjem na jeftinu energiju i sada teško može opstati bez ove uporišne tačke. Investicije kojima se hvalimo su proteklih godina stigle ponajviše primamljene upravo niskim energetskim troškovima u Srbiji.
Koliko god su nam značajni kapital i ulaganja sa Zapada, toliko nam je važna i povoljna cene gasa, bafte i dizela. Izgubimo bilo jedno, bilo drugo, loše nam se piše. Previše izložena sugestijama iz ambasada SAD i EU, građanska opozicija kao da zaboravlja da je sarađivati sa oba bloka uobičajeno i poželjno ponašanje, a da prekid saradnje vodi (samo)destrukciji.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Trgovci u Severnoj Makedoniji od danas moraju da objavljuju sve cene na internetu
18.04.2025.•
0
Trgovinske firme u Severnoj Makedoniji od danas moraju da na svojim internet sajtovima objavljuju cene svih proizvoda koje nude.
Objavljene nove cene goriva u narednih osam dana
17.04.2025.•
2
Cene benzina i evrodizela u narednih osam biće niže za po tri dinara u odnosu na prethodnih nedelju dana.
Rublja postala valuta sa "najboljim kursom na svetu"
17.04.2025.•
9
Ruska rublja postala je valuta sa najboljim kursom na svetu, preneo je britanski list "Dejli mejl".
Temu i Šejn dižu cene zbog Trampovih carina
17.04.2025.•
4
Kineski brendovi onlajn prodavnica Temu i Šejn podići će cene svojih proizvoda sledeće nedelje.
Ima li mesta za novu rafineriju u Srbiji?
16.04.2025.•
9
Pretnja sankcijama još jednom aktuelizuje pitanje izgradnje još jednog prerađivača nafte u Srbiji.
NLB Banka Banja Luka i Mastercard poklanjaju 2.500 evra za najbolja webshop rešenja na Konverziji
16.04.2025.•
0
Ovog aprila u Banjaluci, Konverzija osim što donosi više od 20 vrhunskih predavanja i konkretne lekcije iz prakse, konferencija nudi i dodatni stimulans za sve vlasnike web shopova.
SAD bi Kini mogle da uvedu carine od 245 odsto
16.04.2025.•
3
Sjedinjene Američke Države bi mogle da uvedu Kini carine do 245 odsto, objavila je Bela kuća.
Japan optužio Gugl za kršenje antimonopolskih zakona
15.04.2025.•
0
Japansko regulatorno telo je danas optužilo američkog tehnološkog giganta Gugl za kršenje antimonopolskih zakona, ponavljajući slične poteze u SAD i Evropi.
Predsednik Stelantisa: Automobilska industrija u Evropi i SAD u opasnosti
15.04.2025.•
3
Automobilska industrija je u opasnosti i u SAD i u Evropi, upozorio je predsednik grupe Stelantis Džon Elkan, navodeći kao razlog povećanje carina kao i plan za smanjenje emisija štetnih gasova.
Vlada spasava poslednju železaru u Britaniji
15.04.2025.•
0
Vlada Velike Britanije saopštila je da je kupila dovoljno sirovina da bi poslednje britanske visoke peći za proizvodnju čelika nastavile da rade "narednih nedelja".
Kina zabranjuje kupovinu od Boinga
15.04.2025.•
1
Kina je naložila svojim avio-kompanijama da obustave sve buduće isporuke aviona američkog proizvođača Boing, kao odgovor na nove američke carine koje je predsednik Donald Tramp uveo na kinesku robu.
RZS: Mali rast broja izdatih građevinskih dozvola
15.04.2025.•
0
Republički zavod za statistiku saopštio je da je u februaru izdato 1.817 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 1,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Pada cena zlata sa rekordnog maksimuma: Ipak, ostaje iznad 3.200 dolara po unci
14.04.2025.•
1
Cene zlata pale su za 0,4 odsto sa rekordnog nivoa od 3.245,42 dolara po unci.
Rani prolećni mraz "pao na behar", na voće: Ugrožene kajsija, trešnja, šljiva i breskva
13.04.2025.•
0
Kajsije, šljive, trešnje i breskve našle su se na udaru mraza zbog iznenadnog zahlađenja i snega koji je prethodnih dana padao u Zapadnoj Srbiji.
Objavljen pravilnik o novim propisima za pelet i brikete: Laboratorijska analiza na štetne materije
13.04.2025.•
2
Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da je donet pravilnik o novim propisima za pelet i brikete.
Raspisan tender od 8,4 miliona evra za nadzor nad izgradnjom Železničke stanice Novi Beograd
13.04.2025.•
10
Ministarstvo građevinarstva u tehničkom mandatu raspisalo je tender za stručni nadzor nad izgradnjom kompleksa Železničke stanice Novi Beograd sa rekonstrukcijom mostovske konstrukcije.
Srbija će se od Novog Sada, preko Mađarske, povezati na ruski naftovod: Dve koristi i dva rizika
13.04.2025.•
17
Srbija bi uskoro mogla da se poveže na najduži naftovod na svetu, "Družbu", koja dovodi naftu iz Rusije u istočnu Evropu.
Predloženo da država pomogne kompanijama koje su pogođene carinama SAD: Dobra ideja?
13.04.2025.•
12
Carina od 37 odsto na izvoz robe iz Srbije u SAD najviše će ugroziti poslovanje malih i srednjih preduzeća iz automobilske, metalske, hemijske i namenske industrije.
Frilenseri imaju rok do kraja aprila da podnesu poresku prijavu
13.04.2025.•
1
Rok za podnošenje poreskih prijava za prvi kvartal ove godine za frilensere počeo je 1. aprila i traje do 30. aprila, saopštila je Poreska uprava.
Mercedes zbog velikih troškova seli proizvodnju u Mađarsku
13.04.2025.•
3
Mercedes želi da izmesti radna mesta iz Nemačke, a fokus kompanije je na Mađarskoj, posebno na lokaciji Kečkemet, gradu od oko 100.000 stanovnika, piše Dojče vele.
Republički zavod za statistiku: Inflacija u martu 4,4 odsto, prosečne cene veće za 1,2 procenta
12.04.2025.•
1
Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je da je međugodišnja inflacija u Srbiji u martu ove godine bila 4,4 odsto, a mesečna 0,1 odsto.
Komentari 12
Neinformisan
Anonimus
realno
Mislili su da ipak nece ili malo digli galamu pa kad se sve nastavi redovno, ispasce kao neki junaci ?
Mada, kad citam forume i komentare, pola njih ne zna sta je juce jelo a ne sta su nam najavili jos pre par meseci.
Sto se para tice, sta je za Srbiju milijarda vise, svakako su sve ovo vreme prodavali gorivo za 30% vise a svakako prodavali naftu koju su dobijali jeftinije ili iz zaliha. Na kraju krajeva, ako su imali 600 miliona evra za prava prenosa Evrolige ili ako se ima za 5000 dinara za sve omladince u Srbiji, pa sta je onda milijarda vise za naftu ? Svakako ce opet dici cene i preko nasih ledja prebiti to sto moraju da placaju naftu po regularnoj ceni a ne povlastenoj.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar