Po leđima seljaka

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

17.03.2023.

08:24 > 08:39

Nedavno su se pobunili uzgajivači krava mlekulja, da nemaju kome da prodaju dragoceni proizvod.

Foto: Pixabay

Nevolja je tim veća što domaća proizvodnja dragocenog napitka godinama opada, samo je lane umanjena za 100 miliona litara, a, ipak, srpski prerađivači sve ređe potražuju sirovo domaće mleko.

Uvoziti sirovinu je jeftinije, pogotovo konditorima pri korišćenju mleka u prahu. Država je pokušala povećanjem subvencije za pet dinara po litri i 5.000 po kravi da pomogne seljacima - mlekarima, ali je već u startu jasno da uvećana pomoć pomaže tek toliko da paor ne bude u gubitku. Pristojna zarada je na dugom štapu.

Posle mlekarskog, vapaj i ratara

Tek što se stišao protest uzgajivača mlekulja, glas su digli ratari. Zadesila ih je golema nedaća - tržište pšenice i kukruza miruje, nema zahteva za kupovinom. A na lageru je više od 1,4 miliona tona pšenice i cirka dva i po miliona tona "žutog zrna".

Podsetimo se, ne tako davno predsednik Aleksandar Vučić se upravo ovim količinama osnovnih agrosirovina hvalio kao pouzdanom rezervom u teškim vremenima koja su zadesila Stari kontinent.

Seljaci sada, pak, pojašnjavaju kako to nisu nikakve robne rezerve, već neprodata roba koja se poslednjih meseci sve manje traži. Ostali su bez prihoda od lanjskog roda i sada su, neposredno pred prolećne radove u polju, praznih džepova. Od prošlogodišnjeg roda nemaju prihoda ni toliko da ovog proleća uredno obave setvu.

Manjak potražnje je uticao i na cene, pa se kilogram pšenice umesto jesenjih 40-42 dinara za kilogram, sada preko berze može naći i za 27-28 dinara. Slično je i sa kukuruzom. A setva je , najviše zbog drastično poskupelog đubriva, gotovo duplo skuplja nego što je uobičajeno.

Mnogo dolara, malo dinara

Međutim, zar se sve donedavno državni funkcioneri nisu hvalili "kako je Srbija agrarna država, a u ratna vremena je snažno porasla potražnja za hranom širom sveta, pa cena našim izvoznim produktima neprekidno raste"?

Tako je bilo jedno vreme, sada, četiri meseci pre novog roda na severnoj hemisferi, vidi se da rezerve nisu na kritičnom nivou i cene ratarskih useva padaju.

Ipak, dobiti 230-240 dolara za tonu pšenice je solidan prihod. Decenijama se prodavala za manje od dve stotine,a bilo je perioda kada je cena bila i niža. Problem je što se za tih 230-240 dolara dobije neubičajeno malo dinara. Toliko da se dobijenom svotom domaće valute jedva može platiti polovina obaveza na osnovu poreza, doprinosa, korišćenja struje i vode. Ranije je su se od prodaje iste količine žita ove obaveze mogle isplatiti u celosti.

Podsticanje uvoza

Slično uzgajivačima mlekulja, i ratari na svojim leđima itekako osećaju politiku "jakog dinara". Postali su preskupi. Stoga im i aktuelnih 240 dolara za tonu pšenice nije dovoljno, mada je reč o ceni koja je primetno iznad dugoročnog proseka. Očito da dr za svotu dolara, evra, funte i rublje dobija premalo dinara.

Slično je i izvoznicima mlečnih proizvoda koji za tvrde sireve sa inostranog tržišta, uprkos dobroj ceni u evrima, dobijaju premalo dinara.

Problem sa lošim i gotovo neisplativim izvozom nije jedina posledica precenjene domaće valute. Možda je još i neugodnije što je uvoz mleka i mlečnih proizvoda, baš kao i pšenice i kukuruza i na njima zasnovanih prerađevina, postao neverovatno jeftin. Uvoznici trljaju ruke, zarada na jeftinom uvozu je ogromna, a zadovoljna je i država pošto budžet Srbije najviše pune PDV i carine naplaćene baš na uvezenu robu.

Patološki budžet

Patološka struktura prihodne strane državne kase je dugogodišnje obeležje srpske finansijske logike i omogućava vlasti da se hvališe kako domaću proizvodnju fiskalno ne opterećuje previše. Izgleda tačno, ali je igra u tome što se monetanom politikom jakog dinara uvoz čini toliko povoljnim da strana roba postaje neshvatljivo jeftina i potiskuje domaću.

Istovremeno je i domaća roba pri izvozu već u startu preskupa. Razlog je što su domaći troškovi, izraženo u stranoj valuti, mnogo veći nego što iste te troškove u svojim domovinama plaćaju inokonkurenti.

Poljoprivreda je delatnost koju države u celom svetu, ponajviše baš u najrazvijenijim zemljama, subvencionišu. Srbija, mada oko 620.000 ovdašnjih porodica egistenciju zasniva isključivo na agrarnim prihodima, manje subvencioniše nego druge, te agrarni budžet ne dostiže ni pet odsto državnog, iako izvoz agrokompleksa čini 14 do 20 odsto ukupnog izvoza.

To, čini se, nije i najveći problem seljaka. Posledice politike "jakog dinara", pogotovo kada se kontinuirano sprovodi gotovo deceniju, često su mnogo veće i gore.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 10

Hronološki Najpopularniji

Dudule

18.03.2023 • 21:12

Davljenje

Koji zemljoradnik?Ja za katastarski dohodak 63 dinara moram da platim drzavi_poreskoj upravi na ime obaveznog penzijskog i zdravstvenog oko 150 000 din.ODAKLE kad nema prihoda???Ali niko te ne pita i tako se nagomilao dug na oko 2 000 000 din.Niko ne uvazava moje zalbe,samo jos da mi posalju izvrsitelje

5 3 +2
Selo

18.03.2023 • 09:13

A po čijim leđima , nego po našim. Milošević je poslednji bio fer prema seljacima. Ceo 21. vek nas unazađuju. U nekim momentima bilo i pokušaja da nas zavade sa radničkom klasom, koja nosi isti teret kao i mi. Izgubilo se ono da kupiš svinju od seljaka i spakuješ u zamrzivač. Sada niko u gradu i nema zamrzivač. Kažu nije taze iz zamrzivača. Meso od predprošlog svinjokolja je tazije od onog iz marketa.

6 3 +3
Sremica

17.03.2023 • 14:30

Za ovu vlast...

Uglavnom glasaju oni koji se svakodnevno zale na tezak zivot i nemastinu.Seljaci i penzioneri sa malim penzijama.Cudan neki mazohizam kod ovog naroda.

16 15 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.