Novi ekološki porez: Koliko bi pogodio privredu i građane ako se uvede?
Od oktobra uvoznici nekih proizvoda u EU moraće da prijave koliko je CO2 emitovano u procesu njihove proizvodnje, a od 2026. počeće da plaćaju i takse EU, koje će zavisiti od količine emitovanog CO2.
Foto: Pixabay
One će se fazno uvoditi, da bi do 2034. godine dostigle iznos karbonskih taksi u EU, koje trenutno iznose 80 evra po toni emitovanog ugljen dioksida, piše "Danas".
Ovaj faktički, ekološki porez, pod nazivom CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) će se primenjivati na uvoz gvožđa, čelika i proizvoda napravljenih od njih, aluminijuma, cementa, veštačkih đubriva i električne energije.
Prema analizi Svetske banke iz redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan, prema podacima za 2022. godinu, oko 10 odsto izvoza će biti pogođeno ovim mehanizmom, a više od polovine se odnosi na gvožđe i čelik, odnosno na izvoz železare u Smederevu u vlasništvu kineskog Hbisa.
Osim toga, najpogođeniji bi bio izvoz električne energije i u nešto manjoj meri aluminijuma i veštačkih đubriva.
U prošloj godini izvoz ovih proizvoda iz Srbije u EU iznosio je oko dve miijarde dolara.
"Nova taksa u praksi znači i da će naši proizvodi biti skuplji na tržištu EU. U perspektivi to može destimulisati investiranje, naročito stranih kompanija koje su i najveći izvoznici. Istovremeno, negativne efekte će podneti i EU, premda će svi pomenuti proizvodi koji dolaze sa tržišta Kine, Rusije, Turske i ostalih trećih zemalja dodatno poskupeti što ne ide u prilog aktuelnoj borbi sa inflacijom", navodi ekonomista Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova.
Procena Svetske banke je da bi CBAM uticao na BDP Srbije skromno, sa oko 0,23 procentna poena.
Međutim, na stolu je i predlog da Srbija uvede sopstveni sistem naplaćivanja karbonskih emisija kako bi pogurala zelenu tranziciju, izbacivanje uglja iz energetskog miksa i smanjenje emisija gasova staklene bašte.
Osim toga SB u svom izveštaju ukazuje i da su sve zemlje ZB već prihvatile da implementiraju EU zakone o energiji klimatskim promenama potpisivanjem Sofijske deklaracije o zelenoj agendi i svim kasnijim dokumentima u okviru energetske zajednice, a među kojima je i uvođenje nacionalnih taksi na karbonske emisije.
Njihova procena je da bi uvođenje domaćih karbonskih taksi uticala na smanjenje BDP-a od 0,4 odsto u prvim godinama nakon uvođenja, da bi "potpuno usklađivanje sa EU karbonskim taksama doprinelo rastu BDP-a za 0,1 odsto iznad projektovanog rasta bez ovog sistema".
Istovremeno bi to donelo od 270 miliona do milijardu evra godišnje za budžet, iznose procene objavljene u izveštaju.
Međutim, stručnjaci ističu da tek treba videti sve efekte primene karbonskih taksi, ali da bi uvođenje našeg sistema karbonskih taksi povećalo inflaciju.
Analitičar Bogdan Petrović ističe za "Danas" da CBAM neće puno pogoditi našu privredu, jer Srbija nema veliki izvoz struje, a neće ga ni imati u narednih deset godina.
"Mi smo ove godine puno izvozili struje jer je bila blaga zima, a i zbog proizvodnje struje iz ruskog gasa, a ne iz naših resursa. Pitanje je koliko to može još da traje. U normalnim okolnostima mi nemamo veliki izvoz struje, a naše potrebe će još rasti. Cement ne izvozimo, veštačko đubrivo jako malo, a jedino što će značajnije biti pogođeno je gvožđe i čelik što proizvode samo Kinezi. Nek Kinezi biraju da li će da plaćaju taksu za izvoz u EU ili će da prodaju na primer u Afriku gde nema karbonskih taksi. Zašto bismo mi uvodili naše takse i opterećivali celo stanovništvo", napominje Petrović.
On ističe da bi uvođenjem karbonske takse posebno bila pogođena naša građevinska industrija.
"Ako bi poskupeli cement, gvožđe i čelik. Još ako bi i EPS morao da plaća to bi podiglo inflaciju", upozorava Petrović.
Prema računici stručnjaka, ako bi Srbija uvela karbonsku taksu od 80 evra po toni CO2, koliko je u EU, EPS bi morao državi da plaća oko 60 evra po megavatsatu proizvedene struje za tu taksu.
Trenutno EPS prodaje struju stanovništvu po 45 evra, a privredi po oko 100 evra po megavatsatu.
Ukoliko bi Srbija naplaćivala karbonsku taksu u istom iznosu kolika je u EU onda kompanije koje izvoze u EU ne bi morale da je plaćaju. Ukoliko bi plaćale manju od EU takse, onda bi plaćali samo razliku.
U izveštaju Svetske banke navodi se da se može očekivati da od 2025. godine zemlje ZB imaju taksu od četiri do 26 evra po toni ugljendioksida i da bi se postepeno povećavale do 80 evra kao što je u EU do 2040. godine.
EPS je u martu saopštio da zajedno sa drugim elektroenergetskim kompanijama iz regiona razgovara o uvođenju regionalnih elektroprivreda u EU sistem trgovine emisijama ugljen-dioksida (ETS) i korišćenja namenskih fondova za finansiranje izgradnje zamenskih kapaciteta.
Crna Gora je već uvela nacionalni ETS i naplaćuje taksu od 24 evra po toni.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Zbog inflacije: Poljska prodaje 1.100 tona maslaca
22.12.2024.•
1
Poljska je odlučila da proda 1.100 tona rezervi smrznutog maslaca kako bi ublažila rast cena ove namirnice.
Folksvagen će ukinuti više od 35.000 radnih mesta
21.12.2024.•
2
Najveći evropski proizvođač automobila Folksvagen ukinuće više od 35.000 radnih mesta u Nemačkoj do 2030. kako bi smanjio troškove, a istovremeno će izbeći zatvaranje fabrika i otpuštanja.
Vlada Srbije: Dodatak za penzionere sa penzijama do 65.000 dinara
20.12.2024.•
27
Vlada Srbije usvojila je danas Uredbu o uslovima, visini, obuhvatu korisnika penzija i dinamici isplate novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju.
Kako je Evropa izgubila korak za SAD i Kinom
20.12.2024.•
8
Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.
Poskupeli i dizel i benzin - evo koliko sad koštaju
20.12.2024.•
16
Benzin i dizel u Srbiji će u narednih nedelju dana biti skuplji za dinar po litru.
Štrajkuju radnici sedam Amazonovih objekata u SAD
19.12.2024.•
0
Radnici u sedam objekata kompanije Amazon stupili su danas u štrajk, kako bi tokom prazničnog perioda za šoping naterali ovog velikog internetskog trgovca da potpište kolektivni sporazum.
NIS - svako ima svoj interes
19.12.2024.•
27
Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.
NBS povećala naknade
19.12.2024.•
8
Narodna banka Srbije donela je izmene Odluke o jedinstvenoj tarifi kojom je povećala naknade za izvršne usluge, a nove tarife objavljene su u Službenom glasniku.
U slučaju da NIS-u budu uvedene sankcije: Kolike su rezerve Srbije i koja su rešenja?
19.12.2024.•
18
U slučaju da SAD uvedu najrigoroznije sankcije Naftnoj industriji Srbiji (NIS), koje bi podrazumevale nemogućnost kupovine i prerade nafte, Srbija bi sa trenutnim rezervama izdržala oko dva meseca.
EU kaznila Netfliks sa 4,75 miliona evra zbog kršenja uredbe o zaštiti podataka
18.12.2024.•
0
Holandski organ za zaštitu podataka kaznio je američku striming platformu Netfliks sa 4,75 miliona evra zbog kršenja Uredbe Evropske unije o zaštiti podataka.
Aleksić o pasivnom statusu domaćinstava: Država se obračunava sa poljoprivrednicima, sve veći otpor
17.12.2024.•
6
Politika aktuelne vlasti je tokom poslednjih 12 godina, poljoprivredu sistemski uništavala umesto da je podstiče, rekao je narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Vučić: Vlada da formira tim koji će se baviti sankcijama NIS-u, moraću da pričam sa Putinom
17.12.2024.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio je danas Vladi Srbije da formira tim koji će se baviti posledicama sankcija koje će SAD navodno uvesti NIS-u.
Kompanija u vlasništvu Volkswagena više neće gume iz Linglonga - zbog eksploatacije radnika
17.12.2024.•
17
Nemačka kompanija MAN Truck & Bus tvrdi da je u novembru obustavila nabavku guma iz zrenjaninske fabrike kineske kompanije Linglong, posle višegodišnjih navoda o eksploataciji radnika u ovoj fabrici.
Deset miliona evra iz budžetske rezerve za Beograd na vodi
17.12.2024.•
10
Kreativno inovativni multifunkcionalni centar Ložionica, koji se gradi u kompleksu Beograd na vodi, dobio je nešto više od 10 miliona evra iz budžeta, objavljeno je u Službenom glasniku.
Slučajno otkrio tuđu firmu na svojoj adresi, nadležni mu rekli: "Nema brisanja kad niste vlasnik"
16.12.2024.•
32
Da banka nije poslala pismo preduzeću registrovanom na adresi gde živi, Beograđanin Zoran Miletić ne bi ni znao da je nepoznata firma za svoju poslovnu adresu izabrala njegov stan na Čukarici.
Mali o tome da li ćemo ponovo iz flaša sipati gorivo: Sankcije NIS-u veliki i težak problem
16.12.2024.•
115
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da bi uvođenje sankcija NIS-u bilo izuzetno loše za Srbiju.
Turska zabranila da se datumi osnivanja fudbalskih klubova koriste kao šifre za platne kartice
16.12.2024.•
0
U Turskoj će biti ukinute debitne i kreditne platne kartice koje kao lozinke koriste datume osnivanja fudbalskih klubova.
Hil o mogućim sankcijama NIS-u: Rizik saradnje sa ruskim firmama odavno poznat
15.12.2024.•
23
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da ne može da komenatriše mogućnost uvođenja američkih sankcija kompaniji NIS.
Automobilskoj industriji u Srbiji ne ide dobro, a tek se očekuje pogoršanje
15.12.2024.•
22
Izvoz će biti jedna od najbolnijih tačaka srpske ekonomije i u narednom periodu, a njen najviše pogođeni deo je auto industrija.
Đedović Handanović: Uvođenje sankcija NIS imaće teške posledice po Srbiju
15.12.2024.•
42
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je odluka o uvođenju sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) geopolitička, usmerena protiv Rusije.
Ako SAD uvedu sankcije NIS-u: Drastičan skok cena i nestašica goriva, a to je samo deo posledica
15.12.2024.•
153
Drastičan skok cena i nestašica goriva, ali i mogući udar na državne finansije i međunarodne odnose, neke su od mogućih posledica ukoliko SAD uvedu sankcije NIS-u, kažu stručnjaci.
Komentari 12
Dejan
Ja
Reatest
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar