Inflacija u Srbiji gura građane u siromaštvo
Nedavno je guvernerka Jorgovanka Tabaković procenila da će već početkom proleća početi smanjivanje inflacije u Srbiji, dok bi krajem godine trebalo da bude upola niža nego prošle sezone.
Foto: Pixabay
Međutim, iz Republičkog zavoda za statistiku je stigla vest da je rast cena u martu, u odnosu na isti mesec lane, bio čak 16,2 odsto, najviše u poslednjih godinu i po dana. Podsetimo se, godišnja inflacija je u decembru iznosila 15,1, u januaru 15,8, u februaru 16,1 odsto da bi i u martu nastavila rast.
Skuplje nego u Evropi
Zapravo, povećanje cena je već bezmalo pola godine veoma snažno, a neprekidno se uvećava, istina minimalno, i stopa rasta. Kako plata od preko 600.000 dinara štiti guvernerku od uticaja i neuporedivo većeg rasta troškova života, ženi se, valjda, pričinila prava jeftinoća na pijačnim tezgama i na rafovima po prodavnicama. Verovatno je i pročitala kako je inflacija u Evropskoj uniji sa lanjskih 8,5 spala na 7,6 odsto, pa se ponadala da će sličan trend biti i u Srbiji. Nije odolela potrebi da hrabri narod, te je ličnim promišljanjem poželela da obraduje građane.
No, život ju je demantovao. Posebno je nezgodno što je rast cena u Srbiji mnogo viši nego u bogatim evropskim zemljama. Nama po tom pitanju konkurišu jedino Crna Gora, BiH, Severna Makedonija, Bugarska i Hrvatska. Pravo je pitanje zašto inflacija tako žestoko pogađa ovaj region, inače najsiromašniji u Evropi, pa je rast cena otprilike dvostruko veći nego što je kod Evropljana na zapadu?
Obeležje siromaštva
Odgovor se može potražiti u strukturi aktuelne krize. Reč je o posledicama pandemije koja je zahvatila ceo globus, a nakon okončanja doživeli smo brz i snažan rast drastično smanjene potražnje. Poremećaj u lancima snabdevanja znatno je otežao pravovremenu distribuciju roba, a na pandemiju nadovezani geopolitički problemi rezultirali su sukobom na istoku Evrope. Poznato je da svaki rat povećava potražnju za hranom i pojedinim vidovima energije.
Nevolja je Srbije je što je na nezgodnoj geografskoj lokaciji, prilično razvijenih ekonomskih odnosa sa obe zaraćene države, Rusijom i Ukrajinom. Još je veća nevolja da je Srbija, baš kao i susedi sa Balkana, siromašna, sa karakterističnim obeležjem, visokim udelom hrane od 42 odsto u ukupnim troškovima.
Kod Evropljana na hranu ne odlazi ni 18 odsto, dok na ovaj segment potrošnje u SAD otpada jedva 12,5 odsto mesečnog prihoda. Uz to, tokom aktuelne krize ništa nije toliko poskupelo kao hrana, a najviše osnovna hrana čiji je udeo u porodičnim troškovima tim veći što je porodica siromašnija.
Rekorderi mleko i jaja
Dugo su političari pokušavali da prikriju ili relativizuju visinu porasta cene osnovnih prehrambenih artikala, ali statistika za mart mesec je neumoljiva. Mereno rastom cena od marta prošle do marta tekuće godine najviše su poskupeli mleko, sir i jaja, 42 odsto. Reč je o hrani koju koriste svi slojevi društva. Povrće je skuplje 33,4, riba 26,7, hleb i žitarice 25,2 odsto. Praktično, hrana je ta koja u Srbiji nosi gotovo 70 odsto inflacije.
Kod siromašnih je bitan i udeo sredstava za ličnu higijenu, sapuna, šampona, pasti za zube, praška za veš čiji je porast cena od marta do marta dostigao 27,6 odsto, s tim da su najviše poskupeli niže kategorije ovih roba čija je potrošnja dominantna kod porodica sa skromnijim primanjima. Kirija je poskupela visokih 26,8, odnošenje smeća 19 odsto. Cena struje je viša 18,2, gasa 19,2, ogreva čiji je masovni potrošač upravo ubogiji sloj građana- stanovnika sela i varoških periferija do kojih nije razvijen lokalni sistem grejanja - preko 40 odsto.
Ogromna suša
Gradovi su poskupljenjem "parnog grejanja" od samo 11,2 odsto (bezmalo upola niže nego što je rast cene gasa) zaštitili prvenstveno bogatije žitelje. Srećna okolnost je što je udeo gasa u energetskim troškovima relativno skroman, tek 17, naspram evropskih 34 odsto, dok Srbija potrošnju struje pokriva iz domaće produkcije, pa je manje osetila mnogostruko povećanje cene električne energije na Starom kontinentu.
Osim pandemije i rata u Evropi, prošlu godinu je obeležila i jaka suša, naročito izražena u BiH i Srbiji. Posledica je drastično manji prinos kukuruza, soje, šećerne repe, stočnih hraniva, pojedinih vrsta povrća i mleka. Naravno, manjak robe reflektovao se i kroz rast cena.
Statistika i bikini
Država je uočavala probleme. Pokušavala je da stvar poboljša ograničenjem izvoza, limitiranjem cena manjeg broja artikala, ciljnom pomoći pojedinim kategorijama stanovništva. Pitanje je koliko je bilo uspeha. Zabrana izvoza se pokazala katastrofalnom po ratare, bez sistema socijalnih karti ne postoji precizan uvid kojim grupama građana je neophodna pomoć.
Za statistiku se često kaže da je kao bikini, mnogo toga pokaže, ali prikriva ono najvažnije. Ovoga puta, međutim, martovski izveštaj Republičkog zavoda za statistiku je otkrio upravo ono najbitnije - aktuelna inflacija razara najsiromašnije.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Žitounija: Ograničena cena brašna nanosi štetu mlinovima, tražimo ukidanje mere
04.03.2025.•
1
Uporno produžavanje uredbe kojom je ograničena cena brašna u pakovanju od jednog kilograma, nanosi veliku ekonomsku štetu mlinovima, saopštila je Žitounija.
Šta ćemo sa strujom u budućnosti - a i sada?
04.03.2025.•
7
Napokon smo se malo smrzavali tokom drugog zimskog meseca i vratili u vremena kada je tokom februara i sneg, koga ni ovog puta nije bilo, i te kako padao.
Deficit budžeta Srbije u 2024. bio 212 milijardi dinara
04.03.2025.•
0
Deficit budžeta Srbije u 2024. godini iznosio je 212 milijardi dinara, što je 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Kineske protivmere: Dodatne carine na određene proizvode iz SAD
04.03.2025.•
0
Kina će od 10. marta uvesti dodatne carine, od 10 do 15 odsto na određene proizvode iz Sjedinjenih Američkih Država, kao odgovor na nove američke tarife, saopštilo je Ministarstvo finansija Kine.
Pad vrednosti na Njujorškoj berzi posle izjave Trampa da veće carine stupaju na snagu
04.03.2025.•
0
Indeks na američkoj berzi naglo je opao pošto je predsednik SAD Donald Tramp rekao da će stupiti na snagu carine na uvoznu robu iz Meksika i Kanada od 25 odsto, kao i još 10 odsto na uvoz iz Kine.
Evropske pare za tehničku Vladu: Siniša Mali najavio dokument o dobijanju od 112 miliona evra od EU
03.03.2025.•
6
Ministar tehničke Vlade Siniša Mali izjavio je da će sutra na sednici Skupštine Srbije na dnevnom redu biti dokument o dobijanju prvog dela pomoći iz Reformske agende Srbije sa EU od 112 miliona evra.
Drakulić: Strani investitori odlaze zbog lošeg poslovnog ambijenta, a ne zbog studenata
03.03.2025.•
12
"Država Srbija je promašila koncept sa dovođenjem stranih investicija, a domaćim privrednicima se okreće sada kada su izgubljeni i novac i vreme", rekao je srpski biznismen Zoran Drakulić.
Predsednik Fiskalnog saveta: Strani investitori sve veći deo dobiti izvlače iz zemlje
03.03.2025.•
12
Blagoje Paunović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije izjavio je da se približava trenutak kada će se efekat stranih direktnih investucija u Srbiji svesti na nulu.
Dugoročni ugovor sa Rusijom o snabdevanju gasom važiće najmanje tri decenije
03.03.2025.•
8
Novi, dugoročni ugovor Srbije i Rusije o snabdevanju gasom važiće najmanje tri decenije, izjavio je direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović.
Efektiva: Od danas bojkot narednog trgovinskog lanca
03.03.2025.•
48
Udruženje za zaštitu potrošača "Efektiva" pozvalo je na novi bojkot ove sedmice.
Umesto da kineska kompanija bude odgovorna zbog kašnjenja u Kostolcu, ona preti kaznom Srbiji
02.03.2025.•
33
Umesto da kineska kompanija CMEC bude novčano odgovorna zbog višegodišnjeg kašnjenja na izgradnji TE Kostolac B3, ona preti kaznom Srbiji od čak 795 miliona dolara.
Prodaje se Aviogeneks: Početna cena 11 miliona dinara
28.02.2025.•
0
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika objavila je prodaju imovine beogradske avio-kompanije Aviogeneks (Aviogenex) u stečaju na javnom nadmetanju po početnoj ceni od 11 miliona dinara.
Odbor za finansije Skupštine Srbije pokrenuo proceduru za izbor državnog revizora
28.02.2025.•
1
Odbor Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava pokrenuo je postupak za izbor predsednika Saveta Državne revizorske institucije (DRI).
.jpg "Nikola Petrović i brat Tomislava Momirovića prodavaće struju EPS-u narednih 15 godina")
Nikola Petrović i brat Tomislava Momirovića prodavaće struju EPS-u narednih 15 godina
28.02.2025.•
27
Vetropark firme Jasikovo proizvodiće i prodavati struju državi, odnosno Elektroprivredi Srbije (EPS) u narednih 15 godina.
Tabaković: Ograničiće se kamantne stope na skoro sve kredite
28.02.2025.•
2
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da se Predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga ograničavaju kamatne stope na skoro sve vrste kredita.
Objavljene nove cene goriva
28.02.2025.•
7
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od 15 sati.
EU odbacuje Trampove optužbe da je stvorena da bi prevarila Ameriku
27.02.2025.•
2
Evropska komisija saopštila je da taj evropski blok nema nameru da prevari SAD, kako je zajedljivo rekao američki predsednik Donald Tramp.
Tramp: Dodatne carine na kineske proizvode od 4. marta
27.02.2025.•
2
Predsednik SAD Donald Tramp najavio je da će njegova zemlja uvesti dodatne carine od 10 odsto na kinesku robu od 4. marta i da će carine za Kanadu i Meksiko takođe stupiti na snagu tog datuma.
Radosavljević: Odlaganje nije ukidanje sankcija NIS-u, ali je dobar signal
27.02.2025.•
5
Profesor na fakultetu FEFA Goran Radosavljević rekao je da odlaganje američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) ne znači ukidanje odluke o kaznenim merama, ali je, kako je naveo, dobar signal.
Janafu za 30 dana produžena licenca za transport u rafineriju Pančevo
27.02.2025.•
0
Američka Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) produžila je Janafu licencu za 30 dana za nastavak transporta u rafineriju Pančevo u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
U prekidu sistem Evropske centralne banke
27.02.2025.•
2
Evropska centralna banka (ECB) objavila je da je zbog kvara u sistemu komunikacija u prekidu njen sistem koji dnevno upravlja transakcijama vrednim 1.900 milijardi dolara, javlja Rojters.
Komentari 20
Куп је битан
Sabahudin
Nena
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar