Kako proizvoditi struju: Crnogorski primer opominje
Pre tri godine, između 24. maja i 2. juna, naš jugozapadni sused je deset dana celokupnu potrošnju struje dobijao iz sopstvenih obnovljivih izvora.
Foto: Pixabay
Međutim, ove sezone u istom razdoblju prilike su bile toliko izmenjene da je 90 odsto električne energije pristizalo iz zastarele termoelektrane "Pljevlje".
Nesporno je da Srbija što pre i u što većoj meri mora da transformiše energetski sektor. Prevelika emisija štetnih gasova i čestica je nedopustivo visoka i predstoji postupno, ali potpuno, napuštanje proizvodnje struje iz uglja i nafte, što je za zemlju koja iz ovih izvora dobija čak 72 odsto električne energije pravi izazov.
Lepa vest iz Podgorice
Reč je strateškoj preorijentaciji, dakle obimnoj i složenoj tehnološkoj operaciji čija je cena golema. Naravno da je i odgovornost za osmišljavanje nove energetske strategije izazov ne samo za stručne timove, već i za one koji bi trebalo da donesu definitivnu odluku, potom i da izvedu zahvat kakav se događa jednom u sto godina.
Izvesno je da Srbija mora drastično da menja energetsku proizvodnu strukturu, ali tek predstoji sagledavanje iz kojih sve izvora će se u relativno bliskoj budućnosti snabdevati strujom. Izazovi nisu mali, lobiranja, domaća i inostrana, intenzivnija su nego ikada do sada i neće biti jednostavno odrediti nov strateški pravac.
Dragocena su i iskustva drugih, a novija dešavanja u Elektroprivredi Crne Gore su primer koliko je dobro biti oprezan i odmeren kada se donosi tako krupna i odluka koja će decenijama uticati na ekonomiju i svakodnevni život građana.
Iz Podgorice je pre tri i po godine stigla lepa vest - u periodu od 24. maja do 2. juna sva potrošena struja je proizvedena iz obnovljivih izvora. Reč je o dve hidrocentrale, "Piva" i "Perućica", dvadesetak mini-hidroelektrana, te dva veća ("Krnovo" i "Možura") i desetak mini vetroparkova. Uobičajena dnevna potrošnja, otprilike 7,2 miliona kilovata, zadovoljavana je strujom samo iz ekološki prihvatljkivih izvora. Kako je ukupno potrošeno 72 od 85 miliona kilovata, Crnogorci su izvesnu količinu "ekološke struje" i izvozili.
Tri godine kasnije
Oslonac uspeha crnogorske elektroprivrede, istaknut i u evropskim medijima, bio je vanredno visok dotok voda. Sve hidroelektrane su radile kao nikada ranije. Udeo struje iz vetroparkova, mada izrazito neujednačen, bio je primetan, 12,5 odsto. Tako je 28. maja činio čak 28 odsto dnevne proizvodnje.
Samo tri godine kasnije u najmanjoj državi nastaloj iz nekadašnje Jugoslavije pirlike su drugačije, sasvim suprotne. Crnogorska brda su od sredine zime pa do sredine novembra bila zahvaćena sušom kakva nije zabeležena u povesti tamošnje meteorologije. Vetra je bilo dosta manje nego što se, na osnovu istorijskih pokazatelja, predviđalo, povremeno je i osunčanost bila i kraća i manja nego što je uobičajeno. Zakazali su bukvalno svi obnovljivi izvori, ponajviše hidrološki.
Zapravo, rast cena je započet u maju 2021. godine kada Evropska unija iznenadno započinje nagli, ispostavilo se nedovoljno isplaniran, prelaz na obnovljive izvore i donosi odluku da se naplaćuju kazne za prekomerno emitovanje štetnih gasova i čestica. Proizvođači struje su nove troškove ukalkulisali i cena je sa 45 do decembra meseca narasla na 230 evra po megavat času (MWh). Preko tržišta skočila je cena i ruskom gasu, koji se u Uniji veoma mnogo koristi za rad gasnih elektrana.
Radovali se skupoj struji
Subvencionisanje firmi preko cene struje postaje veoma skupa rabota, pa u Elektroprivredi Crne Gore raskidaju ugovor po kome su Kombinatu aluminijuma u Podgorici obavezni da isporučuju struju po fiksnoj ceni od 45 evra za MWh. Kako je kombinat dnevno trošio cirka 1,6 miliona kilovata, skoro polovinu letnje potrošnje, nastale viškove Crnogorci su izvozili po ekstrauvećanim cenama i profitirali su sa više od 35 miliona evra.
Pošto su prvom rastu cena odoleli minimiziranjem poslovne aktivnosti KAP-a i svođenjem njegove potrošnje struje na deset odsto ranije, u Podgorici su gotovo sa radošću gledali na dalji rast cena energenata u Evropi. Računali su na, istina neveliki, ali u novim okolnostima veoma profitabilni, izvoz elektrike. No, neočekivani događaji tek slede.
Osam bezvodnih meseci
Cela zima je suva, voda u rekama je na istorijskojm minimumu. Krajem februara sukobi u Ukrajini dodatno uvećavaju cenu struje koja povremeno premašuje i 700 evra po MWh. Planinske reke presušuju, hidroelektrane rade minimalno, a od juna do sredine novembra dotok je toliko smanjen da hidroelekrtane praktično ne rade. Za državu u kojoj od godišnje proizvodnje 3,3 milijarde kilovata, čak 60 odsto potiče iz hidrosektora, reč je o katastrofi.
Takođe je i vetra bilo manje nego što se očekivalo, pa i struje iz vetrogeneratora tek upola u odnosu na plan. Posebna je nevolja izrazita neujednačenost ovog energetskog izvora. Većih količina struje iz vetra bilo je tek dvadesetak dana, najviše 17. aprila kada je udeo u dnevnoj proizvodnji dostigao neverovatnih 45 odsto!
Dobra stara termalka
Srećom, država je još u martu reagovala odlaganjem remonta termalke "Pljevlje", uobičajeno za april i maj. Bio je to spasonosan potez. U periodu od juna do sredine novembra u Crnoj Gori je čak 90 odsto struje poticalo iz uglja. U oktobru udeo ove "prljave" struje je dostigao i svih 94,3 odsto proizvodnje. Međutim, uvoz nedostajućih količina koštao je građane preko 98 miliona evra. Od sredine novembra hidrološke prilke su naglo poboljšane i Crna Gora dnevno izvozi struje u vrednosti do 1,4 miliona evra.
Pouke crnogorskog slučaja mogu biti od velike koristi za sve koji su pred prelaskom na obnovljive izvore. Nestalnost i oscilacije su osnovna karakteristike proizvodnje struje pomoću vetrogeneratora ili solara, ali i iz hidroelektrana. Ekstremne teškoće nastaju kada se, a to nije redak slučaj, poklope loši prirodni uslovi za dva ili više obnovljivih izvora kao što pokazuje drastičan slučaj kod našeg suseda.
Novi izvori neminovnost
No, prelazak na ekološki bezbedniju produkciju struje je neminovan. Stvar je u tome da se što celovitije sagleda i nov energetski miks učini takvim da može odgovarajuće da reaguje i na učestale promene rada pojedinih izvora.
Crnogorski slučaj nam pokazuje koliko je važan dobar prognostički alat, ali i pouzdani izvori u rezervi. Od još većeg značaja je dobra povezanost sa susednim energetskim sistemima, kao i kvalitetni prenos i distrobucija unutar sopstvene mreže.
Zaduženi za energetsku transformaciju zaista imaju mnogo toga da prouče, da se detaljno upoznaju sa brojnim zanimljivim slučajevima, i crnogorskim, pre nego što nam predoče plan za tako važan i krupan zaokret.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Voren Bafet nakon prodaje akcija Epla: "Teži" za 325 milijardi dolara u kešu
02.11.2024.•
2
Američki milijarder Voren Bafet trenutno poseduje više od 325 milijardi dolara u gotovini, nakon što je ove godine prodao nekoliko milijardi dolara vredne akcije kompanije Epl i Benk of Amerika.
Četvrtina zaposlenih bi pristala na manju platu samo da rade od kuće
02.11.2024.•
6
Oko 23 odsto zaposlenih u Srbiji pristalo bi na smanjenje zarade da bi zadržali mogućnost da rade od kuće.
U Srbiju moguć uvoz vozila starih i 24 godine: Ove godine će stići 130.000 polovnjaka
02.11.2024.•
9
Prosečna starost automobila u Srbiji 17 godina i jedina smo zemlja u regionu u kojoj je dozvoljen uvoz automobila sa euro 3 i 4 motorom.
Poreska uprava šalje rešenja frilenserima za porez iz 2019. godine
01.11.2024.•
1
Poreska uprava je utvrdila poreske obaveze frilensera, koji su od 1. januara do 31. decembra 2019. godine ostvarili prihode na osnovu naknade za autorska i srodna prava i naknade za izvršeni rad.
Ilić: U Srbiju se uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva, pitanje gde ono završi
01.11.2024.•
5
Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Slobodan Ilić kazao je da se u Srbiju nekontrolisano uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva.
EPS ugasio više od 100 blagajni za naplatu struje: Dodatni popusti za slanje računa na mejl
01.11.2024.•
7
Elektroprivreda Srbije (EPS) je ugasila 106 blagajni za naplatu električne energije.
Đedović Handanović: Ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklernih postrojenja do kraja godine
01.11.2024.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da očekuje da izmene Zakona o energetici budu u parlamentu do kraja godine.
Nove cene goriva: Pojeftinili dizel i benzin
01.11.2024.•
6
Dizel i benzin će danas od 15 sati na pumpama u Srbiji pojeftiniti za po jedan dinar po litru.
Kraj akcije "Najbolja cena": Vučevićeva bleda kopija Vučićevog populističkog čeda
31.10.2024.•
27
Akcija "Najbolja cena" privodi se kraju. Poslednji predviđeni dan akcije je 31. oktobar. I, nekako se dolazi da je prošlogodišnja "Bolja cena" bila bolje od ovogodišnje "Najbolje cene".
Vlada usvojila predloge finansijskih i poreskih zakona: Povećava se neoporezivi iznos zarade
31.10.2024.•
1
Vlada Srbije usvojila je danas set predloga zakona iz oblasti finansija, kao i set poreskih zakona.
Google kažnjen sa 20.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 dolara
31.10.2024.•
11
Rusija je kaznila Google novčanom kaznom u iznosu od neverovatnih 20 kvintilijardi dolara, nakon što je američki tehnološki gigant uklonio jedan ruski kanal sa Youtube-a.
Stelantis beleži dalji pad prodaje: Dva faktora koji utiču na to
31.10.2024.•
2
Grupa Stelantis, koja je matična kuća Pežoa, Fijata i Krajslera, beleži pad prodaje u trećem kvartalu ove godine od 27 odsto, na 33 milijardi evra.
SAD uvele sankcije za dve firme iz Srbije i Crne Gore zbog prodaje opreme Rusiji
31.10.2024.•
4
Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije za skoro 400 novih pojedinaca i kompanija iz više desetina zemalja zbog pružanja vojne podrške Rusiji, među kojima su i dve firme iz Srbije i Crne Gore.
EU pokreće istragu protiv Temua zbog prodaje falsifikovanih i nebezbednih proizvoda
31.10.2024.•
4
Evropska komisija će otvoriti formalni postupak protiv kineske platforme za onlajn prodaju Temu kako bi ispitala da li krši pravila o suzbijanju prodaje nelegalnih proizvoda, prenosi Blumberg.
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune
31.10.2024.•
18
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune.
Za registrovana gazdinstva: Do 10. novembra subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru
30.10.2024.•
2
Do 10. novembra obezbeđena je subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru za sva registrovana poljoprivredna gazdinstva u Srbiji.
Vučić bi sa trgovinskim lancima razgovarao o marži: Džaba sve kad je plata mala
30.10.2024.•
24
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je trgovinskim lancima da zarađuju na količini, a ne na visokim cenama.
Analiza pokazala: Srbiji će u narednoj deceniji biti potrebno bar 100.000 radnika
30.10.2024.•
9
Iako je potencijal za stvaranje zajedničkog tržišta rada u zemljama Zapadnog Balkana veliki, u praksi do radnih migracija ne dolazi i najveći deo migracija sa Zapadnog Balkana usmeren je na EU.
Građani Srbije u proseku uštede 6.500 dinara: "Savet je da to budu tri, četiri mesečne plate"
30.10.2024.•
8
Prosečna mesečna ušteđevina u 2024. godini iznosila je 6.500 dinara, što je za 500 dinara više nego u prošloj godini, rezultat je istraživanja, uoči 31. oktobra - Svetskog dana štednje.
Britanski maloprodajni lanac otvara prodavnice u Srbiji
30.10.2024.•
3
Prve prodavnice Miller Grupe u Srbiji biće otvorene tokom novembra i decembra na aerodromu "Nikola Tesla".
Zašto nam je sve skupo: Ekonomista smatra da su krivci država i pasivna regulatorna tela
29.10.2024.•
10
Ekonomista Saša Đogović ocenio je da jedan od glavnih razloga zašto su cene u Srbiji, posebno prehrambenih proizvoda, više nego na drugim tržištima jesu upravo marže.
Komentari 10
w/e
Vetrenjace i solarni paneli su izuzetno neisplativi i nepouzdani (posto zavise od vremenskih prilika). Sem toga, njihova integracija u postojeci el. energetski sistem je takodje skup poduhvat.
Zakone koji forsiraju obnovljive izvore energije gura iskljucivo Nemacka, kako bi opravdali silne pare i vreme koje su utrosili na istrazivanja i patente koje sada moraju da uvale nekome.
Ako hocete "Zelenu" energiju, drzite se modela Francuske i nuklearnih elektrana koje zauzimaju manje prostora, generisu neuporedivo vise el. struje i predstavljaju stabilan izvor koji bukvalno ne zagadjuje nista. Pogledajte samo koliko imaju cistiji vazduh u odnosu na Nemacku i sve ce vam biti jasno.
Rajko
Idiotizam na prvom mestu je nastaviti sa EPS-om kao i do sada,drzava para nema ali ima nekontrolisanu potrosnju sredstava.
Solarni paneli u vidu subvencija za male solarne elektrane do 10kw je odlican odnos ulozenog i iskoriscenog.
Vetrogeneratori su preskupi ali imaju druge pogodnosti i zahtevaju ozbiljna dugogodisnja ispitivanja.
Biomasa je vrlo specificna ali vrlo neorganizovana u Srbiji, prakticno ne postoji.
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar