Politika menja energetsku mapu Evrope

Poslednjih nedelja u Briselu se zadovoljno smeškaju, cene na evropskom tržištu električne energije su rekordno niske.
Politika menja energetsku mapu Evrope
Foto: Pixabay
Povremeno su i "negativne", odnosno proizvođači i pojedine države ne znaju šta će sa viškovima struje, pa velike industrijske potrošače podstiču da povećaju potrošnju kako bi se rešili balasta. Istovremeno, kupcima iz inostranstva se plaća samo da iz evropskog električnog sistema povuku ono što pretekne. 
 
Treba odmah reći da sitan potrošač iz EU nema baš nikakvu korist od iznenadne jeftinoće - cena za široku potrošnju je ostala na istom nivou i kreće se između 14 i 35 evrocenti po kilovat-satu. Podsetimo, u Srbiji je, u proseku, oko 8,5 evrocenti.
Kada sunce žarko sija
 
Prošle godine, posebno tokom letnjih meseci, bilo je sasvim suprotno, cene struje i gasa su divljale, kilovat električne energije se iznimno plaćao i po 400 evra po megavatu, gasa i po 2.000 evra za kubik. Danas je cena struje na EU tržištu sića, ponekad i džabe, dok se gas povremeno može kupiti i za samo 320 evra.  
 
Povremena hvalisanja briselskih funkcionera kako je reč o uspehu preorijentacije evropske enegetike izgledaju preuranjena i evropskim stručnjacima. Kao što je lane bilo više izrazito nepovoljnih vremenskih prilika po energetsku proizvodnju, tako je ove sezone po tom pitanju na Starom kontinetnu berićetno.
 
Suša u Španiji i u većem delu zapadne i jugozapadne Evrope je dovela da neočekivano velike proizvodnje iz solarnih izvora - u poprilično dugim periodima čak i dva i po puta većoj od dosadašnjih maksimuma. Tako je u Belgiji krajem proleća u nekoliko dana samo iz solarnih i vetroizvora bilo struje dovoljno za ukupnu potrošnju. Osim sunca, ovome je doprinelo i neobično vetrovito vreme, što je bilo još vidljivije u Danskoj koja se tradicionalno muči sa oscilacijama u proizvodnji energije iz eolskih izvora.
Struja zimi i struja leti
 
Izvanredna hidrologija i izuzetno dug period visokih voda je Finsku primorao da inostranim kupcima nudi struju i pri tome još plaća. Dobar deo centralne Evrope je konzumirao struju iz francuskih nuklearki, koje se, nakon što je prošle godine više od polovine blokova stavljeno van funkcije zbog manjih kvarova ili remonta odlaganog usled pandemije, ponovo puštaju u pogon. 
 
Ipak, preobilju struje možda je najviše doprinela nezabeleženo blaga zima. Sačuvane su velike količine gasa, pa Evropljani ovog proleća ne moraju da plaćaju lanjske estremne cene gasa. Po jeftinoj ceni gotovo da su već napunili rezerve za bitno uvećane zimske potrebe.
 
U "Emboriju", istraživačkom centru za klimu i energiju, smatraju da nema mesta euforiji. Kao što je izuzetan sticaj nepovoljnih vremenskih prilika lane umnogome kreirao veliki manjak struje, sledstveno i rast cene, tako je i još ređi sticaj povoljnih okolnosti doveo do obilja. 
Dodaju i da je priroda obnovljivih izvora takva da su velike oscilacije u proizvodnji uobičajene i, za sada se, teško mogu ublažavati. Kako se Evropska unija nalazi u tranziciji sa fosilnih na ekološke energetske izvore, oscilacije ove vrste, i to povelike, biće gotovo redovna pojava već u doglednoj evropskoj budućnosti.
 
Skladištiti energiju
 
Istraživači iz ovog centra posebno ukazuju na to da će zbog promene energetskih izvora energetski sistem EU zimi izgledati sasvim drugačije nego leti. Solarni izvori u januaru daju tek od 10 do 17 odsto energije iz letnjeg meseca, dok su zimi eolske elektrane dvostruko izdašnije nego leti. Nova situacija će još više dati na značaju upravljanju u prenosu i distribuciji energije, ali to neće biti dovoljno.
 
Možda je najvažnije što pre povećati i usavršiti načine skladištenja energije i to u različitim tehnologijama. Time bi se energetski viškovi iz jednog perioda mogli čuvati za dane manjka struje i energije. Podjednako je značajno izgraditi mrežni sistem za prenos, te veći broj nuklearki kao novog, umesto termalki, nosioca osnovne energetske proizvodnje. Očekuje se mnogo i od vetroelektrana na moru, mada su u poslednje vreme sve učestaliji prigovori ekologa na ovaj način uticaja na životne sisteme okeana.
 
Prošle godine EU je, nakon što je zbog sankcija prema Rusiji praktično prestao dotok gasa iz decenijama najvećeg snabdevača, donela program REVenEU. Cilj je politički, da se EU oslobodi korišćenja gasa iz ove zemlje zauvek. Kao alternativa se prvenstveno nudio uvoz tečnog gasa, ponajviše iz SAD i Katara. Zaokret je bitno uticao i na strujni sistem, pošto se oko 28 odsto ukupne potrošnje gasa koristi za rad gasnih elektrana.
 
Setili se Alžira
 
Međutim ne samo da se tečni gas pokazao znatno skupljim, već i iz novih pravaca uvoza i dotoka gasa nije bilo moguće sprovesti energent do ne malog broja gasnih energana. Odustalo se i od najavljivane preorijentacija grejnog sistema sa gasa na toplotne pumpe, što znači da će gas i ubuduće biti itekako prisutan u evropskim domovima. 
 
Ali, SAD i Katar nisu voljni da grade dodatna postrojenja za tečni gas prvenstveno namenjen izvozu u EU, pa su se u Briselu setili Aližira, zemlje koja važi među prvih pet po rezervama dragocenog gasa i nekada izvoznika i po 45 milijardi kubika plina na drugu obalu Mediterana. Ali, postoji i trajna mana - ležišta gasa u Alžiru su veoma duboka i vađenje je stoga tehnološki složenije i znatno skuplje. Procenjivalo se da je pri prodaji po istoj ceni na paritetu Evrope, profit u prodaji alžirskog gasa jednak tek polovini profita iz prodaje ruskog energenta.
 
Prvo je tadašnji italijanski premijer Dragi otputovao u Alžir sa velikim planovima. Uspeo je jedino uvoz sa donedavnih osam podići na ovogodišnjih i budućih 19 milijardi kubika gasa po sezoni, što je zapravo količina koja je stizala i pre tri decenije.
 
Ameri na bogatim nalazištima gasa
 
Za Dragijem se uputio i Makron. Kako iz Alžira postoje samo gasovodi prema Španiji i Italiji, do konkretnog sporazuma nije došlo. Izvoz, pak, prema Iberijskom poluostrvu je sa nekadašnjih 23 redukovan na manje od devet milijardi kubika. Razlog su loši politički odnosi dve države uslovljeni različitim pristupom prema pitanju pokreta Polisario i istočnih regija Maroka, suseda obema državama.
 
Stvar je, izgleda, rešio treći, tačnije najmoćniji. Vodeći američki energetski giganti EksonMobil i Šenron već duže vreme pregovaraju sa alžirskom naftno-gasnom kompanijom Sonatrah o zajedničkom proširenju proizvodnje i prodaje gasa. Za početak Šenron je dobio dozvolu da pogleda stanje ležišta u tri od osam gasnih područja, Ahnetu na jugu, Berkilu na istoku i Gourmentu u središtu Alžira. 
 
Mimo toga, Ameri su već isporučili pojedina postrojenja za brže i potpunije vađenje gasa sa pojedinih ležišta, pa ne čudi da će iz ove severnoafričke države već ove godine u Evropu biti isporučeno najmanje 75 naspram 22 milijarde kubika gasa pre dve godine. Predviđanja za narednu sezonu dostižu i 110 milijardi kubika, od kojih bi najmanje 85 milijardi bilo namenjeno EU.
Politički cilj
 
Nesporno je da je Unija samo 15 meseci od početka sukoba u Ukrajini temeljito preobličila energetski sistem. Mada se dominantno posmatra kao ekološki projekat, podjednako je bitan i politički cilj, praktično potpuni prekid energetske saradnje sa Rusijom, višedecenijske strategije na kojoj je izrasla evropska država blagostanja. Radi promene orijentacije, bitno su promenjeni i stručna viđenja pojedinih važnih pitanja, te je nuklearna energija, čija je neprihvatljivost u većem delu Evrope trajala decenijama, preko noći postala stub buduće energetike.
 
Sa druge strane, najavljuje se odustajanje od nafte čemu najviše doprinosi prelazak na električne automobile i zabrana prozvodnje vozila na motor sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. Godine. Rastanak od uglja bi trebalo da bude i brži, ali zavisi od uvećanja nuklearne energije, novog oslonca sistema. Gas se dugo hvalio kao najpoželjniji energent, potom je zaista minimalna količina ugljen-diokisida u njemu proglašena bezmalo za opasnost po čovečanstvo.
 
Taj treći koji zna
 
Pokušaj EU da se osloni na tečni gas iznudio je velike troškove u izgradnju postrojenja za regasifikaciju na obalama celog kontinenta, ispostavilo se da je preskup i ograničenog kapaciteta. Nije bilo druge nego da se Brisel ponovo obseti Alžira. 
 
Izgleda da sam ili nije mogao ili nije smeo, pa su u priču uskočile američki giganti EksonMobil i Šenron i ubacili se na zahvalna naftno-gasna polja saharske pustinje. Time je učinjen još jedan, bitan i najskuplji, potez u preobličavanju evropske energetike. Cena mu je tolika da je posle svega veliko pitanje može li se na novoj energetskoj politici graditi socijalna država.
  • dogodine u Botošu

    15.06.2023 14:57
    Ne brinite vi za EU, Evropa je prolazila i kroz teža vremena pa je uspela. I naravno da će se pri tome oslanjati na najmoćniju zemlju zapadne civilzacije - USA i u tome nema ničeg lošeg, kao što to možda misli Srbin, koji naravno uvek zna najbolje. Takav nam je i rezultat.
  • @Anonimus

    15.06.2023 14:40
    Iz anonimnosti direktno u glupost. Americka politika je preoblikovala energetiku u EU, 'leba ti?!
  • Anonimus

    15.06.2023 11:01
    Autor je u pravu. Politika, i to američka, je preoblikovala energetsku mapu Evrope, a žitelji Starog kontinenta će godinama plaćati cenu snishodljivosti briselske ekipa prema osionom partneru sa druge strane Atlantika...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija