Prema mišljenju ekonomista, sasvim je izvesno da će povećanja biti, jer je to jedini realan scenario u zaustavljanju inflatornih pritisaka, prenosi
Blic Biznis.
Takva odluka značiće i poskupljenje dinarskih kredita za sve koji su zaduženi u domaćoj valuti.
"Sve dok bude inflacija išla gore, NBS je prinuđena da poveća kamatne stope. Naravno, mora da vodi računa i o tome šta se dešava sa euriborom i centralnom bankom i Federalnim američkim rezervama, a koliko vidimo i na jednoj i na drugoj strani se povećavaju", kaže za Blic Biznis Ljubodrag Savić, ekonomista i profesor na Ekonomskom fakultetu.
On objašnjava da je osnovna ideja da se centralne banke bore protiv rasta inflacije. Kako kaže, mehanizam za to je veoma jednostavan, samo što ne funkcioniše jednostavno.
"Ideja je da se sa povećanjem kamatne stope, poveća cena novca. Ako se poveća cena novca, smanjiće se kreditna aktivnost i privrede, a posebno stanovništva. A ako se to desi, a desiće se i dešava se, i ako jedan značajan broj ljudi odustane od kredita, to znači što se tiče monetarne sfere, da će tražnja biti niža. U ekonomiji je poznato kada je tražnja niža a ponuda ista, cene bi trebalo da idu dole", kaže profesor.
On dodaje da bi prema projekciji NBS, u trećem kvartalu inflacija trebalo da se smiri, a da se u prvom kvartalu naredne godine, dođe do cilja od 1,5 do 4,5 procenta na godišnjem nivou, što bi se, na ovu dvocifrenu inflaciju smatralo kao dobar rezultat.
"I to je na žalost jedina mera koju NBS može da primenjuje i ja očekujem da će to i da se desi, s obzirom na to da i dalje neke cene rastu, a posebno cene hrane", zaključuje profesor Savić.
Branko Živanović, profesor dr. na Beogradskoj bankarskoj akademiji takođe je mišljenja da je povećanje referentnih kamatnih stopa sasvim izvesno. Kako za "Blic Biznis" ističe, čak i ukoliko povećanja ne bude na sutrašnjoj sednici, biće na nekoj od narednih.
"Mi možemo da očekujemo ublažen rast naših referentnih kamatnih stopa u cilju suzbijanja inflacije. U slučaju da ih ne podigne sutra, u perspektivi možemo očekivati podizanje u narednom periodu. Takva politika biće naslonjena na politiku Federalnih rezervi i politiku centralne banke, gde je podizanje referentnih kamatnih stopa dalo rezultate na suzbijanju inflatornih pritisaka", kaže profesor.
Živanović navodi i razlog zašto će kod nas referentna kamatna stopa nastaviti da se povećava.
"Rast referentnih kamatnih stopa i kod njih i kod nas će biti umanjen, blaži u odnosu na predhodne iz razloga što preterano visoke referentne kamatne stope već stvaraju recesione pritiske. Kod nas postoji još dodatni argument da će se u budućnosti referentna kamatna stopa podizati, iz razloga jer je rast inflacije nešto veći od očekivanog i njen porast nije u skaladu sa kretanjima stope inflacije u zemljama EU i to je još jedan dodatni razlog da se sa rastom referentne kamate stope neće stati, ali u blažem delu procenta. I to je jedini realan scenario", napominje profesor.
Da je povećanje sasvim izvesno, saglasan je i docent Veljko. M. Mijušković, sa Ekonomskog fakulteta.
"Očekujem blago povećanje referentne kamatne stope. Teško je decidno reći koliko, ali sledeći prethodne odluke NBS, verovatno za oko 25 baznih poena. Imajući u vidu perzistentnost inflatornih pritisaka posebno kada se pogleda bazna inflaciju u svetu, Evropi naročito, može se očekivati da postoji prostor za dalje pooštravanje monetarnih uslova, kako u Evropi tako i kod nas", kaže Mijušković.
On ukazuje i na to da je NBS i u prethodnom periodu vodila računa da se pooštravanje monetarnih uslova obavlja postepeno, odnosno u manjim koracima, ali kontinuirano. Takav pristup, kako kaže, pored toga što daje vremena da se uvaže nove informacije koje pristižu iz meseca u mesec, omogućava i postepenije prilagođavanje domaćeg sistemana zatezanje monetarne politike (više osnovne kamatne stope), koje smo videli da se veoma brzo prenose i na novčano tržište i na realni sektor (kredite i depozite).
Podsetimo da je na poslednjoj sednici Izvršni odbor odlučio da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,75 odsto. Stopa na depozitne olakšice zadržana je na nivou od 4,50 odsto, dok je stopa na kreditne olakšice povećana na 7,00 odsto.
.jpg "Za registrovana gazdinstva: Do 10. novembra subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru")
.jpg "Analiza pokazala: Srbiji će u narednoj deceniji biti potrebno bar 100.000 radnika")
Komentari 3
Dragan
No Mercy
Može i bez povećanja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar