Banke pred dužnike izlaze sa novim ponudama - još skupljim

Autor: RTS

Info

15.02.2023.

22:24 > 22:25

U vreme kada se dužnici, bilo sa dinarskim varijabilnim, bilo indeksiranim kreditima, presabiraju svaka tri meseca prateći kretanje kamata, banke su izašle i sa novim ponudama.

Banke pred dužnike izlaze sa novim ponudama - još skupljim

Foto: 021.rs

Sve bi bilo ustaljeno da uslovi odobravanja nisu znatno oštriji, a krediti znatno skuplji. Razlog je povećanje fiksnog dela marže.

Kada su stručnjaci najavljivali novo vreme u kojem više nema jeftinog novca, možda je bilo i neverica, ali se ta prognoza obistinila. Dok dužnici zaduženi pozajmicama sa varijabilnom stopom gledaju tromesečni ili šestomesečni belibor ili euribor, banke su izašle sa ponudama za nove kredite, ali su nove ponude sada znatno skuplje, prenosi RTS.

Na primeru ponude jedne banke za odobrenje kredita od 609.000 dinara sa rokom otplate od 70 meseci plaćali bi ratu 12.400 dinara, a na ime kamate u tom periodu kamata bi iznosila 268.000 dinara.

U kalkulaciji je naveden fiksni deo kamate od 7,7 odsto plus varijabilni tromesečni belibor, odnosno efektivna kamata od preko 14 odsto godišnje.

Pre pet godina mogli ste sa tom nominalnom ratom da se zadužite čak za trećinu novca više - 950.000 dinara, a na ime kamate izdvojite upola toliko. Logično, jer su krediti odobravani sa efektivnom kamatom koliko sada košta samo fiksni deo.

"Kad kažemo da su sve skuplji to se prevashodno odnosi na kratkoročnije vidove, a ne na kredite koji imaju rok dospeća 20, 30 ili 35 godina. Jer su jednostavno makroekonomske performanse takve da je novac skuplji i to zvuči paradoksalno, što govori makroekonomska analiza da je novac skuplji nego za kredite za kraći rok", rekao je Nikola Stakić, profesor univerziteta Singidunum, za RTS.

Prema njegovim rečima, to je inverzna kriva prinosa, s tim u vezi banke kalkulišu različite vrste premija u taj fiksni spred i u tu fiksnu maržu.

"Na kraju dolazimo do situacije da ne samo da je varijabilni deo skuplji, nego i da je marža skuplja i to se prvenstveno odnosi na te kratkoročnije oblike kredita", napomenuo je Stakić.

Za sada još važi uredba Narodne banke propisane jesenas da banke ne mogu da povećavaju naknade i tarife u odnosu na inicijativne, što ne važi za fiksne marže.

One sadrže i poskupljenja materijalnih troškova kao što su zakup nekretnina struje, povećanja zarada i investicija u opremu. Zato bankari prilikom podizanja kredita sugerišu da prihvatite otplate sa fiksnom kamatom.

"Fiksna kamata u trenutku kada se uzima je veća nego varijabilna jer u sebi sadrži komponentu rizika koja postoji u budućnosti i kada imate jedno turbulentno stanje neizvesnost monetarne politike padne u budućnosti, za očekivati je da ta premija rizik koja se ugrađuje u cenu bude viša. Da ste uzeli fiksnu kamatnu pre nekoliko godina, vi biste više plaćali pet-šest procenata i uzeli u poređenju sa onim na varijabilnu, više bi plaćali", rekao je Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Stepen rasta kredita polako se usporava, iako su gotovinski krediti u prošloj godini porasli sa 623 na 661 milijardu dinara.

Kada je reč o stambenim pozajmicama, one su sa 557 milijardi porasle na 628 milijardi dinara.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 9

Hronološki Najpopularniji

Novosadjanin

17.02.2023 • 08:41

Američka centralna banka

Gledajte šta se dešava sa kamatama u SAD ! To sve lagano dolazi u Srbiju sa izvesnim kašnjenjem nekako tek krajem godine a potop sledi u 2024 godini! On se može izbeći samo ako nam finansijski pomogne EU, odobri reprograme i nikako drugačije! Svi to ovde znaju i svi ćute niko to ne sme javno da kaže ni na jednoj TV čak ni mnogobrojni "eksperti" koji se pojavljuju sa blagom i neodredjenom retorikom se ne usudjuju da kažu istinu, a sve u cilju da ne naljute nekoga! Većina živi od nekakvih honorara i projekata i naslonjeni su što se tiče prihoda na javna preduzeća, uprave, Opštine koje vodi političko rukovodstvo, od struke tu nema ništa zadnjih 30 godina....

2 2 0
Zoran

16.02.2023 • 10:02

Ne kupujte kredite

Gledajte bankarske kredite kao bilo koje druge proizvode i racioanlno odlučite dali su vam potrebni ili ne. Kao što vam je neki drugi proizvod skup i ne kupujete ga tako i kredit u banci nemojte kupovati! Namerno kažem "kupovati kredit" jer kredit je proizvod koji kupujete.

12 1 +11
Куп је битан

16.02.2023 • 09:40

Повећање каматних стопа је очекивано. Највећа опасност крије се у изненадној промени курса.

9 12 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.