Sve teže do krova nad glavom: Prosečni Novosađanin treba da radi 10 godina da bi kupio stan

Prosečnom građaninu potrebno je da radi sve duže kako bi sebi priuštio krov nad glavom, pa tako za stan u Novom Sadu je neophodno skoro 10 godina rada.
Sve teže do krova nad glavom: Prosečni Novosađanin treba da radi 10 godina da bi kupio stan
Foto: Pixabay

Istina je da su se stanovi prošle godine prodavali više nego 2021, ali je procenat kupljenih nekretnina na kredit manji za pet odsto, piše Euronews Srbija.

Analiza Bloomberg Adria pokazala je za stan u novogradnji od 57 kvadrata u Beogradu neophodno 165 prosečnih neto plata, što je skoro 14 godina, tačnije 13 godina i osam meseci i to pod uslovom da se cela plata izdvaja samo za te svrhe. 
 
Za stan u Novom Sadu i Čačku neophodno je skoro 10 godina, dok za nekretninu u Zrenjaninu i Užicu treba raditi 9 godina i 7 meseci. 
Srpski grad u kome je potrebno najmanje vremena za prikupljanje novca za stan u novogradnji je Zaječar, gde je za tako nešto potrebno 4 godine i 7 meseci - skoro tri puta manje nego u Beogradu. 
 
Sledi Prokuplje sa 5 godina i 8 meseci, dok je za nekretninu u Pirotu potrebno 6 godina i tri meseca rada.
 
Cene kvadrata brže rastu nego zarade
 
Ekonomisti kažu da cene kvadrata trenutno rastu brže i više nego zarade, ali u nekom srednjem roku, očekuju da će odnos plata i cena stanova biti povoljniji.
 
Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da su na skok cena stanova uticale okolnosti - epidemija virusa korona, rat u Ukrajini, inflacija.
 
"Vi imate inflaciju u evrima koja će kumulativno biti skoro 25 odsto u dve godine. Imali smo velike poremećaje na tržištu građevinskih materijala, velika je i potražnja. Svi ti faktori su pogurali cene kvadrata naviše. Sada ćemo verovatno ući u fazu kada će cena kvadrata da stagnira, to je normalna stvar. Trenutno jesu možda malo skuplji kvadrati u odnosu na platu, ali u nekom srednjem roku odnos će verovatno biti bolji", rekao je Stevanović.
 
Upitan koliko su takve cene održive on je rekao da je svaka cena koju kupci hoće da plate održiva. 
 
Dodaje da su kamate nekada više, nekada niže, ali da se na to mora računati kada se uzima stambeni kredit.
 
"Nije toliko crno u Srbiji i gore nego u drugim zemljama. Pogotovo ako se pogledaju cene nekretnina sa kojima mi želimo da poredimo Beograd. Neki porede sa, recimo, prosekom Nemačke. Ako uporedimo sa Minhenom i Berlinom videćemo da nije toliko crno kod nas kao što se želi prikazati", kaže Stevanović.
 
A koliko vremena je u odrednjenim evropskim zemljama potrebno da se radom dođe do nekretnine govori i istraživanje Deloita iz prošle godine.
 
Države u kojima se najduže radi za stan od 70 kvadrata su Češka i Slovačka, računajući prosečnu bruto platu. 
 
Prema ovom istraživanju Srbija je treća zemlja u Evropi čiji građani sa prosečno bruto platom moraju da rade 11,5 godina. Dok je Slovencima za nekretninu od 70 kvadrata potrebno 10 godina rada.
 
Za stan iste veličine najkraće se radi u Norveškoj, svega 4,4 godine. Za stan u Nemačkoj neophodno je 6,5 godina rada. Što se tiče regiona građani BiH moraju da rade 7, a Hrvati 8,3 godine.
Samo 10 odsto mladih ima svoj stan
 
Mladima je posebno otežan put do prve nekretnine jer, prema podacima Krovne organizacije mladih samo 10 odsto ima svoj stan. To je i za očekivati ako se zna da 12 odsto mladih (do 30 godina) zarađuje više od 80.000 dinara.
 
Jovana Božičković iz Krovne organizacije mladih Srbije kaže da sa sadašnjom stopom inflacije i potrošačkom korpom koja iznosi više od 90.000 dinara, mladi ne mogu stambeno da se osamostale.
 
"Podaci kažu da u Srbiji oko 65 odsto mladih živi sa roditeljima. To je alarm podatak izimajući u obzir da, recimo, u Danskoj svega 3 odsto mladih živi sa roditeljima", navela je Božičković.
 
Dodaje da 35 odsto mladih želi da živi sa roditeljima, jer su na neki način vezani za kuću, porodicu, tu su kulturološki aspekti, dok 65 odsto mladih želi da se osamostali, ali ne može zbog ekonomskih razloga.
 
"To je veliki problem zato što je svaki drugi dom u Srbiji prenaseljen. Dakle i postojeće porodične kuće nemaju dovoljno prostora za te mlade ljude da se osamostale, osnuju svoju porodicu", navela je Božičković.
 
Da cene stanova ipak polako počinju da se hlade, pokazuje poslednji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda.
 
Cene stanova u starogradnji rasle više nego u novosagrađenim zgradama. U poslednjem kvartalu stari stanovi su u Srbiji rasli po stopi od 16,1 odsto, dok su trećem tromesečju beleži rast od 15,7 odsto.
 
Kupovina stanova od investitora pokazuje znake usporavanja i u četvrtom kvartalu novogradnja raste po stopi od 9,3 odsto naspram deset procenata iz trećeg tromesečja 2022. godine. 
  • Mirjana

    20.04.2023 21:50
    Nazalost
    Nista, umrecu kao podstanar. Hvala Bogu, imam bar za to. .
    Ma treba nas sibati dokle god smo ovde!
  • mrva

    18.04.2023 16:13
    Prosečan Novosađanin treba da radi 10 godina I TIH 10 GODINA NIŠTA DA NE JEDE DA NE KUPI NI JEDNE GAĆE, NE SIPA LITAR GORIVA I NE MAKNE SE SA MESTA drugim rečima da ne potroši na život jedan dinar, i da kupi "stan" od 30 kvadrata od te ušteđevine!

    Prosečan Novosađanin, u prevodu, pod ovim uslovima praktično ne može za života da kupi pristojan stan od zarađenog novca
  • Bojan

    18.04.2023 15:37
    @Boro

    Gradiš garant na divljaka pa ćeš posle da kukaš da te grad priključi na vodu i asfaltira put do kuće, kao i svi vi "snalažljivi i vredni".

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija