To pokazuju podaci evropske statističke službe Eurostat o potrošnji u EU, zemljama u njenom okruženju i zemljama kandidatima za članstvo.
Najveću stvarnu individualnu potrošnju je i 2021. imao Luksemburg, sa 144 odsto evropskog proseka, ali ujedno i sa BDP koji je iznosio čak 268 odsto proseka u EU.
Stvarna lična potrošnja označava svu robu i usluge koje neko domaćinstvo kupuje, ali i usluge koje pružaju neprofitne institucije ili država, poput školovanja ili zdravstva.
Iako se nivo privrednog razvoja neke zemlje najčešće izražavau BDP, stvarna individualna potrošnja je kao neutralni indikator korisna za poređenje relativnog blagostanja potrošača u pojedinim zemaljama.
Prema saopštenju Eurostata, u kojem su stvarna lična potrošnja i BDP u 27 članica EU označeni sa 100, individualna potrošnja u 19 članica zone evra iznosila je 104 odsto, a BDP 105 odsto.
Najveću stvarnu individualnu potrošnju su u EU, posle Luksemburga, imale su Nemačka i Danska sa, 120 odsto, odnosno 119 odsto. Među zemljama u okruženju EU, Norvežani su imali 126 odsto proseka, a Švajcarska 119 odsto.
U Srbiji je prošle godine stvarna individualna potrošnja porasla u odnosu na 2020. godinu kada je bila 51 odsto, a BDP iznosio 43 odsto proseka u EU.
Među zemljama kandidatima, najveću stvarnu individualnu potrošnju ima Turska sa 69 odsto proseka EU. U Crnoj Gori je ona 60 odsto odsto, Severnoj Makedoniji 51 odsto odsto, Albaniji 39 odsto i u BiH, koja je na pragu da dobije status kandidata, 41 odsto proseka EU.
BDP po stanovniku u Crnoj Gori je porastao sa 45 odsto 2020. na 48 odstoo 2021. godine. BDP Severne Makedonije je sa 38 odsto 2020. porastao na 42 odsto 2021.
Među članicama EU na samom začelju je i dalje Bugarska sa 65 odsto perosečne individualne potrošnje i 57 odsto prosečnog BDP u EU. Od zemalja bivše Jugoslavije koje su ušle u EU, hrvatska ima 72 odsto prosečne potrošnje i 70 odsto prosečnog BDP.
Slovenija je 2021. imala 90 odsto evropskog prosečnog BDP, a istovremeno 85 odsto prosečne stvarne individualne potrošnje, u čemu je jednaka sa Španijom i Češkom, a za jedan procentni poen bolja od Rumunije, Poljske i Portugala.
Po stvarnoj individualnoj potrošnji najbliže proseku u EU su Italija sa 98 odsto, Litvanija sa 97 odsto i Kipar sa 95 odsto.
Komentari 3
Srbijo!!!
Da je od 2000. do 2010. godine rast BDPa oko 75%. Od 2012. do 2022. godine rast BDPa jedva 30%.
Da je tek 2019. pre korone BDP dostigao nivo BDP-a od 2008. godine.
Da je maja 2012.g: cena sirove nafte na berzi za barel 120$ a evrodizel na pumpama: 147,30 din/l a marta 2022.g: cena sirove nafte za Barel: 107$; a evrodizel: 187,30 din litar
Da je u odnosu na 2011. g., u 2021.godini u Srbiji za oko 40% manja je proizvodnja povrća?
Da smo 2012. godine imali smo oko 30 dana godišnje sa lošim vazduhom a 2021.godine 230 dana ?
Ako je AV izgradio najviše bolnica u zadnjih 50g, zašto se 2012. na operaciju kuka čekalo 2g, operaciju srca godinu dana, a danas se na operaciju kuka čeka 4g, operaciju srca 3g.? Da opozicija nije zagadila vazduh, nije trpala reke u cevi, nije dovela Rio Tinto, nije imala Nevolju da melje ljude u ćevap, nije prebrojala 500.000 emigranata, i nije nas zadužila 35mlrd€, kao ova vlast. Da su ovi za predhodnih 10 godina vlasti jedino uspešno su obesmislili sve u ovoj zemlji. Obesmislili su medije, državu, kulturu, istoriju, moral, etiku, prosvetu, vojsku, dijalog. Celo društvo i cela zemlja počivaju na besmislicama polupismenih neznalica.
s one strane duge
Z
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar