Ilić je svetski priznat naučnik iz oblasti fizičke hemije, elektronike i mikroračunarstva, nekadašnji saradnik Stiva Džobsa, dobitnik Svetske nagrade za inovacije i jedan od glavnih "pogona" razvoja električnih automobila u Nemačkoj.
Ilić za Euronews Srbija naglašava da bi u Srbiji vredelo proizvoditi baterije za telekomunikaciju, kao i potencijalne baterije-rezervoare za sunčanu energiju, a da se ne preporučuje ulazak u proizvodnju baterija za električne automobile jer je to tržište, kako kaže, nesigurno i nepredvidivo.
Dodaje da mnoge zemlje koje proizvode litijumske baterije nemaju litijum, ali da taj metal može da se nabavi na tržištu u svakoj formi.
"Nema potrebe da se litijum eksploatiše u Srbiji, ali kada ga već imamo - zašto to ne uraditi. To bi bio najbolji mogući način da se promoviše mineral koji dolazi iz Srbije. Možemo da ga stavimo na tržište i da krenemo i sa njegovom prodajom", navodi Ilić.
Iako se donedavno govorilo da su električni automobili, čije je "srce" litijumska baterija, naša budućnost, danas sve češće čujemo da litijum nije uopšte zeleno, niti održivo rešenje. Osvrćući se na takva tumačenja, Ilić je istakao da je za njega litijum strateški metal.
"To je jedan od najlepših metala. Metali iz prve grupe Periodnog sistema, kao što su litijum, natrijum i kalijum u odgovarajućem obliku jedinjenja postoje i u našem organizmu i mi ih svakodnevno konzumiramo", kaže on.
Govoreći o tome koliko bi još litijum mogao da ostane u upotrebi, rekao je da je to nemoguće proceniti.
"Litijumske baterije za portabl uređaje biće najmanje još trideset do četrdeset godina u upotrebi. Kod elektroautomobila je situacija drugačija, jer litijum pokazuje svoje granice. Tu je brzina punjenja odlučujuća, kao i cena", objašnjava on.
Upitan koliko su litijumske baterije opasne po životnu sredinu, odnosno da li su električni autmobili "zeleni" ukoliko se baterija ne reciklira pravilno, on naglašava da je količina ugljen-dioksida kod novih automobila drastično smanjena.
"S druge strane, bilo bi šteta da tako plemenih metal kao što je litijum bude prepušten prirodi. Litijum reaguje s vodom i vazduhom i dobija se litijum hidroksid. To jedinjenje je potpuno bezopasno bilo za koga i bilo za šta. Takvo jedinjenje može dalje da se preradi i koristi vrlo efikasno", navodi on.
Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel 2015 goine je htela da se na ulicama te zemlje nađe milion električnih automobila, a ta vizija se nije ostvarila ni u 2022. godini. Ilić, koji je decenijama radio u Nemačkoj, istakao je da je to bila fantastična ideja, i da je istraživačima pruženo dovoljno finansijskih sredstava za proučavanje.
"Angažovali smo naučnike iz svih zemalja ali nismo uspeli da pronađemo do tada u pravo vreme najbolju bateriju koja će brzo da se puni, da bude jeftina i sigurna", kazao je.
Dodaje da električni automobili isključivo imaju smisla ukoliko se pune iz solarne energije ili energije vetra.
"Niko ne zagovara to da se kupi električni automobil, pa da ga puni strujom koja je proizvedena u elektrani", kaže Ilić.
On ističe da i dalje postoje izazovi na tržištu, pre svega zbog činjenice što je električni automobil značajno skuplji od vozila na fosilna goriva. S druge strane, dodaje, subvencije u Evropi nisu dovoljno velike.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 25
Nina
To je njegov stav kao naučnika i stručnjaka gledano prema ekonomskim prilikama u Srbiji ali zaboravlja da su kod nas zakoni privatno vlasništvo partije koja je na vlasti ....
A reč stručnjaka je marginalna, već vidjeno zar ne?
Stručnjaka a ne kvazipolitičkih stručnjaka !
Mi smo divlji zapad,pravo jačeg
/
Pogledajte madjarsku
Ona nema rudnike litijuma, a do sad se u madjarskoj otvorilo osam giga fabrika za baterije!
Dve najnovije u izgradnji su BMW-ova fabrika baterija u Debrecenu vrednosti 2 milijarde evra i CATL fabrika od 7 milijardi evra?!?!
Hej bre, dve fabrike 9 milijardi, a mi cemo da kopamo po Jadru. Presmesni smo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar