Energy Net rešenja za grejanje i uštedu: Kako da vam bude toplije i da sačuvate novac?

Kompanija Energy Net u susret zimskoj sezoni će svim građanima ponuditi specijalne uslove rešenja za grejanje poznatih brendova, u vidu sniženih cena.
Energy Net rešenja za grejanje i uštedu: Kako da vam bude toplije i da sačuvate novac?
Foto: Freepik
Tokom događaja "Energy Net Zeleni vikend", koji se održava 4. i 5. novembra, zainteresovani građani će imati mogućnost da po promotivnim cenama uz stručne savete prodavaca na Energy Net prodajnim mestima, kao i prodajnim mestima Energy net partnera širom Srbije, odaberu najadekvatnije rešenje za grejanje i uštedu.
 
Više o "Energy Net Zelenom vikendu" možete pronaći na www.zelenivikend.rs, i pre dolaska na vama najbližu lokaciju možete proveriti sve detalje posebnih ponuda.
U susret "Energy Net Zelenom vikendu", savetnici kompanije Energe Net izdvojili su nekoliko saveta, na koji način prema vašim konkretnim potrebama možete da odebarete najadekvatnije rešenje za grejanje i uštedu.
Kako da odaberete adekvatno rešenje za grejanje ove zime, a ujedno i da uštedite?
 
Kada je reč o uštedi prilikom grejanja, od povoljnog rešenja mnogo je isplativije odlučiti se za ono koje dugoročno štedi.
 
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera kojima smanjujemo potrošnju energije, a koje unapređuju uslove našeg života. Među njima se posebno ističu energetski efikasna rešenja za grejanje čijim uvođenjem pomažemo smanjenju zagađenja okoline, ali i štedimo na računima za grejanje.
 
Moderni sistemi grejanja teže da u potpunosti zadovolje potrebe korisnika pružajući im maksimalnu udobnost i komfor uz značajnu uštedu, a sa napretkom tehnologije sve je više načina za modernizaciju stambenog prostora i optimizaciju u skladu sa standardima za očuvanje životne sredine. 
 
Odabrati adekvatno rešenje za grejanje u vreme oscilacija cena energenata naročito je važno, stoga predstavljamo prednosti svakog od četiri moguća rešenja za grejanje i na koji način svakim od njih može da se ostvari ušteda:
 
Grejanje na inverter klime poslednjih godina je sve popularnije, a razlozi tome su ujednačena temperatura u prostoriji i isplativost
 
Inverter klime su dizajnirane tako da troše 30-50 odsto manje električne energije u odnosu na standardne klima uređaje. Kako to postižu? 
 
Nakon što dostigne željenu temperaturu, inverter klima svoj rad prilagođava uslovima u prostoriji i nastavlja da održava zadatu temperaturu. Tom prilikom uređaj radi smanjenim kapacitetom i na taj način štedi električnu energiju i smanjuju troškove grejanja, a temperaturu prostorije  održava na optimalnom nivou. Velika prednost inverter klima je upravo održavanje optimalne temperature u prostoriji i sprečavanje velikih temperaturnih oscilacija, što doprinosi boljoj atmosferi prostora.
 
 
 
Savet stručnjaka prilikom odabira inverter klime je da se obrati pažnja na oznaku SCOP koja je pokazatelj odnosa potrošene električne energije i dobijene toplotne energije. Što je veći SCOP, veća je efikasnost, a grejanje jeftinije. Naše tople preporuke su Bergen i Gree inverter klime.
 
Kondenzacioni gasni kotlovi su primarno rešenje domaćinstava koja imaju mogućnost priključenja na gasnu mrežu. Prednosti kondenzacionih gasnih kotlova u odnosu na tradicionalne je tema o kojoj se često govori, jer njihova efikasnost premašuje maksimum od 100 odsto. Ukoliko ste se pitali kako je to moguće, objašnjenje je u nastavku.  
 
Kondenzacioni gasni kotlovi vodenu paru koja se stvara prilikom grejanja, koja bi inače bila izgubljena, ponovo pretvaraju u toplotnu energiju i koriste je za grejanje. Ovo ih čini dodatno efikasnim u odnosu na tradicionalne kotlove, a na taj način znatno smanjuju troškove grejanja.
 
Međutim, kao i drugi uređaji i gasni kotlovi imaju svoj vek trajanja i nakon toga njihova funkcionalnost i efikasnost opadaju. Iako je uređaj možda još uvek u funkciji, kvalitet njegovog rada ne može u potpunosti da ispuni zahteve domaćinstva, a računi i troškovi servisa će samo rasti.  
 
Ukoliko je  gasni kotao stariji  više od 10 godina, sklon je kvarovima i posete servisera su sve češće, što ukazuje da je vreme za zamenu došlo. Nove generacije gasnih kotlova dizajnirane su tako da poboljšaju kvalitet života, pružajući istovremeno komfor i uštedu. Istražite rešenja proizvođača Bergen i Remeha i raspitajte se o prednostima gasnih kotlova tokom "Energy Net Zelenom vikendu".
 
Ukoliko ste već nekada investirali u centralno grejanje na ugalj i drva, i razmišljate o zameni postojećeg sistema grejanja i prelasku na efikasniji, a nemate mogućnost priključenja na gas, grejanje na pelet može biti rešenje. 
 
Pelet je ogrev koji je nastao tehnološkim procesom mlevenja, sušenja i presovanja drvne mase ili nekog drugog bio materijala, prilikom kog se podiže temperatura drveta i oslobađa se prirodni lepak u drvenoj masi, tako da se za vezivanje ne koriste dodatne hemikalije. Zahvaljujući čistoći ova vrsta ogreva čuva i sam kotao ili peć u kojoj sagoreva. Zbog toga je grejanje na pelet, u odnosu na grejanje na ugalj, ekološko grejanje koje štiti prirodno okruženje.
 
Kotao na pelet ispušta znatno manje dima od kotlova na ugalj. Prilikom pokretanja peći i zagrevanja peleta oslobađa se minimalna količina dima, ali jednom kada je peć pokrenuta dim se više ne proizvodi. Najčešće je u upotrebi drveni pelet koji sagorevanjem oslobađa više toplote nego cepanica od istog drveta od koga je i pelet napravljen, a ostavlja svega jedan odsto pepela, što je znatno manje u odnosu na sagorevanje drveta. Zbog toga se kaže da je grejanje na pelet "čistije" od grejanja na ugalj, a korisniku pruža komfor oslobađajući ga od stalnog loženja i čišćenja peći. Za sva rešenja grejanja na pelet preporučujemo proizvode proizvođača Bergen.   
Toplotne pumpe su energetski efikasno rešenje i pravi su izbor kada treba da se uklope ušteda troškova grejanja i ekološka proizvodnja toplote. Korišćenjem toplotne pumpe jednim uređajem objedinjavanju se grejanje, hlađenje i zagrevanje sanitarne vode.
 
Toplotne pumpe koriste prirodne, obnovljive, besplatne izvore energije, a svega 25 procenata ukupne energije koju koristi čini električna energija. Prirodni izvori koje koriste su dostupni tokom cele godine u neograničenim količinama i možemo ih koristiti bez bojazni da ćemo ih iscrpeti. U poređenju sa grejanjem na fosilna goriva emisija CO2 smanjena je za oko 75 odsto. Zbog svog izrazito niskog uticaja na životnu sredinu smatraju se ekološki najprihvatljivijim rešenjem.
 
 
U poređenju sa drugim načinima grejanja, ugradnja toplotnih pumpi nije mala investicija, ali je zasigurno najisplativije dugoročno rešenje. Postoji više vrsta toplotnih pumpi, a najčešće se preporučuju toplotne pumpe vazduh-voda, jer su najjednostavnije za ugradnju i održavanje, ne zahtevaju dodatne troškove ni dozvole i samim tim su najčešće u upotrebi. Naša topla preporuka je Bergen Invictus toplotna pumpa.  
 
Zamena zastarelih sistema grejanja modernim, efikasnijim rešenjima povećava stepen efikasnosti, značajno smanjuje potrošnju energije i ekološki povoljno utiče na životnu sredinu.  Većina starih uređaja za grejanje su neefikasni i oslobađaju velike količine ugljen-dioksida, a povećanjem cena energenata rastu i ukupni troškovi grejanja. Korišćenje obnovljivih izvora energije omogućava korisniku da ne zavisi od fosilnih goriva, a u isto vreme štiti životnu sredinu.  U doba ubrzanog života, moderna tehnologija se razvija da savremenom čoveku obezbedi načine za uštedu vremena i novca, ali i dodatnu sigurnost.
 
Savet o najadekvatnijem rešenju za grejanje i uštedu pronađite na www.zelenivikend.rs ili posetite savetnike kompanije Energy Net i njenih partnera tokom "Energy Net Zelenom vikendu" 4. i 5. novembra u vašem gradu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Arsić: Inflacija u Srbiji među višim u Evropi

Bruto domaći proizvod će ove godine u Srbiji porasti 3,6-3,7 odsto, što je dobar rezultat u periodu stagnacije evropskih privreda, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.