Inflacija u Srbiji gura građane u siromaštvo
Nedavno je guvernerka Jorgovanka Tabaković procenila da će već početkom proleća početi smanjivanje inflacije u Srbiji, dok bi krajem godine trebalo da bude upola niža nego prošle sezone.
Foto: Pixabay
Međutim, iz Republičkog zavoda za statistiku je stigla vest da je rast cena u martu, u odnosu na isti mesec lane, bio čak 16,2 odsto, najviše u poslednjih godinu i po dana. Podsetimo se, godišnja inflacija je u decembru iznosila 15,1, u januaru 15,8, u februaru 16,1 odsto da bi i u martu nastavila rast.
Skuplje nego u Evropi
Zapravo, povećanje cena je već bezmalo pola godine veoma snažno, a neprekidno se uvećava, istina minimalno, i stopa rasta. Kako plata od preko 600.000 dinara štiti guvernerku od uticaja i neuporedivo većeg rasta troškova života, ženi se, valjda, pričinila prava jeftinoća na pijačnim tezgama i na rafovima po prodavnicama. Verovatno je i pročitala kako je inflacija u Evropskoj uniji sa lanjskih 8,5 spala na 7,6 odsto, pa se ponadala da će sličan trend biti i u Srbiji. Nije odolela potrebi da hrabri narod, te je ličnim promišljanjem poželela da obraduje građane.
No, život ju je demantovao. Posebno je nezgodno što je rast cena u Srbiji mnogo viši nego u bogatim evropskim zemljama. Nama po tom pitanju konkurišu jedino Crna Gora, BiH, Severna Makedonija, Bugarska i Hrvatska. Pravo je pitanje zašto inflacija tako žestoko pogađa ovaj region, inače najsiromašniji u Evropi, pa je rast cena otprilike dvostruko veći nego što je kod Evropljana na zapadu?
Obeležje siromaštva
Odgovor se može potražiti u strukturi aktuelne krize. Reč je o posledicama pandemije koja je zahvatila ceo globus, a nakon okončanja doživeli smo brz i snažan rast drastično smanjene potražnje. Poremećaj u lancima snabdevanja znatno je otežao pravovremenu distribuciju roba, a na pandemiju nadovezani geopolitički problemi rezultirali su sukobom na istoku Evrope. Poznato je da svaki rat povećava potražnju za hranom i pojedinim vidovima energije.
Nevolja je Srbije je što je na nezgodnoj geografskoj lokaciji, prilično razvijenih ekonomskih odnosa sa obe zaraćene države, Rusijom i Ukrajinom. Još je veća nevolja da je Srbija, baš kao i susedi sa Balkana, siromašna, sa karakterističnim obeležjem, visokim udelom hrane od 42 odsto u ukupnim troškovima.
Kod Evropljana na hranu ne odlazi ni 18 odsto, dok na ovaj segment potrošnje u SAD otpada jedva 12,5 odsto mesečnog prihoda. Uz to, tokom aktuelne krize ništa nije toliko poskupelo kao hrana, a najviše osnovna hrana čiji je udeo u porodičnim troškovima tim veći što je porodica siromašnija.
Rekorderi mleko i jaja
Dugo su političari pokušavali da prikriju ili relativizuju visinu porasta cene osnovnih prehrambenih artikala, ali statistika za mart mesec je neumoljiva. Mereno rastom cena od marta prošle do marta tekuće godine najviše su poskupeli mleko, sir i jaja, 42 odsto. Reč je o hrani koju koriste svi slojevi društva. Povrće je skuplje 33,4, riba 26,7, hleb i žitarice 25,2 odsto. Praktično, hrana je ta koja u Srbiji nosi gotovo 70 odsto inflacije.
Kod siromašnih je bitan i udeo sredstava za ličnu higijenu, sapuna, šampona, pasti za zube, praška za veš čiji je porast cena od marta do marta dostigao 27,6 odsto, s tim da su najviše poskupeli niže kategorije ovih roba čija je potrošnja dominantna kod porodica sa skromnijim primanjima. Kirija je poskupela visokih 26,8, odnošenje smeća 19 odsto. Cena struje je viša 18,2, gasa 19,2, ogreva čiji je masovni potrošač upravo ubogiji sloj građana- stanovnika sela i varoških periferija do kojih nije razvijen lokalni sistem grejanja - preko 40 odsto.
Ogromna suša
Gradovi su poskupljenjem "parnog grejanja" od samo 11,2 odsto (bezmalo upola niže nego što je rast cene gasa) zaštitili prvenstveno bogatije žitelje. Srećna okolnost je što je udeo gasa u energetskim troškovima relativno skroman, tek 17, naspram evropskih 34 odsto, dok Srbija potrošnju struje pokriva iz domaće produkcije, pa je manje osetila mnogostruko povećanje cene električne energije na Starom kontinentu.
Osim pandemije i rata u Evropi, prošlu godinu je obeležila i jaka suša, naročito izražena u BiH i Srbiji. Posledica je drastično manji prinos kukuruza, soje, šećerne repe, stočnih hraniva, pojedinih vrsta povrća i mleka. Naravno, manjak robe reflektovao se i kroz rast cena.
Statistika i bikini
Država je uočavala probleme. Pokušavala je da stvar poboljša ograničenjem izvoza, limitiranjem cena manjeg broja artikala, ciljnom pomoći pojedinim kategorijama stanovništva. Pitanje je koliko je bilo uspeha. Zabrana izvoza se pokazala katastrofalnom po ratare, bez sistema socijalnih karti ne postoji precizan uvid kojim grupama građana je neophodna pomoć.
Za statistiku se često kaže da je kao bikini, mnogo toga pokaže, ali prikriva ono najvažnije. Ovoga puta, međutim, martovski izveštaj Republičkog zavoda za statistiku je otkrio upravo ono najbitnije - aktuelna inflacija razara najsiromašnije.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Voren Bafet nakon prodaje akcija Epla: "Teži" za 325 milijardi dolara u kešu
02.11.2024.•
0
Američki milijarder Voren Bafet trenutno poseduje više od 325 milijardi dolara u gotovini, nakon što je ove godine prodao nekoliko milijardi dolara vredne akcije kompanije Epl i Benk of Amerika.
Četvrtina zaposlenih bi pristala na manju platu samo da rade od kuće
02.11.2024.•
5
Oko 23 odsto zaposlenih u Srbiji pristalo bi na smanjenje zarade da bi zadržali mogućnost da rade od kuće.
U Srbiju moguć uvoz vozila starih i 24 godine: Ove godine će stići 130.000 polovnjaka
02.11.2024.•
7
Prosečna starost automobila u Srbiji 17 godina i jedina smo zemlja u regionu u kojoj je dozvoljen uvoz automobila sa euro 3 i 4 motorom.
Poreska uprava šalje rešenja frilenserima za porez iz 2019. godine
01.11.2024.•
1
Poreska uprava je utvrdila poreske obaveze frilensera, koji su od 1. januara do 31. decembra 2019. godine ostvarili prihode na osnovu naknade za autorska i srodna prava i naknade za izvršeni rad.
Ilić: U Srbiju se uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva, pitanje gde ono završi
01.11.2024.•
4
Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Slobodan Ilić kazao je da se u Srbiju nekontrolisano uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva.
EPS ugasio više od 100 blagajni za naplatu struje: Dodatni popusti za slanje računa na mejl
01.11.2024.•
7
Elektroprivreda Srbije (EPS) je ugasila 106 blagajni za naplatu električne energije.
Đedović Handanović: Ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklernih postrojenja do kraja godine
01.11.2024.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da očekuje da izmene Zakona o energetici budu u parlamentu do kraja godine.
Nove cene goriva: Pojeftinili dizel i benzin
01.11.2024.•
6
Dizel i benzin će danas od 15 sati na pumpama u Srbiji pojeftiniti za po jedan dinar po litru.
Kraj akcije "Najbolja cena": Vučevićeva bleda kopija Vučićevog populističkog čeda
31.10.2024.•
27
Akcija "Najbolja cena" privodi se kraju. Poslednji predviđeni dan akcije je 31. oktobar. I, nekako se dolazi da je prošlogodišnja "Bolja cena" bila bolje od ovogodišnje "Najbolje cene".
Vlada usvojila predloge finansijskih i poreskih zakona: Povećava se neoporezivi iznos zarade
31.10.2024.•
1
Vlada Srbije usvojila je danas set predloga zakona iz oblasti finansija, kao i set poreskih zakona.
Google kažnjen sa 20.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 dolara
31.10.2024.•
11
Rusija je kaznila Google novčanom kaznom u iznosu od neverovatnih 20 kvintilijardi dolara, nakon što je američki tehnološki gigant uklonio jedan ruski kanal sa Youtube-a.
Stelantis beleži dalji pad prodaje: Dva faktora koji utiču na to
31.10.2024.•
2
Grupa Stelantis, koja je matična kuća Pežoa, Fijata i Krajslera, beleži pad prodaje u trećem kvartalu ove godine od 27 odsto, na 33 milijardi evra.
SAD uvele sankcije za dve firme iz Srbije i Crne Gore zbog prodaje opreme Rusiji
31.10.2024.•
4
Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije za skoro 400 novih pojedinaca i kompanija iz više desetina zemalja zbog pružanja vojne podrške Rusiji, među kojima su i dve firme iz Srbije i Crne Gore.
EU pokreće istragu protiv Temua zbog prodaje falsifikovanih i nebezbednih proizvoda
31.10.2024.•
4
Evropska komisija će otvoriti formalni postupak protiv kineske platforme za onlajn prodaju Temu kako bi ispitala da li krši pravila o suzbijanju prodaje nelegalnih proizvoda, prenosi Blumberg.
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune
31.10.2024.•
18
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune.
Za registrovana gazdinstva: Do 10. novembra subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru
30.10.2024.•
2
Do 10. novembra obezbeđena je subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru za sva registrovana poljoprivredna gazdinstva u Srbiji.
Vučić bi sa trgovinskim lancima razgovarao o marži: Džaba sve kad je plata mala
30.10.2024.•
24
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je trgovinskim lancima da zarađuju na količini, a ne na visokim cenama.
Analiza pokazala: Srbiji će u narednoj deceniji biti potrebno bar 100.000 radnika
30.10.2024.•
9
Iako je potencijal za stvaranje zajedničkog tržišta rada u zemljama Zapadnog Balkana veliki, u praksi do radnih migracija ne dolazi i najveći deo migracija sa Zapadnog Balkana usmeren je na EU.
Građani Srbije u proseku uštede 6.500 dinara: "Savet je da to budu tri, četiri mesečne plate"
30.10.2024.•
8
Prosečna mesečna ušteđevina u 2024. godini iznosila je 6.500 dinara, što je za 500 dinara više nego u prošloj godini, rezultat je istraživanja, uoči 31. oktobra - Svetskog dana štednje.
Britanski maloprodajni lanac otvara prodavnice u Srbiji
30.10.2024.•
3
Prve prodavnice Miller Grupe u Srbiji biće otvorene tokom novembra i decembra na aerodromu "Nikola Tesla".
Zašto nam je sve skupo: Ekonomista smatra da su krivci država i pasivna regulatorna tela
29.10.2024.•
10
Ekonomista Saša Đogović ocenio je da jedan od glavnih razloga zašto su cene u Srbiji, posebno prehrambenih proizvoda, više nego na drugim tržištima jesu upravo marže.
Komentari 20
Куп је битан
Sabahudin
Nena
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar