Demostat: Srbija je po standardu ispod Bugarske

Podaci za Srbiju i ostale zemlje regiona koje nisu u EU za 2022. još uvek nisu objavljeni.
Demostat: Srbija je po standardu ispod Bugarske
Foto: Pixabay
Godinu dana ranije, 2021, Srbija je po ovom parametru bila znatno ispod najsiromašnije zemlje EU, Bugarske, ostvarivši bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika po paritetu kupovne moći od samo 44 procenta evropskog proseka, objavio je danas Demostat.
"U Srbiji je sve skuplje nego u Evropi", rečenica je koja se često čuje kao izraz frustracije teškim životom na ovim prostorima. I, mada to zapravo nije tačno, upravo objavljeni uporedni podaci Eurostata iz anketa o potrošnji domaćinstva, daju uvid u to zašto mnogi u Srbiji misle da jeste. Naime, iako neretko roba košta više na Zapadu, njihovi građani je po pravilu daleko lakše mogu priuštiti nego naši, što se posebno odnosi na one proizvode i usluge koje najviše i znače ljudima", navodi Demostat.
Dodaje se da su građani Srbije prinuđeni da za hranu izdvajaju skoro pa duplo više iz svog budžeta nego stanovnici EU, dok njihovi troškovi stanovanja i režija čine skoro isti deo rashoda kao i žiteljima razvijenih zemalja.
 
Posledica toga je da građanima Srbije ostaje znatno manje novca za sve ono što inače čini "dobar život" - obrazovanje, rekreaciju, kulturu i restorane.
 
Prema podacima Eurostata za 2020 - poslednjim dostupnim, domaćinstva u Evropskoj uniji su najviše novca davala za stanovanje, vodu, struju, gas i gorivo - 32,7 odsto svih mesečnih izdataka, dok u Srbiji na ovo odlazi malo manje - 29,8 procenata.
 
Dok u EU kirija u proseku čini više od pet odsto mesečnih izdataka (podatak za 2015), u Srbiji je to sada 0,6 odsto, a bilo je 1,3 odsto u 2015. To može biti odraz kako visokih kirija zemljama EU, tako i činjenice da u Srbiji veliki broj domaćinstava živi u sopstvenim stanovima, odnosno ne plaća kiriju.
 
Drugo istraživanje - SILC, o prihodima i uslovima života, ukazuje da je verovatno u pitanju ipak ovo drugo. Naime, prema rezultatima SILC ankete, građani Srbije su u samom vrhu neslavne evropske liste koja meri koliki je deo stanovništva preopterećen troškovima stanovanja.
 
Smatra se da troškovi stanovanja predstavljaju preveliko opterećenje za ljude onda kada na njih odlazi više od 40 odsto raspoloživog dohotka domaćinstva.
 
Kada se onda pogleda onaj deo stanovništva koji živi u iznajmljenim stanovima - čak 45,7 odsto njih je preopterećeno ovim troškovima. To je više nego duplo od proseka EU koji iznosi 21,2 odsto i predstavlja treći najgori rezultat u Evropi, odmah posle Grčke i Holandije.
 
Kada se pogledaju stanari koji kiriju plaćaju po sniženim cenama ili stanuju besplatno (razni socijalni stanovi i slične šeme) i tu Srbija veoma loše, jer sa 17,1 odsto ovakvih domaćinstava kojima uprkos sniženoj ceni kirije za njeno podmirivanje i dalje odlazi više od 40 odsto raspoloživog prihoda, Srbija zauzima drugo najgore mesto u Evropi, odmah posle Holandije.
 
Najmanje domaćinstava preopterećenih troškovima stanovanja je zapravo u kategoriji onih koji žive u stanovima uzetim na kredit. Među njima, samo je osam odsto onih kojima troškovi stanovanja izbijaju bar 40 odsto raspoloživog dohotka iz džepa.
 
Ali i tih osam odsto je skoro duplo više od evropskog proseka od 4,3 odsto tako da je Srbija i ovde među najgorima u Evropi. Ipak ovaj postotak u Srbiji je u drastičnom padu jer je u periodu od 2015. do 2019. bilo od 20 do čak 30 odsto porodica kojima je stambeni kredit ovako teško padao.
 
Razlike u tome šta čini stanovanje skupim u EU, a šta u Srbiji pokazuju se i na drugim stavkama. Struja je u Srbiji načelno među najjeftinijim u celoj Evropi, ali njeni građani daleko teže mogu da je sebi priušte nego njihovi rođaci i prijatelji na Zapadu.
 
U Srbiji, na račune za struju odlazi čak 4,7 odsto mesečnih izdataka, a u EU upola manje, samo 2,4 odsto.
 
Slično je i sa troškovima za čvrsto gorivo (ugalj, drva) koji učestvuju sa 3,2 odsto u Srbiji, a samo 0,6  odstou Evropskoj uniji, gde se ova vrsta ogreva daleko manje koristi. S druge strane, u Evropskoj uniji na gas ide 1,6 odsto troškova domaćinstava, a u Srbiji 0,4 odsto.
 
Ništa, međutim, ne pokazuje razliku u životnom standardu tako dobro kao procenat izdvajanja za hranu, ističe Demostat.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • peri

    09.04.2023 15:01
    ccccc
    jadni smo i bedni
  • xqt

    08.04.2023 07:23
    Sad će da krene sa pljuvanjem
    Ne izazivajte vođu. Potegnuće vas tablom.
  • Tigar

    07.04.2023 16:08
    A ispod Bugarske, kako?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Kako je Evropa izgubila korak za SAD i Kinom

Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.

NIS - svako ima svoj interes

Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.

NBS povećala naknade

Narodna banka Srbije donela je izmene Odluke o jedinstvenoj tarifi kojom je povećala naknade za izvršne usluge, a nove tarife objavljene su u Službenom glasniku.