Paori iz nužde seju pšenicu i u startu gube: Između loše politike i borbe

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

07.06.2023.

09:55 > 09:52

Tek što su poljoprivrednici, nakon žestokih protesta i traktorskih blokada saobraćajnica, izborili povećanje subvencija za proizvođače mleka, naišla je nova agrarna nevolja.

Paori iz nužde seju pšenicu i u startu gube: Između loše politike i borbe

Foto: 021.rs

Reč je o pšenici, osnovnom poljoprivrednom usevu, čija je cena na berzi u Srbiji nedavno spala na 19,3 dinara za kilogram. Podsetimo, pre sedam-osam meseci prodavala se i za 41 dinar, a pitanje je da li aktuelna cena paoru obezbeđuje i običnu reprodukciju setve na jesen.

Još je gore što, na petnaestak dana od početka žetve, trgovci nude da kupe još nepožnjeveno žito, ali za samo 16 do 17 dinara.

Previše pšenice

Nevolja je tim veća što u skladištima širom Srbije čeka još najmanje 700.000 tona osnovnog hlebnog useva iz prošlogodišnje žetve. Sa druge strane, seljaci su jesenas posejali pšenicu čak na blizu 700.000 hektara sa kojih se očekuje najmanje 2,8 miliona tona novog roda. U slučaju boljeg roda i brzog okončanja predugog kišnog razdoblja, sa letina se može skinuti i 3,5 miliona tona.

Potrebe Srbije su mnogo manje, oko 1,3 do 1,4 miliona tona godišnje, višak se izvozi, što je višegodišnja praksa vrednih vojvođanskih paora. Međutim, nakon istorijski rekordne cene od 350- 360 evra po toni pre godinu dana, cena je i na globalnom tržištu gotovo prepolovljena.

Prošla sezona je, što se tiče ovog useva, bila veoma dobra u mnogim žitorodnim krajevima širom sveta, predviđanja su da će tekuća godina takođe biti solidna. U znatnoj meri na cenu utiče sudbina pšenice Ukrajine i Rusije, država iz samog vrha svetskih izvoznika žitarica. Ukoliko, uprkos sukobu dve susedne i ogromne države, opstane Dogovor o izvozu, teško da se u skorije vreme može očekivati rast cena.

Srbija nasuprot EU

Možda se može učiniti da je u pitanju loša procena seljaka i orijentacija na usev koji će u bliža vremena jedva obezbediti da seljak ne bude na gubitku. Mnogi će podsetiti da paor ima mogućnost da seje široku lepezu useva kako za ljudsku, tako i za ishranu stoke, pa, ipak, previše se oslanjaju na pšenicu i - greše. Razlog je, navodno, što pšenica zahteva manje rada od uzgoja bilo koje druge kulture.

Međutim, stvari su znatno složenije i ozbiljnije. Jeste da širom agrarnih država Evropske unije paori seju široku lepezu useva, ali u svim tim zemljama postoji snažna i od države i od EU podržavana agrarna politika. Još više od subvencija paorima znači razvijena prehrambena i niz drugih, na poljoprivredu naslanjajućih, industrija. U suštini, seljački profit dolazi baš iz ovih finalnijih segmenata proizvodnje.

U Srbiji prilike su drugačije. Prehrambena industrija je solidna, ali ne obuhvata svu poljoprivrednu proizvodnju. Pri tome, za razliku od EU, poljoprivreda je kao ekonomska delatnost potpuno odvojena od prehrambene i drugih naslanjajućih industrija, a ovdašnji paor ne deli zajednički stečen profit sa prerađivačem. Dobije onoliko koliko mu prerađivač, finalniji u celokupnom proizvodnom ciklusu, udeli. Nevolja je tim veća što i prerađivaču prodaja, izlazak na tržište, umnogome zavisi od trgovca. Sve mane razdvojenosti tri segmenta poslovanja najviše trpi seljak.

Posledice centralizacije

Nasleđeno ustrojstvo se ne može brzo izmeniti i prilagoditi unijskoj objedinjenosti. Potrebna je korenita promena državne poljoprivredne politike, uključujući i krupno pitanja zemljišnog maksimuma. Naravno da je neophodno rešiti i mnoga pitanja iz radnih odnosa, statusa žena-poljoprivrednica...

Možda je još važnija podrška razvoju prerađivačkih pogona u selima, ali i stalan državni podsticaj urbanističkom uređenju sela. Tek kada se život u selu po svom komoditetu dovede na nivo relativno blizak gradskom, može se očekivati da i privatni kapital više ulaže u manja naselja.

U Srbiji je sasvim drugačije: izrazito je centralizovana država u kojoj su svi robni i finansijaki tokovi usmereni prema glavnom gradu. Posle promena krajem 80-ih godina prošlog veka, maksimalno je svedena i autonomija pokrajine Vojvodine, do tada uočljivo decentralizovanije regije.

Reč je, inače, o izrazito agrarnom području. Mada su se državne vlasti unazad četvrt veka poprilično menjale, teško da je ijedna imala sluh za agrar. Naprednjaci su uspeli u onome što je malo ko mogao i da pomisli. Po nebrizi za poljoprivredu i seljaka nadmašili su čak i ministre iz Demokratske stranke. Praktično, nedavni pristanak na uvećanje subvencija za uzgoj krava i proizvodnju mleka je i prvi hvale vredan "poljoprivredni" potez aktuelne vlasti. A vladaju već 11 godina.

Klimatske promene

Nevolje sa tekućom ekonomsko-poljoprivrednom politikom nisu i jedine koje su zadesile paore. Sve su vidjivije posledice i promena u klimi. Duža i sve vrelija leta utiču na agrar, posebno na ratarstvo. Nije lako biljkama da prežive duge jare i temperature od 35 stepeni Celzijusa i više.

Seljak se stoga odlučuje na biljke sa ranijom žetvom. Već više godina kukuruz, tradicionano dominantan usev na ovim prostorima, seje se na sve manjim površinama. Slično je sa pojedinim biljkama sa stočnu ishranu, a u poslednju vreme seljaci smanjuju i površinu pod sojom. Okreću se suncokretu, koji dobro podnose toplotu i pšenici koja sezreva pre nego što se otegnu letnje sparine.

Daleko od toga da "seljaci ne vole da rade i stoga se oslanjaju na pšenicu". Njihov izbor je pokušaj da se prilagode klimatskim promenama u uslovima kada država decenijama marginalizuje agrarnu politiku. Pri tome cena koju plaćaju nije mala, u krajnjem sve veći broj paora, pogotovo starije dobi, približava se poziciji socijalnih slučajeva.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

dz0

19.06.2023 • 11:18

Odlican tekst. Koliko sam razumeo, trgovac zaradi 3x. Od proizvodjaca, od preradjivaca i od plasmana na trziste. Sve dok je trgovac glavni ne stimulise se ni trziste ni proizvodnja. Trgovac takodje sto ne pise direktno u tekstu, je zasluzan i za trgovinu drvetom i posumljavanje tj isti krug proizvodnje ali ne hrane nego resursa drveta. A koliko nema drveca i suma toliko su leta duza, vrelija i suvlja. Sve u svemu da ne budem previse grub ali najpribliznije, ratni profiteri, sverceri iz 90ih isto rade ali ne sa kanticama benzina danas nego sa celom drzavom. Trgovci su privatni ortaci tih iz 90ih, nema tu nikakve planske politike osim vrlo divljeg kapitalizma baziranog na zaduzivanju i preprodaji svoje zemlje da bi se dugovi vracali, uz procenat 2x. Vrlo prosto i primitivno.

0 0 0
Bili Piton

07.06.2023 • 19:22

Paori, izadjite na proteste ako mislite da od te vase psenice bude i 'leba

11 14 -3
Sale NS

07.06.2023 • 14:55

Izdržite nekako!

Saosećam sa ovim vrednim ljudima koji rmbače dan i noć uglavnom nizašta. To što im se radi već par godina unazad teško da neko može izdržati.

20 10 +10

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.