Paori iz nužde seju pšenicu i u startu gube: Između loše politike i borbe
Tek što su poljoprivrednici, nakon žestokih protesta i traktorskih blokada saobraćajnica, izborili povećanje subvencija za proizvođače mleka, naišla je nova agrarna nevolja.
Foto: 021.rs
Reč je o pšenici, osnovnom poljoprivrednom usevu, čija je cena na berzi u Srbiji nedavno spala na 19,3 dinara za kilogram. Podsetimo, pre sedam-osam meseci prodavala se i za 41 dinar, a pitanje je da li aktuelna cena paoru obezbeđuje i običnu reprodukciju setve na jesen.
Još je gore što, na petnaestak dana od početka žetve, trgovci nude da kupe još nepožnjeveno žito, ali za samo 16 do 17 dinara.
Previše pšenice
Nevolja je tim veća što u skladištima širom Srbije čeka još najmanje 700.000 tona osnovnog hlebnog useva iz prošlogodišnje žetve. Sa druge strane, seljaci su jesenas posejali pšenicu čak na blizu 700.000 hektara sa kojih se očekuje najmanje 2,8 miliona tona novog roda. U slučaju boljeg roda i brzog okončanja predugog kišnog razdoblja, sa letina se može skinuti i 3,5 miliona tona.
Potrebe Srbije su mnogo manje, oko 1,3 do 1,4 miliona tona godišnje, višak se izvozi, što je višegodišnja praksa vrednih vojvođanskih paora. Međutim, nakon istorijski rekordne cene od 350- 360 evra po toni pre godinu dana, cena je i na globalnom tržištu gotovo prepolovljena.
Prošla sezona je, što se tiče ovog useva, bila veoma dobra u mnogim žitorodnim krajevima širom sveta, predviđanja su da će tekuća godina takođe biti solidna. U znatnoj meri na cenu utiče sudbina pšenice Ukrajine i Rusije, država iz samog vrha svetskih izvoznika žitarica. Ukoliko, uprkos sukobu dve susedne i ogromne države, opstane Dogovor o izvozu, teško da se u skorije vreme može očekivati rast cena.
Srbija nasuprot EU
Možda se može učiniti da je u pitanju loša procena seljaka i orijentacija na usev koji će u bliža vremena jedva obezbediti da seljak ne bude na gubitku. Mnogi će podsetiti da paor ima mogućnost da seje široku lepezu useva kako za ljudsku, tako i za ishranu stoke, pa, ipak, previše se oslanjaju na pšenicu i - greše. Razlog je, navodno, što pšenica zahteva manje rada od uzgoja bilo koje druge kulture.
Međutim, stvari su znatno složenije i ozbiljnije. Jeste da širom agrarnih država Evropske unije paori seju široku lepezu useva, ali u svim tim zemljama postoji snažna i od države i od EU podržavana agrarna politika. Još više od subvencija paorima znači razvijena prehrambena i niz drugih, na poljoprivredu naslanjajućih, industrija. U suštini, seljački profit dolazi baš iz ovih finalnijih segmenata proizvodnje.
U Srbiji prilike su drugačije. Prehrambena industrija je solidna, ali ne obuhvata svu poljoprivrednu proizvodnju. Pri tome, za razliku od EU, poljoprivreda je kao ekonomska delatnost potpuno odvojena od prehrambene i drugih naslanjajućih industrija, a ovdašnji paor ne deli zajednički stečen profit sa prerađivačem. Dobije onoliko koliko mu prerađivač, finalniji u celokupnom proizvodnom ciklusu, udeli. Nevolja je tim veća što i prerađivaču prodaja, izlazak na tržište, umnogome zavisi od trgovca. Sve mane razdvojenosti tri segmenta poslovanja najviše trpi seljak.
Posledice centralizacije
Nasleđeno ustrojstvo se ne može brzo izmeniti i prilagoditi unijskoj objedinjenosti. Potrebna je korenita promena državne poljoprivredne politike, uključujući i krupno pitanja zemljišnog maksimuma. Naravno da je neophodno rešiti i mnoga pitanja iz radnih odnosa, statusa žena-poljoprivrednica...
Možda je još važnija podrška razvoju prerađivačkih pogona u selima, ali i stalan državni podsticaj urbanističkom uređenju sela. Tek kada se život u selu po svom komoditetu dovede na nivo relativno blizak gradskom, može se očekivati da i privatni kapital više ulaže u manja naselja.
U Srbiji je sasvim drugačije: izrazito je centralizovana država u kojoj su svi robni i finansijaki tokovi usmereni prema glavnom gradu. Posle promena krajem 80-ih godina prošlog veka, maksimalno je svedena i autonomija pokrajine Vojvodine, do tada uočljivo decentralizovanije regije.
Reč je, inače, o izrazito agrarnom području. Mada su se državne vlasti unazad četvrt veka poprilično menjale, teško da je ijedna imala sluh za agrar. Naprednjaci su uspeli u onome što je malo ko mogao i da pomisli. Po nebrizi za poljoprivredu i seljaka nadmašili su čak i ministre iz Demokratske stranke. Praktično, nedavni pristanak na uvećanje subvencija za uzgoj krava i proizvodnju mleka je i prvi hvale vredan "poljoprivredni" potez aktuelne vlasti. A vladaju već 11 godina.
Pročitaj još
Klimatske promene
Nevolje sa tekućom ekonomsko-poljoprivrednom politikom nisu i jedine koje su zadesile paore. Sve su vidjivije posledice i promena u klimi. Duža i sve vrelija leta utiču na agrar, posebno na ratarstvo. Nije lako biljkama da prežive duge jare i temperature od 35 stepeni Celzijusa i više.
Seljak se stoga odlučuje na biljke sa ranijom žetvom. Već više godina kukuruz, tradicionano dominantan usev na ovim prostorima, seje se na sve manjim površinama. Slično je sa pojedinim biljkama sa stočnu ishranu, a u poslednju vreme seljaci smanjuju i površinu pod sojom. Okreću se suncokretu, koji dobro podnose toplotu i pšenici koja sezreva pre nego što se otegnu letnje sparine.
Daleko od toga da "seljaci ne vole da rade i stoga se oslanjaju na pšenicu". Njihov izbor je pokušaj da se prilagode klimatskim promenama u uslovima kada država decenijama marginalizuje agrarnu politiku. Pri tome cena koju plaćaju nije mala, u krajnjem sve veći broj paora, pogotovo starije dobi, približava se poziciji socijalnih slučajeva.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
.jpg "Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno")
Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno
19.04.2025.•
1
Kreditna istorija građana direktno utiče na finansijske mogućnosti, a postoji način i kako mi sami možemo da pristupimo tim informacijama.
Trgovci u Severnoj Makedoniji od danas moraju da objavljuju sve cene na internetu
18.04.2025.•
3
Trgovinske firme u Severnoj Makedoniji od danas moraju da na svojim internet sajtovima objavljuju cene svih proizvoda koje nude.
Objavljene nove cene goriva u narednih osam dana
17.04.2025.•
2
Cene benzina i evrodizela u narednih osam biće niže za po tri dinara u odnosu na prethodnih nedelju dana.
Rublja postala valuta sa "najboljim kursom na svetu"
17.04.2025.•
11
Ruska rublja postala je valuta sa najboljim kursom na svetu, preneo je britanski list "Dejli mejl".
Temu i Šejn dižu cene zbog Trampovih carina
17.04.2025.•
4
Kineski brendovi onlajn prodavnica Temu i Šejn podići će cene svojih proizvoda sledeće nedelje.
Ima li mesta za novu rafineriju u Srbiji?
16.04.2025.•
9
Pretnja sankcijama još jednom aktuelizuje pitanje izgradnje još jednog prerađivača nafte u Srbiji.
NLB Banka Banja Luka i Mastercard poklanjaju 2.500 evra za najbolja webshop rešenja na Konverziji
16.04.2025.•
0
Ovog aprila u Banjaluci, Konverzija osim što donosi više od 20 vrhunskih predavanja i konkretne lekcije iz prakse, konferencija nudi i dodatni stimulans za sve vlasnike web shopova.
SAD bi Kini mogle da uvedu carine od 245 odsto
16.04.2025.•
3
Sjedinjene Američke Države bi mogle da uvedu Kini carine do 245 odsto, objavila je Bela kuća.
Japan optužio Gugl za kršenje antimonopolskih zakona
15.04.2025.•
0
Japansko regulatorno telo je danas optužilo američkog tehnološkog giganta Gugl za kršenje antimonopolskih zakona, ponavljajući slične poteze u SAD i Evropi.
Predsednik Stelantisa: Automobilska industrija u Evropi i SAD u opasnosti
15.04.2025.•
3
Automobilska industrija je u opasnosti i u SAD i u Evropi, upozorio je predsednik grupe Stelantis Džon Elkan, navodeći kao razlog povećanje carina kao i plan za smanjenje emisija štetnih gasova.
Vlada spasava poslednju železaru u Britaniji
15.04.2025.•
0
Vlada Velike Britanije saopštila je da je kupila dovoljno sirovina da bi poslednje britanske visoke peći za proizvodnju čelika nastavile da rade "narednih nedelja".
Kina zabranjuje kupovinu od Boinga
15.04.2025.•
1
Kina je naložila svojim avio-kompanijama da obustave sve buduće isporuke aviona američkog proizvođača Boing, kao odgovor na nove američke carine koje je predsednik Donald Tramp uveo na kinesku robu.
RZS: Mali rast broja izdatih građevinskih dozvola
15.04.2025.•
0
Republički zavod za statistiku saopštio je da je u februaru izdato 1.817 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 1,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Pada cena zlata sa rekordnog maksimuma: Ipak, ostaje iznad 3.200 dolara po unci
14.04.2025.•
1
Cene zlata pale su za 0,4 odsto sa rekordnog nivoa od 3.245,42 dolara po unci.
Rani prolećni mraz "pao na behar", na voće: Ugrožene kajsija, trešnja, šljiva i breskva
13.04.2025.•
0
Kajsije, šljive, trešnje i breskve našle su se na udaru mraza zbog iznenadnog zahlađenja i snega koji je prethodnih dana padao u Zapadnoj Srbiji.
Objavljen pravilnik o novim propisima za pelet i brikete: Laboratorijska analiza na štetne materije
13.04.2025.•
2
Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da je donet pravilnik o novim propisima za pelet i brikete.
Raspisan tender od 8,4 miliona evra za nadzor nad izgradnjom Železničke stanice Novi Beograd
13.04.2025.•
10
Ministarstvo građevinarstva u tehničkom mandatu raspisalo je tender za stručni nadzor nad izgradnjom kompleksa Železničke stanice Novi Beograd sa rekonstrukcijom mostovske konstrukcije.
Srbija će se od Novog Sada, preko Mađarske, povezati na ruski naftovod: Dve koristi i dva rizika
13.04.2025.•
17
Srbija bi uskoro mogla da se poveže na najduži naftovod na svetu, "Družbu", koja dovodi naftu iz Rusije u istočnu Evropu.
Predloženo da država pomogne kompanijama koje su pogođene carinama SAD: Dobra ideja?
13.04.2025.•
12
Carina od 37 odsto na izvoz robe iz Srbije u SAD najviše će ugroziti poslovanje malih i srednjih preduzeća iz automobilske, metalske, hemijske i namenske industrije.
Frilenseri imaju rok do kraja aprila da podnesu poresku prijavu
13.04.2025.•
1
Rok za podnošenje poreskih prijava za prvi kvartal ove godine za frilensere počeo je 1. aprila i traje do 30. aprila, saopštila je Poreska uprava.
Mercedes zbog velikih troškova seli proizvodnju u Mađarsku
13.04.2025.•
3
Mercedes želi da izmesti radna mesta iz Nemačke, a fokus kompanije je na Mađarskoj, posebno na lokaciji Kečkemet, gradu od oko 100.000 stanovnika, piše Dojče vele.
Komentari 8
dz0
Bili Piton
Sale NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar