Inflacija je prošlog meseca stigla do 15,8 odsto, što znači da su proizvodi i usluge toliko skuplji u odnosu na isti mesec prošle godine. Rekorderi poskupljenja su ogrev sa čak 51,2 odsto i proizvodi iz grupe mleko, sir i jaja, čija je cena veća za 43,9 odsto, prenosi
Euronews Srbija.
Prosečno domaćinstvo u Srbiji najviše novca troši na hranu, a namirnice su u proseku u odnosu na januar prošle godine skuplje za četvrtinu ili 24,7 odsto.
Potrošačima je sve manje dostupna i riba, jer je njena cena veća za 27,4 odsto, a posle nje slede povrće i ulja i masti sa oko 22 odsto. Meso je skuplje za 19,3 odsto, a hleb i žitarice 20 procenata. Sokovi, mineralna voda i ostala bezalkohola pića, kao i kafa, čaj i kakao skuplji su u proseku za oko 16 odsto. Rast cena alkohola je bio malo blaži, pa su vino, pivo i žestoka pića u proseku skuplji za oko 10 odsto. Šamponi, kreme, sapuni, dezodoransi, paste za zube i ostali predmeti za ličnu higijenu skuplji su za 24,7 dosto.
Električna energija, gas i ostala goriva od januara 2022. do januara 2023. poskupeli su za 26 odsto. Domaćinstva za struju moraju da izdvoje u proseku 18,6 odsto više, za gas 19,5 odsto, dok su čvrsta goriva u januaru skuplja za čak 51,2 odsto u odnosu na prošlogodišnji januar. Najmanje je poskupelo daljinsko grejanje, čija cena je u Srbiji u proseku povećana 7,8 odsto u odnosu na prošlu zimu.
NBS: Inflacija u skladu sa očekivanjima
Međugodišnja inflacija i u decembru, i u novembru 2022. bila je 15,1 odsto, što znači da je u januaru ponovo dobila ubrzanje, s obzirom na to da su cene porasle za 15,8 odsto. U Narodnoj banci Srbije kažu da je januarska inflacija u skladu sa očekivanim rezultatom i napominju da se i dalje oko dve trećine doprinosa odnosi na rast cena hrane i energenata. Napominju da je na mesečni rast cena u januaru u odnosu na decembra od 1,4 odsto najviše uticao rast regulisanih cena po osnovu ranije najavljenih korekcija cena električne energije, gasa i cigareta i cena hrane, dok je u manjoj meri doprineo i rast cena u okviru bazne inflacije.
"Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat, pre svega visokih svetskih cena hrane, rasta cena ulaznih troškova u proizvodnji i transportu hrane, kao i negativnih efekata suše u Srbiji i u većem delu Evrope. Kod cena energije, pored pada cena naftnih derivata, u januaru je zabeležena i korekcija cena električne energije i gasa što je uticalo da rast cena na nivou cele grupe u januaru iznosi dva odsto", navode u centralnoj banci.
Osim hrane i energenata, mnogima je najveći izdatak kirija, a upravo stambena renta je gotovo za trećinu veća u odnosu na prošlu godinu, odnosno za 27,3 odsto. Popravka nameštaja, rasvete i podnih prostirki uvećala je cenu za 24,3 odsto, dok su sredstva za održavanje stana poskupela za 28,7 procenata. Trošak bašta, sadnica i cveća porastao je za 22,5 odsto. Među proizvodima koji su najviše poskupeli je i kancelarijski materijal, za koji je potrebno izdvojiti 32,2 odsto više novca u odnosu na prošlu godinu.
Zvanična statistika beleži indekse potrošačkih cena u 12 grupa proizvoda i gotovo da nema proizvoda koji nije poskupeo. Jedina dva primera su oprema za prijem, snimanje i reprodukciju zvuka i slike, koja je u proseku za 2,3 odsto jeftinija u odnosu na prošlu godinu, kao i i prevoz putnika avionom za 0,2 odsto, što u suštini znači da je cena karata u većini avio-kompanija ostala na prošlogodišnjem nivou.
Zbog viskoih cena povrća, u restoranima su najviše skočile cene sala i variva - u proseku za oko 20 odsto. Kolači i topla i hladna predjela su poskupeli nešto malo manje, oko 19 odsto, dok su pečenje i jela po porudžbini skuplji za 18,5 odsto.
Kada se očekuje popuštanje apetita "inflacione aždaje"?
U centralnoj banci smatraju da bi na postepeno ublažavanje troškovnih pritisaka moglo da ukaže usporavanje inflacije u zoni evra i usporavanje rasta proizvođačkih cena kod nas i u međunarodnom okruženju.
"Mesečni rast cena u okviru bazne inflacije bio je sporiji u odnosu na ukupnu inflaciju i u januaru je iznosio 0,9 odsto. S druge strane, cene derivata nafte su zabeležile pad od 2,4 odsto na mesečnom nivou. Mesečni rast cena prerađene hrane u januaru je iznosio 1,3 odsto i usporio je u odnosu na ostvarenja iz prethodnih meseci. Vođene višim cenama povrća, cene neprerađene hrane su u januaru povećane za 2,4 odsto", navode u NBS.
Ekonomista Saša Đogović kaže za Euronews Srbija da je bilo i očekivano da će prvi kvartal imati intenzivnije stope rasta, zbog poskupljenja struje i gasa.
"Posle tog perioda će polako doći do popuštanja apetita 'inflacione aždaje'. Posebno ukoliko poljoprivredni rod bude izdašniji u odnosu na prošlu godinu, koja je bila ispod proseka. Onda možemo računati da će polako u drugom delu godine inflacija početi da se spušta i da dolazi u okvire ili kote negde oko dvocifrenog ili ispod dvocifrenog niva, odnosno da bude ispod 10 odsto do kraja godine", kaže Đogović za Euronews Srbija.
U NBS ističu da se bazna inflacija, koja predstavlja indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, i dalje kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije i da je u januaru iznosila 10,4 odsto, čemu značajno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.
Prema aktuelnoj srednjoročnoj projekciji, NBS očekuje da će međugodišnja inflacija ostati povišena u prvom tromesečju ove godine, pre svega kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa.
"Inflacija će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini tekuće godine, tako se da očekuje da će krajem godine biti na dvostruko nižem nivou u odnosu na aktuelne nivoe. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta", naveli su iz NBS.
Komentari 16
CISTAC
mika
Fantom
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar