Organizacijski psiholog Adam Grant je podsetio na iskustvo američkog industrijalca Henrija Forda, govoreći u prilog četvorodnevne radne sedmice.
"Henri Ford je pre jednog veka, ne znajući da ima prosvetiteljske poglede o menadžmentu i brigu o ljudima, skratio radnu nedelju sa šest na pet dana zbog toga što je shvatio da su ljudi više produktivni. Podigao se moral, bilo je više lojalnosti i bilo je manje otkaza. Rekao da je to dobro za poslovanje. Onda smo počeli da se čudimo: Dobro, zašto smo stali na pet radnih dana? Da li je to naređeno ili je reč o ljudskoj konstrukciji koju treba propitati", ukazao je Grant.
Četvorodnevnu radnu nedelju već uvode vlade i velike kompanije. Pet razloga zbog kojih se smatra da su četiri radna dana dovoljna jesu to što je to dobro za planetu, što je to dobro za produktivnost i što je za dobrobit ljudi, da bi se mogli spasiti životi i uštedeti novac, što će ljudi imati veću kontrolu nad svojim životima, ali i to što će radnici imati više fleksibilnosti.
Dobro je za planetu Zemlju
Hilari Kotam iz Centra za petu društvenu revoluciju je obrazložila zašto se sa četiri radna dana nedeljno doprinosi zaštiti planete Zemlje.
"Jedna od stvari o kojima moramo da razgovaramo jeste klimatska agenda, jer postoje dobra istraživanja koja pokazuju da manje raditi znači da manje putujemo i da manje kupujemo i da imamo više vremena", istakla je Kotam.
Kada je Majkrosoft 2019. u Japanu uveo četvorodnevnu radnu nedelju potrošnja struje je smanjena za 23 odsto, dok je potrošnja papira smanjena za 59 odsto.
Dobro za produktivnost i dobrobit ljudi
Ujedinjeni Arapski Emirati su zaposlenima u javnom sektoru uveli četvorodnevnu radnu nedelju.
"Neki od prvih podataka koje smo prikupili su zaista obećavajući. Zaposleni, njih 70 odsto je izvestilo da efikasnije rade, da bolje određuju prioritete i da tokom nedelje bolje upravljaju vremenom. Sjajno je to što se broj izostanaka sa posla smanjio za 55 odsto i što je 71 odsto zaposlenih reklo da više vremena provode sa porodicom", obrazložila je ministarka razvoja UAE Ohod Bint Kalfan Al Rumi.
Ušteda novca
Kotam se pozvala na podatke agencija Ujedinjenih nacija kako bi naglasila koliko je dug rad štetan po zdravlje.
"Ono što je važno jeste koliko je skup prekovremeni rad. Podaci Međunarodne organizacije rada i Svetske zdravstvene organizacije govore da nas rad ubija, jer kada mnogo radite, onda morate znati da se društvo suočava s masovnim krizama u mentalnom zdravlju. Društvo se suočava sa svim vrstama bolesti", napomenula je.
Prema podacima SZO, dugi, višesatni rad godišnje u proseku usmrti 745.000 ljudi. Skoro devet odsto globalne populacije nedeljno radi 55 sati i duže.
Više kontrole nad svojim životom
En-Mari Sloter iz organizacije "New America" smatra da se uvođenjem četvorodnevne radne nedelje omogućava da u celosti budemo ljudska bića.
"Mislim da time dobijamo vreme da u celosti budemo ljudska bića. Hilari Kotam i ja smo mnogo pisali o onome što smo nazvali Sapiens Integra. Dakle, postoji mitski homo economicus - ljudsko biće koje je kontinuirano racionalno i koje je vođeno potrebama i postoji potpuno ljudsko biće koje je zbrinuto, koje ima interakcije i ostale dobre stvari", navela je Sloter.
U poslednjih nekoliko godina postoji nužda da se rad učini više fleksibilnim i mnogi radnici žele da ostane tako.
"To je možda deo uticaja koronavirusa i pandemije tokom koje su ljudi prošli kroz rolerkoster promena. Radili su kod kuće, linija između privatnog i profesionalnog života je zamagljena. Kada su počeli da se vraćaju u kancelarije, onda je bilo tenzija. Tražili su više fleksibilnosti, više dobrobiti", podsetila je ministarka iz UAE.
Radnici traže više fleksibilnosti
Zadovoljstvo radnika je na današnjem tržištu rada veći prioritet. Na to je ukazao i Džonas Prising iz globalne kompanije za zapošljavanje "Manpower Group".
Naglasio je da radnici sve više žele da budu u kompanijama koje im omogućavaju fleksibilnost i to da mogu da prave izbore. Ocenio je da će tako i ostati.
.jpg)
Komentari 9
Trpeljiva
Ma
stari predlog
A jel' mora svaka sreda?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar